Begunac u rođenoj zemlji

Slaviša Ristić, bivši predsednik opštine Zubin Potok, danas je begunac u sopstvenoj državi. Euleks, radeći po propisima samoproglašene kosovske države, izdao je naloge za hapšenje Slaviše Ristića, kao i aktuelnog predsednika opštine Zubin Potok Stevana Vulovića. Prvi se tereti za „ugrožavanje UN i pridruženog osoblja i teško ubistvo“, a drugi za „organizovanje bekstva osoba lišenih sa slobode“.

Posle slučaja Olivera Ivanovića, ali i drugih Srba, dvojica prozvanih srpskih političara iz Zubinog Potoka (jedan izabran po srpskim zakonima, a drugi posle Briselskog sporazuma) odlučili su da se, svako na svoj način, ali u dogovoru sa Beogradom, sklone od Euleksa i institucija samoproglašene kosovske države, u nadi da će zvanične vlasti Srbije naći neko rešenje i zaštititi ih od sudbine da budu zaključani u četiri zida unedogled, odnosno „dok traje istraga“.

Optužuju me za teško ubistvo. Radi se o ubistvu pripadnika ROSU – specijalne jedinice kosovskih Albanaca. Reč je o slučaju od 26. jula 2011. godine. To je bio drugi dan pošto su pripadnici ROSU došli na prelaze Brnjak i Jarinje.

U ekskluzivnom intervjuu za Novu srpsku političku misao Slaviša Ristić, bivši predsednik opštine Zubin Potok, govori o tome zašto je odlučio da se ne odazove na poziv Euleksa, šta planira i šta su mu rekli nadležni u Beogradu sa kojima se sreo i koji su ga savetovali da se „skloni na neko vreme“.

NSPM: Kada ste prvi put čuli za Euleksove optužbe?

Slaviša Ristić: Prvi put sam za optužbe Euleksa čuo 15. jula ove godine, dok sam bio na godišnjem odmoru u Mataruškoj banji. Brat mi je javio. KPS policajci u Zubinom Potoku su nosili poziv za saslušanje. Moj brat nije primio taj poziv jer to nije ni mogao, ali mi je preneo u čemu je suština optužbi.

U čemu je suština optužbi koje Vam se stavljaju na teret?

- Optužuju me za teško ubistvo. Radi se o ubistvu pripadnika ROSU – specijalne jedinice kosovskih Albanaca. Reč je o slučaju od 26. jula 2011. godine. To je bio drugi dan pošto su pripadnici ROSU došli na prelaze Brnjak i Jarinje, koji se nalaze na teritoriji opštine Zubin Potok čiji sam tada bio predsednik. Oni su 25. juna 2011. naveče došli na administrativni prelaz Brnjak. U to vreme sam se nalazio u Budvi, u hotelu „Aleksandar“, na godišnjem odmoru sa kompletnom porodicom. Kada se to desilo, zvao me je Srđan Đurović, moj zamenik, i izvestio me šta je ROSU uradila i da je narod počeo da se skuplja oko njih. Ja sam mu savetovao da ode tamo sa narodom i smiri situaciju. Iste noći sam pošao za KiM i ujutru sam bio u mestu Banje, blizu prelaza. Sve to vreme je bilo napeto, ali bez incidenata.

Nikoga nisam ubio, niti sam ikome naredio da ubije nekoga. Niti sam na bilo koji način podsticao bilo koga za takvo delo. Naprotiv, svi žitelji Zubinog Potoka – a i mediji koji su tamo bili a kojih sada nema nigde kada sam progonjen, da mi daju šansu da se oglasim – znaju da sam smirivao situaciju.

Šta ste Vi radili tamo kada ste došli?

- Smirivao sam narod i uporedo pokušavao da ostvarim kontakt sa predsednicima drugih opština, ali i sa Kforom i Euleksom. Oni su mi rekli da su sa Beogradom uspostavili vezu, ali da se niko ne javlja ni u Kforu, ni u Euleksu. Dobili smo informaciju iz Beograda da tadašnji predsednik Tadić i državno rukovodstvo vode visoku politiku i da će diplomatskim sredstvima to rešiti.

