Početna strana > Rubrike > Politički život > „Nezavisno Kosovo“ u zborniku SANU - u raskoraku sa naukom i razumom
Politički život

„Nezavisno Kosovo“ u zborniku SANU - u raskoraku sa naukom i razumom

PDF Štampa El. pošta
Velibor DŽomić   
ponedeljak, 08. mart 2021.

Tzv. Republika Kosovo kao ”nezavisna država” je, prvi put od kako postoji Srpska akademija nauka i umetnosti, svoje mesto našla i u zvaničnom izdanju Srpske akademije nauka i umetnosti. Naime, u zborniku ”Učešće Srpske akademije nauka i umetnosti u unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji” je objavljeno i saopštenje ”Zapadnobalkanska konfederacija” akademika Dragoša Cvetkovića u kome je tzv. Republika Kosovo svrstana u red nezavisnih i međunarodno priznatih država - Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Srbije i Crne Gore.

SANU u tzv. unutrašnjem dijalogu

Pre nego što izanaliziramo ”kosovsko sočinjenije” akademika Cvetkovića, neophodno je da se javnost upozna sa činjenicom da je zbornik ”Učešće SANU u unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji” štampan po odluci Predsedništva SANU (predsednik Vladimir Kostić, potpredsednik Ljubomir Maksimović, potpredsednik Zoran V. Popović, generalni sekretar - u međuvremenu preminuli - Marko Anđelković, predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu Stefan Pilipović, predsednik Ogranka SANU u Nišu (počivši) Ninoslav Stojadinović i osam sekretara Akademijinih odeljenja) od 8. marta 2018. godine. Predsedništvo SANU se, dakle, javlja kao kolektivni recenzent zbornika. Pozitivna recenzija priloga objavljenih u zborniku svedoči da iza sadržine zbornika stoji autoritet Predsedništva SANU. Urednik zbornika je počivši akademik Marko Anđelković. Nije na odmet ni da se javnost podseti da se rad i objavljivanje razultata SANU, pa i objavljivanje ovog zbornika, najvećim delom finansira iz budžeta Republike Srbije, odnosno o trošku svih građana Srbije.

Zbornik Predsedništva SANU o njenom učešću u tzv. unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji nikako ne sme da se preskoči u ovom slučaju. Zbornik ukupno ima 238 stranica od čega bibliografski prilozi zauzimaju više od polovine zbornika, odnosno 144 strane (od 95. do 238. strane). Čitavo kosovsko-metohijsko pitanje u tzv. unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji i doprinosu SANU tom političkom procesu je stalo na 87 strana teksta (od 7. do 94. strane). Na 87 strana teksta svoje stavove i razmišljanja je izneo 21 akademik i to po odeljenjima izgleda ovakako: Odeljenje za matematiku, fiziku i geo-nauke - 1; Odeljenje hemijskih i bioloških nauka - 1: Odeljenje tehničkih nauka - 2; Odeljenje medicinskih nauka - 4; Odeljenje za jezik i književnost - 2; Odeljenje društvenih nauka - 1 i Odeljenje istorijskih nauka - 10. Odeljenje likovne i muzičke umetnosti je objavilo svoje zaključke. Upravo zbog toga je, da bi knjiga bila obimnija, objavljena i bibliografija koja nema nikakve veze sa tzv. unutrašnjim dijalogom o Kosovu i Metohiji. Bibliografija o Kosovu i Metohiji nema nikakve veze sa tzv. unutrašnjim dijalogom.

Prirodno je da se o brojnim pitanjima raspravlja i na odeljenjima SANU i u tome nije ništa sporno. Ipak, sporno je to što nije zakazana vanredna Skupština SANU na kojoj bi se ta institucija od posebnog srpskog nacionalnog značaja zvanično izjasnila prvo o tzv. unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji, a potom i o Kosovu i Metohiji kao najtežem, najsloženijem i najvažnijem srpskom nacionalnom i državnom pitanju. Izostanak ili onemogućavanje zvaničnog izjašnjenja SANU kao institucije o dva navedena pitanja stvara prostor da se zaključi da je u pitanju nevešti i providni politikantski manevar predsednika SANU Vladimira Kostića i njegovih saradnika u upravljanju Akademijom.

