Нове мере кинеске економске политике

У Пекингу је по традицији од 18. до 21. децембра одржана Централна економска радна конференција. Конференција крајем сваке године окупља највише државне и партијске званичнике законодавне и извршне власти, али и званичнике са нивоа провинција, аутономних региона и градова, представнике армије и државних предузећа. Прва Централна економска радна конференција одржана је 2006. године.

Од тада до данас ово тело бивало је усредсређено на различите потребе развоја и усмерења кинеске привреде. Тако је 2006. конференција била посвећена убрзању економског раста, 2007. променама у монетарној политици, 2008. одржању стабилног и релативно брзог економског раста, 2009. унапређењу трансформације економског развоја, 2010. обезбеђењу стабилног и релативно брзог економског развоја са одржањем друштвене стабилности, 2011. напретку уз одржање стабилности, 2012. побољшању квалитета и ефикасности економског раста, 2013. тражењу стабилног економског напретка и реформисању свих области, а 2014. године напретку уз одржање раста и усредсређење на квалитет и ефикасност.

Пет главних задатака

Судећи према извештајима Централне економске радне конференције, главни задатак кинеске владе у овој години биће поспешење напретка (привредног раста) уз одржање стабилности. Притом се пред њу поставља пет основних циљева: предузимање мера у вези са вишком индустријских капацитета, стално смањивање задужености, смањење корпоративних трошкова, смањење непродатог стамбеног простора и подупирање слабих подручја раста.

Очекује се, тако, да ће Кина олакшати намете компанијама и наставити да поједностављује административне процедуре, упоредо са делегирањем надлежности и снижавањем пореских стопа¹⁾. Очекују се смањења трошкова финансирања предузећа и"нормализација каматних стопа" у корист реалне економије. Власт размишља и о смањењу пореза на додату вредност стопе у производном сектору, смањењу цене електричне енергије, унапређењу тржишно оријентисаних реформи цена и нижим логистичким трошковима²⁾.

Кина коначно решава „хукоу“

Креатори кинеске економске политике позвали су притом грађевинске улагаче да прилагоде маркетиншке стратегије и снизе цене, како би тражња била повећана, а број непродатих станова смањен. Према подацима Националне управе за статистику, цене нових станова у Кини повећане су током новембра у 33 од 70 највећих градова³⁾. Очекује се да ће ниже цене некретнина утицати на тршкове живота.

Кина ће истовремено опозвати застареле, углавном рестриктивне мере при куповини некретнина. Држава је раније применила сличне мере у градовима првог реда, минимализујући границу учешћа и повећавајући кредите Штедног фонда⁴⁾.

Држава ће, такође, ублажити политику регистрације становништва. Очекује се да ће, сагласно одлукама Централне економске радне конференције, бити омогућена регистрација људи, претежно радника, који су одсутни из места рођења, односно који живе и раде у другим градовима („хукоу“). Ове мере ће подстаћи сеоско становништво да лакше прелази у градове и тако купује или изнајмљује станове. Стопа регистрованих урбаних становника у укупном становништву Кине износила је крајем 2014. године 35,9 одсто, а план предвиђа повећање ове стопе на 45 одсто до 2020. године.

Осим тога, Кина ће поједноставити свих пет области социјалног осигурања и пензиони систем. Према наводима листа Чајна дејли, Кина је већ снизила стопу осигурања од незапослености са 3 на 2 одсто, затим стопу осигурања на раду са 1 на 0,75 одсто и горњу границу стопе за породиљско осигурање са 1 на 0,5 одсто⁵⁾. У Кини тренутно око 40 милиона радника у јавном сектору издваја 8 одсто од зарада у Пензиони фонд, а влада има намеру да у будућности обједини пензиони систем, спајајући градску и сеоску шему социјалног осигурања.

Премда детаљи нису наведени, Централна економска радна конференција препоручила је успостављање нових механизама и система који би требало да доведу до смањења цена медицинских услуга⁶⁾.

Кина ће наставити да јача пољопривредну производњу како би осигурала безбедност у снабдевању храном и стабилан раст приходапољопривредника, модернизацију инфраструктуре и технологија, што све заједно треба да побољша квалитет пољопривредне произвидње. Влада ће, како наводи Чајна дејли, усвојити  више мера и каналисати више средстава у циљу јачања укупне пољопривредне продуктивности и квалитета пољопривредних производа⁷⁾.