Šta Vam govorilo to što se iz Euleksa i Kfora niko nije javljao?

- Pa, očito je bilo da su isplanirali sve i sinhronizovali sa Albancima ostavivši im prazan prostor. Iako su Kfor i Euleks Albance narednog dana blago osudili.

Šta se dalje dešavalo?

- Napetost je trajala u negde do podneva, 26. juna i onda su pripadnici ROSU oko 12:30 napustili Jarinje i Brnjak, uz pratnju KPS policije. Potom sam pozvao narod da se mirno raziđe i da bude potpuno miran. To su sve zabeležile i brojne kamere koje su tamo bile. Narod je krenuo svojim kućama, a kući sam otišao i ja.

Kako dolazi do toga da strada pripadnik ROSU?

- Kada sam došao kući tog popodneva, nakon pola sata, na tri kilometra od moje kuće čula se u daljini rafalna paljba, iz pravca Kosovske Mitrovice. To je trajalo nekoliko sekundi, ali je bilo prilično žestoko. Odmah sam pokušao da stupim u kontakt sa Euleksom, Kforom, lokalnim vlastima... Kako sam saznao – pripadnici ROSU su se vratili u svoju bazu u južnoj Mitrovici, a onda im je neko od njihovih naredio da se ponovo vrate na Jarinje i Brnjak.

Kada su se specijalci ROSU vraćali, u mestu koje se zove Varage, susreli su se sa grupom Srba koja se pešice vraćala sa tog skupa kod prelaza. Tu je, kako mi je rečeno, došlo do okršaja. Srbi su navodno blokirali put, a Albanci su počeli da pucaju. Prema saznanjima koja imam – ali je to stvar za dalju istragu – jeste da je taj čovek poginuo od hica koji je dobio u potiljak iz neposredne blizine, od takozvane „prijateljske vatre“. To se nezvanično pričalo i u albanskim i u međunarodnim krugovima. Ali, kažem, nisam bio tamo i prenosim samo što sam čuo.

Video sam se sa gospodinom Markom Đurićem, aktuelnim šefom Kancelarije za KiM, i gospodinom Vulinom, kao prethodnim direktorom Kancelarije. Smatrao sam da su njih dvojica najviše pozvani da razgovaramo o tom problemu. Ali, do sada ne samo da nema pomaka u svemu, već smo i ja i Stevan Vulović iz pozicije u kojoj nas je EULEKS pozivao da dođemo na Kosovo, došli u poziciju da su sada raspisani nalozi za naše hapšenje.

Vi ste sve vreme dok se to dešava bili u svojoj kući?

- Sve vreme dok se to dešava ja sam kod kuće u Zubinom Potoku i pokušavam da dođem do komandira policije, Kfora, Euleksa, nadležnih, kako bih saznao o čemu se radi.

Petnaest do mesec dana nakon tog događaja objavljene su poternice za šestoricom Srba iz Zubinog Potoka koji su navodno imali veze sa tim ubistvom. Od tih šestoro sada je njih troje u pritvoru, a troje su im nedostupni. Suština je da Euleks ni za tih šestoro ljudi nema nikakav valjan dokaz. Zato pretpostavljam da su se sada odlučili da to prebace na mene kroz neku priču o komandnoj odgovornosti.

Ali, ako je tačno to što tvrdite – Vi ste sve vreme tog incidenta bili u kući i pokušavali da stupite u kontakt sa Kforom, Euleksom i nadležnima – zašto Vas sada terete?

- Apsolutno! Uz to, ja sam kasnije komunicirao sa međunarodnim predstavnicima kako bi se rešila situacija oko te šestorice mladića za kojima je raspisana poternica – da se brane sa slobode, da ne budu pritvoreni... I tu sam pričao ono što ja znam, a što sam rekao vama. I to je istina!