Osim toga, mora se postaviti i sledeće pitanje: zbog čega je bio tako mali odziv akademika SANU u tzv. unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji? Odgovor je jednostavan! Upravo zbog toga što je tzv. unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji bio politički proces u kome najveći broj dopisnih i redovnih članova SANU, sa punim pravom, nije želeo da učestvuje na takav način.

Netačan je navod akademika Ljubomira Maksimovića, potpredsednika SANU, da je ”SANU jedina održala konferencije po tom pitanju i jedina je institucija u Srbiji koja je izdala knjigu o tim konferencijama”.[1] Ovaj navod dovoljno pokazuje koliko je akademik Maksimović neupućen u temu o kojoj se ”autoritativno” i izričito izjasnio. To dobija posebnu težinu, jer dolazi od istoričara. Netačnost Maksimovićevog navoda se ogleda u činjenici da je Matica srpska štampala zbornik saopštenja 2018. godine.[2]

Kosovska ”konfederalna nezavisnost”

U polemici sa Emirom Kusturicom, predsednik SANU akademik Vladimir Kostić je naveo da ”SANU i njeni članovi pojedinačno nisu ćutali o Kosovu i Metohiji”, zatim da je ”pitanje samo da li neko to želi da vidi ili pročita”, kao i da ”ima dosta i da se vidi i da se pročita”.[3] Mora se priznati da je SANU do sada objavila mnogo važnih zbornika, knjiga i tematskih časopisa o Kosovu i Metohiji i to se nikada ne sme zaboraviti (reč je o zbornicima, knjigama i tematskim časopisima koji su štampani pre Kostićevog izbora za predsednika SANU). O tome svedoči i obimna bibliografija koja je dostupna zainteresovanim čitaocima. Objektivnosti radi, mora se naglasiti da i u zborniku ”Učešće Srpske akademije nauka i umetnosti u unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji” ima nekoliko vrednih, važnih i odgovornih radova o Kosovu i Metohiji.

Međutim, u tom izdanju SANU se našlo i tzv. nezavisno Kosovo. Prvi rad u zborniku ”Učešće Srpske akademije nauka i umetnosti u unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji” nosi naslov ”Zapadnobalkanska konfederacija”, a njegov autor je akademik Dragoš Cvetković. Rad je veoma kratak (cela jedna strana) i pročitan je na IX skupu Odeljenja za matematiku, fiziku i geo-nauke 22. decembra 2017. godine. Uz tekst je u vidu napomene navedeno da je akademik Cvetković svoje izlaganje za zbornik dostavio ”u vidu autorizovanog teksta”.

Nije tema ovog osvrta biografija ovog matematičara, niti činjenica da potiče od oca sveštenika koji je postao raspop i majke kojoj su, po njegovoj priči, ”ustaše iz Sremske Mitrovice dale dozvolu da pređe u Srbiju” kako bi se udala za njegovog oca.[4] Naravno, niko od nas ne nosi odgovornost za svoje roditelje, ali je u ovom slučaju reč o podacima koje je o sebi izneo akademik Cvetković. Nije, razume se, tema ni to što je akademik Cvetković svojevremeno bio ostrašćeni komunista, a o tome svedoče i njegova objavljena izlaganja na komitetskim sednicama.

Ime akademika Dragoša Cvetkovića je gotovo nepoznato široj javnosti. Iz tog razloga, javnost treba da zna da je akademik Cvetković završio Elektrotehnički fakultet u Beogradu i da je doktor matematičkih nauka. Penzionisan je kao profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. U svom naučnom radu se bavio, kako je navedeno u njegovoj zvaničnoj biografiji, diskretnom matematikom, teorijom grafova, kombinatorikom i kombinatornom optimizacijom. Za dopisnog člana SANU je izbran 1985. godine, a za redovnog 1994. godine. U SANU je dugo godina obavljao čitav niz najznačajnijih funkcija, a u dva mandata je bio i član Predsedništva SANU (2007-2010. i 2012-2016.g.).