Уз поменуте мере, Кина ће јачати надзор, регулисати активности финансирања и покренути програм решавања финансијских ризика и радити на сузбијању незаконитог прикупљања средстава како би права и интереси улагача били боље заштићени⁸⁾.

Предочене смернице сведоче о оријентацији кинеске владе која, са једне стране, жели да поспеши и истакне тржишност кинеске привреде, али и да олакша живот грађанима.

Кинеска привреда у бројевима

Заседању Централне економске радне конференције претходио је састанак Централне водеће групе за продубљење реформе, одржан 9. децембра. Централна водећа група подржала је ове мере, уз напомену да је потребно подићи ниво ефикасности владиних службеника. С тим у вези одлучено је да се установи Едукативни сектор који би требало да допринесе унапређењу правосудног система и управљању кадровима⁷⁾.

Ово је и прилика да изложимо последња статистичка кретања унутар кинеске привреде. Кинеске девизне резерве током новембра смањене су за 87,2 милијарде долара и сада износе 3,44 билиона долара. Ово је по обиму трећи пад вредности кинеских девизних резерви од фебруара 2013. године. Пре тога, кинеске девизне резерве у августу су смањене за чак 93,9 милијарди долара.

Кинеска академија друштвених наука, водећа „тинк-танк" организација у земљи, процењује да ће раст кинеске привреде ове године износити између 6,6 и 6,8 одсто. Ли Јанг, истраживач са поменуте академије, изјавио је да брз раст више није у главном државном фокусу. Према његовим речима, циљ Кине је свеобухватан развој.

Кинеска академија друштвених наука сугерисала је Народној банци Кине да усвоји „структурно лабаву" монетарну политику и флексибилнији курс јуана. Подсетимо,Народна банка Кине саопштила је да очекује да ће раст кинеске привреде у овој години износити 6,8 посто⁹⁾.

Кинеско учешће у светском извозу 2015. године би требало да износи 13 одсто, саопштило је средином децембра Министарство трговине НР Кине.

Кина је од јануара до новембра прошле године испоручивала производе више вредности на развијена и тржишта у развоју. Године 2014. удео кинеског извоза на светском тржишту износио 12,4 одсто.

Извоз из Кине на развијена тржишта порастао је за 10 одсто у областима као што су железничка опрема, енергетика и телекомуникациони производи.

Кинеска валута јуан прошлог месеца и поново у јануару нашла се на најнижем је нивоу у последње четири године у односу на амерички долар. Вредност јуана је пала за око четири одсто у односу на амерички долар током прошле године. Јуан је од уласка у корпу валута ММФ-а опао 0,83 одсто у односу на америчку националну валуту¹¹⁾.

Кинеско тржиште првог радног дана у новој години, у понедељак 4. јануара, погодила је нова криза. Берзански индекси у Шангају и Шенџену пали су за 6,9, односно 8,2 одсто. Активиран је заштитни берзански механизам, уведен лане, који трговање на берзама најпре прекида на 15 минута у случајевима пада или раста акција од најмање пет одсто. Ако се флуктуације наставе и након тога, трговање за тај дан се потпуно обуставља, што је био случај у понедељак. Слично је било и 7. јануара када је трговање поново обустављено мање од пола сата после отварања. Кина је истог дана саопштила да укида механизам берзанског осигурача.

Дан након овог догађаја, народна банка Кине саопштила је да је у децембру на тржиште, посредством инструмената средњорочног кредитирања, пласирала око сто милијарди јуана (15,4 милијарде долара). Кредите централне банке добило је 13 финансијских установа уз каматну стопу од 3,25 одсто.

Одмах након тога, Блумберг је саопштио да је од краја септембра удео лоших кредитних пласмана у Кини порастао на 1,2 билиона јуана (184 милијарде долара). Према истом извору, пет највећих кинеских банака у овој години требало би да оствари добит од 144 милијарде долара.

Закључак према Ли Јипингу

Према Ли Јипингу, водећем професору економије на Женмин универзитету, Кина је у прошлости предузела низ мера за стабилизацију раста, почевши од 2008. године, односно почетка кризе у САД, када је усвојила стимулативни пакет у износу од 4 билиона јуана (616,8 милијарди долара). Ове мере предизете су под претпоставком да ће проблеми на микро плану моћи да буду решавани мерама макроекономске политике¹²⁾.