Mislim da sve ovo rade zato što su videli da nemaju nikakav valjan dokaz za taj slučaj, pa sad pokušavaju po nekakvoj komandnoj odgovornosti, ili kako već, da to prošire. Pored toga, mislim da je suština u tome da se na sve moguće načine politički predstavnici Srba sa Kosova pohapse, rasteraju i zaplaše kako bi se lakše etnički očistio sever Kosova, jer je to glavni cilj Albanaca.

Šta je sa slučajem ugrožavanja bezbednosti UN? I za to vas potražuje Euleks.

- Tu verovatno misle na nekoliko slučajeva koji su se dešavali u Zubinom Potoku, najviše u 2012. godini. Tada su u nekoliko navrata vozila Euleksa na magistralnom putu iz Mitrovice prema prelazu Brnjak zaustavljana od strane grupa civila, a nekoliko puta su ta vozila bila i kamenovana. Naravno, niti sam ja tu bio, niti sam na bilo koji način bio umešan ili sam to kontrolisao. Mada, tu se nije radilo o osoblju UN, već Euleksa.

Pa dobro, ako je tačno sve ovo što tvrdite, ako ste nevini, što se ne pojavite pred organima na Kosovu?

- Zato što nemam poverenje u sistem tamo i u pravičnost tih institucija. Ali, ako se ikada budem pojavio, svakako ću reći sledeće: Nikoga nisam ubio, niti sam ikome naredio da ubije nekoga. Niti sam na bilo koji način podsticao bilo koga za takvo delo. Naprotiv, svi žitelji Zubinog Potoka - a i mediji koji su tamo bili, a kojih sada nema nigde kada sam progonjen, da mi daju šansu da se oglasim – znaju da sam smirivao situaciju. Ali, svakako jesam podržavao pravo srpskog naroda da mirno protestuje i da se svim legalnim i legitimnim sredstvima bori protiv albanske ideje za nezavisno Kosovo.

Od vlasti u Beogradu očekujem da mi omoguće da se vratim kući u Zubin Potok i da mirno živim. Naravno, ja ne bežim od toga da se javim tamošnjim organima zbog toga što me potražuju. Ja nisam protiv zadovoljavanja pravde. Prbolem je u tome što, ako pogledamo dosadašnja iskustva Srba, tamo pravde nema.

Rekli ste da ste vest o optužbama Euleksa primili sredinom jula, u Mataruškoj banji. Šta ste prvo uradili? Da li ste otišli na KiM, ili ste se odmah sklonili?!

- Kada sam čuo da me traže, dugo sam razmišljao. Bio sam na ivici da donesem odluku da se javim tamošnjim institucijama i takozvanim pravosudnim organima na KiM. Ali, ono što me je prelomilo da ne odem jeste iskustvo Srba. Pogledajte slučaj Olivera Ivanovića, Dragana Delibašića i drugih. Euleks tužilaštvo koristi „pravo“ iz zakona takozvane "kosovske države" da možete biti pritvoreni sve vreme dok traje istraga. Istovremeno, veoma mali broj Srba je pušten da se brani sa slobode. Ipak, i bez obzira na tu vrstu okolnosti, spremao sam se da odem dole, jer znam da nisam kriv. Ipak, ono što je kod mene presudno uticalo da se ne pojavim jeste moja porodica – žena i troje dece koji dole žive, ali i šira moja porodica koja se kompletno nalazi na Kosovu i Metohiji. Meni su najpreči porodica i njihov osećaj.

Drugi faktor koji me je opredelio da se ne pojavim pred tamošnjim „vlastima“ jeste bio savet ljudi iz Beograda.

Konsultovali ste se sa vlastima u Beogradu?

- Konsultovao sam se sa vlastima Srbije i oni su mi rekli da se neko izvesno vreme ne pojavljujem na Kosovu. Isto je rečeno i gospodinu Stevanu Vuloviću, aktuelnom predsedniku opštine Zubin Potok.

