Između geopolitičkog čekića i partitokratskog nakovnja

Pretpostavljam da u osvit novog medija, kao što će biti Vesti024.rs, treba saopštiti nekoliko prigodnih, obećavajućih rečenica koje bi predstavile smisao i identitet novog projekta.

U prilici sam da ovde, tim povodom, ispišem samo nekoliko rečenica koje, da vas unapred upozorim, ne obećavaju bogzna šta.

Dragoš Kalajić bi to nazvao delotvornim pesimizmom.

Broj onlajn medija koji niču brže nego pečurke posle kiše obrnuto je proporcionalan broju važnih činjenica koje kroz njih možemo sagledati ili spoznati.

Pritom, živimo u društvu koje, medijski sluđeno dekoltiranim provalijama pevaljki, kriminalcima, političarima i njihovim estradnim životnim nazorima, životari na nakovnju domaće partitokratije, a pod čekićem spoljnih sila koje nam, sticajem geopolitičkih okolnosti, ne misle dobro.

Prvi nas rijalitizuju, razaraju kriminalom, partijašenjem i korupcijom (implozija), drugi bombardovanjem, ucenama i komadanjem (eksplozija).

Sve je bolje od slugeranjskog izveštavanja i rasturanja sopstvene zemlje, sopstvemog grada i na kraju sopstvene porodice. Spolja ili iznutra, s namerom ili bez nje, kroz eksploziju ili imploziju, potpuno je svejedno

Okolnosti u kojima novinari ovde rade, a to se odnosi na sve okolne zemlje, nisu nimalo ružičaste. Ogromna većina njih, zbog straha za vlastitu egzistenciju i prihode porodice, pristaje na kolaboraciju sa politikom eksplozije ili implozije, svejedno. Pristaju svakog jutra da navuku ružičaste rastere na svoj rad i nose ih ceo dan.

U egzistencijalnoj panici pristaju doslovno na sve, pa i na neprekidno produbljivanje političkih podela među sobom, što ih srozava sigurnosno, ekonomski, etički i na svaki drugi način na nivo onoga što Slobodan Vladušić naziva biočesticom.

Jednima ružičasti rasteri za izveštavanje stižu spolja, drugima iz korumpranih gradskih kasa, o čemu sam takođe pisao.

Pitanje je samo hoće li Srbiju, u prvom slučaju, detonirati ka eksploziji ili će saučesničkim ćutanjem nad jednom groznom korupcijom podsticati procese implozije vlastite države.

Vesti024.rs, razume se, neće promeniti čitavu ovu sudbinu, ali će nastaviti tamo gde sam stao pišući o lokalnim temama na sajtovima Slobodna Subotica i Subotičke.rs.

Trudiću se da nastavim da ne crtam istinu. To rade drugi, za novac u užem smislu.

Pokušavaću, kao i do sada što sam radio, da javnosti predstavim valjane informacije i činjenice, ma kakve one bile i ma koliko se kerberi trudili da ih drže podalje od javnosti.

Dakle, ni eksplozija, ni implozija, pa dokle doguram.

Nedavno sam, na nekoj svečanosti u Beogradu, sreo Mihaila Medenicu.

Jedan od najboljih srpskih reportera i kolumnista donedavno je novac zarađivao perući automobile, jer nije hteo da bude ni čekić ni nakovanj.

Pre toga je radio noćnu smenu u trafici.

Sada se situacija promenila. Čujem od prijatelja da sada radi na građevini.

Nisam Medenog pitao gde sada radi, ali znam da radi na jedini ispravni način: ni za čekić ni za nakovanj.

Sve je bolje od slugeranjskog izveštavanja i rasturanja sopstvene zemlje, sopstvemog grada i na kraju sopstvene porodice. Spolja ili iznutra, s namerom ili bez nje, kroz eksploziju ili imploziju, potpuno je svejedno.

Živimo u društvu koje, medijski sluđeno dekoltiranim provalijama pevaljki, kriminalcima, političarima i njihovim estradnim životnim nazorima, životari na nakovnju domaće partitokratije

Medenica bi rekao: radim kao perač, živim kao novinar. To je mnogo bolje nego raditi kao novinar, a živeti kao krpa.

Ovde treba dodati još jednu Medeničinu misao, onu da u perače nije otišao iz prkosa, ali da će prkosno uvek pisati.

To bi, ukratko, bilo to.

Neću vam obećati ništa, osim da ću se i dalje samo baviti svojim poslom.

Kada bivši gradonačelnik, koji je ceo život proveo u državnoj službi, u zavičaju podigne turistički centar vredan milione evra, a čitava Subotica ne uspe da izgradi nekoliko bazena, pitaću i dalje: kako, bre i zašto?

Kada lokalna partitokratija ponovo pokuša da izmeni međunarodni projekat i pokuša da se "ugradi" u njega, ponovo ću to objaviti.

Neću ćutati ako otkrijem da su Centar za vantelesnu oplodnju ponovo otvarali bez dozvole, uoči izbora, a zatvarali ga posle njih.

Uzgred, o tom centru će na Vestima024.rs tek biti reči.

Isto ću raditi kada ponovo otkrijem da Zoološki vrt ciljano slaže da su lavići uginuli, a ispostavi se da su netragom nestali...

Kada mi ponovo kažu da deca u vrtiću treba da udišu memlu, dok se ne steknu uslovi da se zameni ceo krov i dozida čitav sprat...

Ima toga još, dovoljno, čak previše, da bi se u našem gradu tako malaksalo ćutalo, kao što se, inače, ćuti.