Dinktiosaurus

Koliko god glasno o tome govorili, ma kako se često čuli takvi zahtevi iz naroda, naši političari nisu spremni za radikalne promene. Devet skupštinskih izbora kojima smo bili svedoci tokom protekle dve decenije pokazali su nam da je mogućnost za najpotrebnije promene, čija je očiglednost neupitna, najblaže rečeno ograničena. Protive joj se amorfna i nikada do kraja dokazana većina birača i skoro celokupna politička elita (bez obzira na to da li je reč o vlasti i opoziciji). Prilike su još gore kad je reč o partijama i ličnostima. Politička besmrtnost je u Srbiji naučno dokazana. Iz politike je otišao samo onaj koji je hteo ili umro. Zato su najveće promene u Srbiji pratila politička ostrakovanja, nažalost ništa više od toga, pojedinih partija koje su morale prethodno da ispune dva preduslova: da budu ozloglašene i krive i da nemaju veliku podršku birača. Cenu pogrešne politike tako su plaćale pojedine stranke – ponekad i veće kao SRS (1993 i 2000), poluzaboravljena SSJ (1993) i JUL 2000. i 2003. godine.

Pošto od davne 1993. teško da je bilo izvesnijih izbora u beznadnijim okolnostima, ostaje samo nada da će vladajuća oligarhija smoći snage da u najkompromitovanijoj, a najslabijoj, svojoj članici pronađe krivca i tako makar delimično pročisti vlast i omogući makar nekakav novi „početak“ sledećoj vladi.

Reč je o G 17 plus, danas okosnici Ujedinjenih regiona Srbije. Ne postoji stranka koja je tokom prethodne decenije u većoj meri bila povezana sa vlašću. Uprkos svim predizbornim ljutnjama, napuštanja ministarskih ali ne i direktorskih mesta, malim i velikim rokadama, promenama imena, koalicije, političkog pola, agregatnog stanja... ova stranka, stvorena radi rukovođenja tranzicijom, vladala je Srbijom, sa izuzetkom nekoliko meseci 2003. godine, evo već više od decenije.

Kakav je bilans te vladavine? Srbija je ekonomski najslabija na Balkanu? Ekonomska destrukcija iz vremena Slobodana Miloševića nije prekinuta. Velike i ispravne napore iz prvih godina, zamenili su neodgovorna konzumacija vlasti i stalna izborna kampanja kojoj su podređeni privatizacija, budžetski deficit, zakoni i pravda... U javnosti često spominju neispunjeno obećanje podele novca od besplatnih akcija. Ali šta je sa predizbornim obećanjima ove stranke iz proteklih godina? Zašto je dinar najnestabilnija evropska moneta? Ko je odgovoran za čudno variranje dinara iz 2008. godine? Da li je to bila zloupotreba? Reč je milijardama dinara. Da li smo dobili racionalni odgovor šta se dogodilo sa narodnim novcem iznesenim na Kipar? Staru štednju vraćali smo iz budžetskih sredstava – dakle sami sebi. Da li je prilikom privatizacije Magnohroma iz Kraljeva jedan od najbogatijih ljudi sveta za tvorce naše ekonomske poliike bio tek „neki Mital“. Da li postoji odgovornost za tu privatizaciju? Da li je javnost primetila probleme prilikom privatizacije DDOR-a 2007 godine?

Koji su učinci, a koji trošokovi ekonomske diplomatije - tvorevine stranke šifre ? Kakvi su učinci i koji troškovi kancelarija za mlade? Šta je, posle šest godina, bilo sa Aferom pancir... Gde se dede odgovornost političkog vođstva ministarstva zdravlja u času kada su, zbog vakcina protiv gripa, neki naši građani i u zatvoru. Da li je vakcinisanje protiv gripa i dalje „stvar inteligencije“ i može li se tako nešto abolirati počasnom ostavkom ministra zdravlja?

Na prethodnim skupštinama G 17 rečeno je da će se stranka obračunati sa zloupotrebama u svojim redovima. Hajde da sada, pred izbore, dobijemo taj spisak: smenjenih, isteranih iz stranke, uhapšenih i, što je još važnije, pravosnažno osuđenih. Čekamo već godinama.

Ali, kada neko nije spreman da odgovara, on ponekad promeni identitet. Zajedno sa otpadnicima i otpadom iz raznih stranaka, a pre svega Nove demokratije, SPO i JUL-a, nastala je koalicija koja se zalaže za navodnu regionalizaciju zemlje. Države u kojoj je tokom proteklih godina izvršena nova centralizacija uz podelu moći između Beograda i Novog Sada. Prema programskim dokumentima decentralizacija mnogo liči na federalizaciju, takva Srbija imaće pedesetak novih ministara, šestotinak poslanika i amin za konačni raspad. Ali važno je da je novi stranački drug „zaboravio“ kako je Dinkića grdio preko BK televizije i strugao holograme sa novčanice od 5000 dinara dokazujući da je nekadašnji guverner zloupotrebio milione.

Ako je već neizbežno čuvanje političkih dinosaurusa iz SPS-a ili samozvanog naslednika Ljube Davidovića u DS-u, održavanje ovog „parka iz doba Jure“, kakav god mu bio trenutni naziv, nije obavezno i to u meri u kojoj je štetno.