Da li znate gde je Stevan Vulović sada?

- Ne.

Beograd vam je rekao da se primirite. Šta vam je još rečeno? Da li su vam dali neke konkretne garancije i obećanja?

- Rečeno mi je da će Beograd preduzeti sve da se situacija smiri. Nisu konkretizovali koje su to mere koje će preduzeti. Samo je rečeno da će Vlada i Kancelarija za KiM preduzeti sve diplomatske mere kako bi se omogućilo da se Srbi brane sa slobode i kako bi prestao strah Srba da se prijave tamošnjim institucijama. Nažalost, od tada je prošlo više od mesec i po dana i nema nikakvih konkretnih rezulata.

Sa kime ste se sve u Beogradu videli?

- Video sam se sa gospodinom Markom Đurićem, aktuelnim šefom Kancelarije za KiM, i gospodinom Vulinom, kao prethodnim direktorom Kancelarije. Smatrao sam da su njih dvojica najviše pozvani da razgovaramo o tom problemu. Ali, do sada ne samo da nema pomaka u svemu, već smo i ja i Stevan Vulović iz pozicije u kojoj nas je Euleks pozivao da dođemo na Kosovo došli u poziciju da su sada raspisani nalozi za naše hapšenje. Bojim se da ako stanje potraje bez jasnog poteza i odgovora Beograda, barem da nama kažu nešto, da će doći do komplikacije situacije i na kraju ćemo Vulović i ja biti begunci u rođenoj zemlji i begunci pred nečim što nismo učinili!

Osim reči, da li imate ikakvu konkretnu podršku i pomoć Srbije?

- Ne. Osim susreta nemamo ništa, niti sam ja tražio ikakva sredstva i pomoć za smeštaj i opstanak u ovim prilikama u kojima sam sada, otkad nisam dostupan Euleksu. Od vlasti u Beogradu očekujem da mi omoguće da se vratim kući u Zubin Potok i da mirno živim. Naravno, ja ne bežim od toga da se javim tamošnjim organima zbog toga što me potražuju. Ja nisam protiv zadovoljavanja pravde. Problem je u tome što, ako pogledamo dosadašnja iskustva Srba, tamo pravde nema.

Da li ste imali ikakvu komunikaciju sa Euleksom otkad se pominju ove optužbe na vaš račun?

- Posredno sam saznao iz Euleksa da oni nemaju nikakave dokaze protiv mene i da uopšte nemaju nikakve dokaze u celom slučaju, te da im to treba samo da bi prosto uzeli izjavu. Ali, upravo to u meni budi sumnju - ako nemaju nikakvih dokaza, odakle im pravo da tako teške optužbe stavljaju na moj račun?! Optužuju me za događaj iz 2011 – pa šta su čekali sve ove godine?! Iz toga sam izveo zaključak da je po sredi namera da me prevare kako bi me politički progonili.

Posredno sam saznao iz Euleksa da oni nemaju nikakave dokaze protiv mene i da uopšte nemaju nikakve dokaze u celom slučaju, te da im to treba samo da bi prosto uzeli izjavu,

Spekuliše se da postoji spisak Srba koji bi trebalo da budu pohapšeni?

- O tome se priča, a Euleks to stalno demantuje. Ipak, sve što se dešava ukazuje da očito postoji neki spisak.

A šta vidite kao pozadinu cele priče?

- Suština je u tome da sve nas – koji smo se na KiM borili protiv projekta nezavisnog Kosova proteklih 14 godina i koji smo tamo bili u institucijama i vodili Srbe – progone i sklone. Kada obezglave Srbe time što uklone sve one koji su ih vodili i imaju političkog znanja i iskustva borbe protiv separatizma koji je na delu, onda lakše mogu da proteraju preostalo srpsko stanovništvo, što je krajnji cilj svega ovoga. To je sve počelo posle famoznog Briselskog sporazuma, a naročito posle takozvanih kosovskih izbora.

