Povodom gostovanja Vladimira Ilića u emisiji "Da, Možda, Ne"

Slađan Nikolić ne piše samo za NSPM, iako je upravo NSPM kao svojevrsna baza slobodnih, kritičkih i, pre svega, dobronamernih promišljanja savremene Srbije, danas mnogima trn u oku.

Na NSPM se okomio jedan deo nevladinog sektora i medija u čije motive ovog puta neću da ulazim, jer bi to zahtevalo posebu analizu. Zadržaću se samo na iznošenju neistina, kao što je u ovom slučaju učinio profesor Vladimir Ilić.

Moje analize mogu se videti i na sajtovima: http://www.vidovdan.org/, www.apisgroup.org, www.dejanlucic.net, www.kosovo-metohija.com i mnogim drugim, kao i na sajtu Ministarstva za Kosovo i Metohiju, čaopisu "Geopolitika", "Glasu Javnosti"... Prema tome, profesor Ilić je jednostavnom komunikacijom sa urednicima ovih sajtova i novina mogao da dođe do zaključka da Slađan Nikolić postoji, kao i to da nije u pitanju pseudonim kojim se koristi Goran Davidović. Takođe, jednostavnim čitanjem mojih tekstova i njihovom analizom može se utvrditi da su njihove teme: terorizam, geopolitika, kompjuterski kriminalitet, specijalne operacije stranog faktora prema Srbiji, organizovani kriminal sa elementima inostranog, ratni zločini... To svakako nisu teme kojima se bavi Goran Davidović, niti u njima ima „n“ od neonacizma o kojem je bilo reči u pomenutoj emisiji.

Da je zaista hteo da dođe do istine o tome ko je Slađan Nikolić, profesor Ilić je lako mogao da sazna. Postavlja se pitanje – zašto? A možda profesor Ilić i zna ko je Slađan Nikolić, ali iz samo njemu znanih razloga, služeći se pritom neistinama, napada mene i NSPM.

Razmišljajući o motivima profesora Ilića – kojima iznosi neistinu u vezi s mojim imenom – došao sam do jedne pretpostavke. Naime, jedan jedini put bavio sam se tzv. neonacistima i tzv. antifašistima – u jednom analitičkom članku objavljenom u „Glasu javnosti“, a pod nazivom „Kreiranje krize u Vojvodini“. Osnovna motivacija da napišem ovu analizu bile su indicije koje ukazuju da su i tzv. neonacisti i tzv. antifašisti „vođeni“ od strane stranog faktora, te da njihov sukob može dovesti do tragičnih posledica. Analiza se završava rečima: “Ako država Srbija nastavi da zabija glavu u pesak pred ekstremnim i anarhističkim organizacijama koje su, sve indicije ukazuju, finansirane i vođene od strane stranog faktora, vrlo lako mogu da se obistine reči Andreasa Cobela i to u jako bliskoj budućnosti, a tuča aktivista Omladinskog centra CK13 i Nacionalnog stroja bila je tek dečija igra prema onome što se može desiti.“ Hoću da napomenem da je, povodom te analize, Omladinski centar CK 13 protiv mene i odgovornog urednika "Glasa javnosti" podneo tužbu i ja jedva čekam da izađem pred sud i da za svoje svedoke pozovem ljude iz sektora bezbednosti, i to ne samo našeg, već i nemačkog, naše i strane stručnjake upućene u rad BND-a, stručnjake za psihološko-propagandne operacije i sl. Ali, to je u ovom trenutku manje važno. Važno je to da je država ovoga puta relativno dobro odreagovala povodom najavljenih skupova (i jednih i drugih), ali možda je upravo to ono što nekome smeta. Možda je neko baš tog dana planirao nečiju pogibiju, a Slađan Nikolić je, ranije ukazujući javnosti na tu mogućnost, poremetio planove stratega haosa na ulicama Beograda? Možda je baš zbog toga Slađan Nikolić kriv i možda ga baš zbog toga treba razapeti pred milionskim auditorijumom RTS-a?