Ово структурно прилагођавање, међутим, није успело, јер је изазвало додатни притисак хиперпродукције. Четири билиона јуана инвестиција није било довољно да одржи раст од 7 одсто¹³⁾.

Кина се сада, према Ли Јипингу, суочава са три главна задатка, од којих је на првом месту структурно прилагођавање. Следе иновације и јачање економске виталности на микро-нивоу.

У почетном периоду реформе, сматра професор Ли Јипинг, Кина је имала довољно индустријског простора за раст. Сада јењен индустријски сектор засићен, а нјегова маргинална корисност нагло опада. За одржавање здраве стопе раста, Кина треба даствори већу тражњу повећањем иновативности.

Према професору Јипингу, кинеска економија расла је убрзано током три деценије због повољних фактора, као што су мала основа БДП-а, велики индустријски простор, јефтина радна снага и ресурси, као и тада повољне прилике у светској економији. Али у условима „нове нормале“, стабилан економски раст захтева побољшање економске животности¹⁴⁾.

Кинески експерти сматрају да ће се кинеска привреда и даље суочавати са силазним притисцима. Треба имати у виду да је за последњих пет година светска економија просечно расла 2,5 одсто (насупрот кинеских 7,8 посто). Кина је од 2009. до 2014. године са 30 одсто учествовала у расту светске привреде.

Предстојећи 13. петогодишњи план, који ће бити усвојен у марту, у Кини је нарочито важан, зато што се окончава у истој години (2020) која је, поводом стогодишњице оснивања КП Кине, раније одређена за годину до које мора бити изграђено умерено напредно (имућно) друштво. Кинески БДП по глави становника лане је износио 7.575, а 2020. године треба да износи 10.000 долара.

Стога су економске смернице Централне економске радне конференције за годину у којој почиње 13. петогодишњи план од посебног значаја. Резултати тих смерница треба да дају замајац поменутом плану, што је за Кину не само од економске већ и од опште друштвене, али и историјске важности.

Извори

1. „10 major economic policies that will make a difference on lives“, „China Daily“ 24. децембар 2015.

2. Ibidem

3. Ibidem

4. Ibidem

5. Ibidem

6. Ibidem

7. Ibidem

8. Ibidem

7 „Одржан састанак Централне водец́е групе за продубљивање свеукупне реформе“, ЦРИ, 10. децембар 2015.

8. „Кинеске девизне резерве смањене за 87,2 милијарде долара“, ЦРИ, 8. децембар 2015.

9. Раст кинеске привреде догодине 6,8 одсто, ЦРИ, 18. децембар 2015.

10. Удео кинеског извоза на светском тржишту биће 13 одсто, ЦРИ, 18. децембар 2015.

11. Кинески јуан на најнижем ниво према долару у последње четири године, ЦРИ, 14. децембар 2015.

12. Why supply side reform matters to China, „China Daily“ 22. децембар 2015.

13. Ibidem

14. Ibidem

Остали извори

1. Кина обелоданила главне задатке у 2016. години, ЦРИ, 15. децембар 2015.

2. Migrant workers seen as solution to housing glut, „China Daily“ 19. децембар 2015.

3. China to take further steps to address financial risks:key meeting, „China Daily“ 21. децембар 2015.

4. President Xi spells out supply-side reform bid, „China Daily“ 22. децембар 2015.

5. Urban push to propel next reforms, „China Daily“ 23. децембар 2015.

6. Foreign media focus on outcome of China's keyeconomic meeting, „China Daily“ 23. децембар 2015.

7. Жујовић, Бранко: „Кина пред замком средњег нивоа развијености“, НСПМ, новембар 2015.

8. Пад на кинеским берзама, трговина обустављена раније, ЦРИ, 4. јануар 2016.

9. Кина повећала ликвидност на тржишту, ЦРИ, 5. јануар 2016.

10. „Блумберг": Расте удео лоших кредитних пласмана, ЦРИ, 6. јануар 2016.

11. Кина укида берзански осигурач, ЦРИ, 8. јануар 2016.

12. Кина оборила јуан, трговање на берзама опет обустављено, Политика, 7. јануар 2016.