Kako ocenjujete reakciju države Srbije na vaš slušaj, ali i slučaj Stevana Vulovića, Olivera Ivanovića i drugih?

- Mislim da Srbija nije reagovala kako je mogla i morala. Pozivajući Srbe da izađu na izbore i da prihvate Briselski sporazum, poručivala je da će Srbi živeti bolje, sigurnije i slobodnije. Sada vidimo da su na sceni hapšenja i ukidanje slobode. Prema tome, mislim da je Srbija trebalo da pozove Srbe – koji su sada, prema kosovskim pravilima i nakon Briselskog sporazuma, učestvovali na izborima i bili izabrani – da se povuku iz takozvanih kosovskih institucija. Trebalo bi da se pošalje poruka da ovako ne može da se pravi „integracija Srba“. Samo to bi nateralo međunarodnu zajednicu da uvidi potrebu za kompromisom.

Mislite li da je takva politika Beograda realna u sadašnjim okolnostima?

- Mislim da nije realno jer je Beogradu, nažalost, najbitnije da na Kosovu vlada privid mira kako našim vlastima Brisel ne bi što zamerio.

Kakav ishod očekujete na kraju svega? Kada legnete uveče, mislite li o tome gde ćete osvanuti i kakav će biti naredni dan?

- To je izuzetno teška pozicija za čoveka. Ne mogu večito da živim van KiM i van svoje kuće. Ne mogu večito da bežim, a pri tome da nemam nikakvu krivicu za to od čega bežim. Ne mogu da živim odvojen od svoje porodice koja zavisi od mene. Moja porodica je pod pritiskom. Moja supruga je pozivana od Euleksa da daje izjavu o tome gde sam ja. Ovo ne može da se izdrži i nadam se da će država adekvatno reagovati.

Sve ovo pokazuje da su Srbi prevareni, i sa Briselskim sporazumom i sa kosovskim izborima. Evo, sada se vidi i da je Zajednica srpskih opština jedna besmislena priča, izgubljena od samog početka... Beograd je izdao Srbe na Kosovu!

Kada obezglave Srbe time što uklonite sve one koji su ih vodili i imaju političkog znanja i iskustva borbe protiv separatizma koji je na delu, onda lakše mogu da proteraju preostalo srpsko stanovništvo, što je krajnji cilj svega ovoga.

I vi tom Beogradu verujete i dalje i sa njegovim institucijama i predstavnicima se konsultujete?

- Nemam drugu državu od Srbije i ja verujem u nju, njene institucije, Ustav i zakone. Srbija je jedna i nedeljiva! To smo branili na Kosovu i pri tome i dalje stojimo, ma šta neko u Beogradu radio i pričao. Što se mene tiče, ja ću još neko vreme čekati da vidim šta će Beograd da uradi, a onda ću sam doneti odluku šta ću.

Krajnji cilj svega je etnički čisto severno Kosovo

- Ako pohapse i proteraju sve ljude koji su se aktivno politički borili protiv nezavisnog Kosova, onda Albanci, uz podršku međunarodnih faktora, mogu lakše da etnički očiste sever Kosova. To je krajnji cilj i nemoj niko da se zavarava. Nikakva integracija – samo etničko čišćenje Srba!

O izborima u DSS

- Moja želja je bila da DSS ostane važan politički subjekat u državi, a to se moglo jedino kroz udruživanje patriotskih snaga u Srbiji, kako bismo u parlamentu imali glas. U DSS-u je preovladao stav da stranka samostalno izađe na izbore što nas je koštalo cenzusa i danas smo vanparlamentarna stranka. Sada biramo novog lidera a kosovski odbor je predložio Slobodana Samardžića. Ko god se bude prihvatio da vodi DSS i da sačuva politiku stranke, moraće da shvati da je neophodno objedinjavanje patriotskih snaga u Srbiji!

Razgovarao Milan Dinić