No, sve je ovo samo pretpostavka. Da bih je proverio, pošto emisiju nisam gledao u pomenutom terminu, sačekao sam da prođe vikend i u ponedeljak telefonom pozvao „Centar za razvoj civilnog društva“, čiji je izvršni direktor profesor Vladimir Ilić. Posle mog predstavljanja, ljubazni ženski glas mi je odgovorio da profesor nije tu, ali sam dobio njegov broj mobilnog telefona. Takođe, ostavio sam i svoj broj s porukom da bih voleo da se čujem sa profesorom Ilićem kako bismo sve razjasnili i dogovorili o formi njegovog, eventualnog, izvinjenja. Međutim, kako se profesor Ilić nije javio, pa sam, s toga, ja njega pozvao, ali, nažalost, on ni tada nije hteo da se javi. Kao poslednju trunku nade da ćemo sve rešiti kao civilizovani ljudi, bez suda, poslao sam mu i SMS poruku, ali je Ilić i dalje ćutao.

Osnovni razlog moje dosadašnje uzdržanosti o ovoj stvari jeste taj što sam želeo da profesoru Iliću pružim šansu da se informiše o činjenicama i izvine za ono što je, izgovarajući moje ime, govorio u pomenutoj emisiji. Čak nisam hteo da zalazim ni u to da li je profesor Ilić slučajno pogrešno informisan o tome ko je Slađan Nikolić, ili je, namerno instruiran od nekog, moje ime navodio u kontekstu o kojem je govorio.

Nažalost, posle ovakvih postupaka profesora Ilića bio sam prinuđen da svom advokatu dam nalog da protiv njega podigne tužbu sudu, gde će imati prilike da se izjasni o svemu.

Ja verujem u naš pravosudni sistem. Takođe, verujem da smo pred njim svi jednaki i da nema nedodirljivih. Možda profesor Ilić veruje da je nedodirljiv zato što kao partnere nevladinoj organizaciji čiji je izvršni direktor navodi brojna naša ministarstva, Parlamentarnu skupštinu Evrope i strane nevladine organizacije. To ga, ipak, neće spasiti sudske pravde, ako ne naše, a onda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Možda će tek tada, posle, nadam se, adekvatne sudske odluke, oni za čije potrebe profesor Ilić radi svoje izveštaje o međunacionalnim incidentima u Srbiji, postaviti pitanje njihove istinitosti. Jer, ako profesor Vladimir Ilić iznosi tako očigledne neistine o Slađanu Nikoliću koje je lako proveriti, logično je postaviti pitanje iznosi li možda neistine i u svojim izveštajima o međunacionalnim incidentima u Srbiji, što je mnogo teža tema za obradu nego identitet Slađana Nikolića i neistine na račun Nove srpske političke misli.

Javnost je jedan od načina da se dođe do pravde, stoga će predstavnici medija biti pozvani da prisustvuju suđenju, kao i obaveštavani o toku sudskog postupka.

Na kraju, koristim priliku da pozovem sve one o kojima profesor Ilić i slični iznose neistine i upućuju im uvrede, da tuže svoje klevetnike i dobiju javnu satisfakciju. To je jedini put za pobedu prava i pravde, jer puko preganjanje s njima u medijima njima samo daje dah za opstanak. To je njihov eliksir javnog života. Presude i kazne po njima, postaviće ih na mesto gde i treba da budu sa svojim neistinama i uvredama, a to je – margina političkog i javnog života Srbije. Takođe, pozivam i organe države Srbije da se malo podrobnije pozabave izveštajima koje profesor Ilić i nevladina organizacija čiji je on izvršni direktor dostavljaju organima EU, jer ako ih piše na isti način kao što je govorio o Slađanu Nikoliću i NSPM, onda i istini i našoj državi čini ogromnu štetu.