Akademik Cvetković je, u okviru tzv. unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji, SANU i javnosti u Srbiji izložio ideju o ”stvaranju Zapadnobalkanske konfederacije (ZBK)”.[5] Nije prilika da se na ovom mestu bavimo istorijatom i geostrateškim značenjem pojma ”Zapadni Balkan”, kao  i njegovim političkim ciljem (kao ni pojmom ”Jugoistočna Evropa”), što akademiku Cvetkoviću, po svemu sudeći, nije poznato, a i ne predstavlja predmet njegovog naučnog interesovanja.

U dubokom raskoraku sa naukom i razumom

Cvetković, iako je ”diskretni” matematičar, na nediskretan način je predložio da ”Zapadnobalkansku konfederaciju sačinjavaju članice Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Srbija i Crna Gora”.[6] Sudeći prema izloženom i predloženom, ”Kosovo” za akademika Cvetkovića predstavlja nezavisnu i međunarodno priznatu državu bez obzira što taj srpski istorijski, duhovni i državni prostor nema te atribute. Cvetković je pet nezavisnih i međunarodno priznatih država, koje su i članice Ujedinjenih nacija i drugih relevantnih međunarodnih organizacija, svrstao sa tzv. Republikom Kosovo kao samoproglašenom psevdo-državnom tvorevinom koja nije, niti može da bude, članica Ujedinjenih nacija i drugih relevantnih međunarodnih organizacija. Od pet nabrojanih država dve nisu priznale tzv. Republiku Kosovo, ali to Cvetkovića ne obavezuje. Ne samo što on priznaje tzv. Republiku Kosovo kao državu nego posredno predlaže da to učine i Srbija i Bosna i Hercegovina tako što bi stupanjem u konfederalnu zajednicu to i učinile. Dalje, akademik Cvetković je, protivno zdravom razumu i činjenicama, u toj ”konfederaciji” Srbiju stavio na pretposlednje, peto od šest mesta. Za Cvetkovića je čak i tzv. Kosovo - ispred Srbije!?! I, naravno, za Cvetkovića nije deo Srbije!

Akademik Cvetković nijednom rečju nije pomenuo zlo koje se dogodilo i događa na Kosovu i Metohiji upravo zbog toga da bi odmah počeo sa statusnim pitanjem tzv. Kosova i to kao tzv. nezavisne države. Za akademika Cvetkovića je, kako se vidi iz njegovog teksta, tzv. nezavisnost tzv. Kosova svršena stvar!?! Upotreba izraza ”konfederacija” u slučaju pet država i jedne kvazi-države je, takođe, u funkciji priznavanja tzv. Republike Kosovo od strane akademika Cvetkovića.

U ”Zapadnobalkanskoj konfederaciji” bi, shodno Cvetkovićevom predlogu, ”sve državne strukture članica bile očuvane, a međusobne granice bi bile otvorene za ljude i robu”.[7] Za Cvetkovića, kako se vidi, ”državne strukture” tzv. Republike Kosovo su nesporne i ravnopravne sa državnim organima Srbije i ostalih država. Dalje, Cvetković predlaže da se ”na čelu Zapadnobalkanske federacije nalazi Savet, sastavljen od po tri predstavnika članica. Savet bi odlučivao konsenzusom, a u dogovorenom krugu pitanja dvotrećinskom većinom. Njegovo sedište bi se periodično premeštalo u glavne gradove članica. Sporazumom o formiranju Konfederacije dogovorila bi se saradnja policijskih i vojnih snaga članica”.[8] Cvetković se, kako vidimo, zalaže i za tzv. vojsku tzv. Republike Kosovo. Ovo nije bilo dovoljno akademiku Cvetkoviću, pa je predložio da ”Zapadnobalkanska konfederacija vodi jedinstvenu spoljnu politiku koja bi bila orijentisana na Evropsku uniju (EU), ali bi negovala dobre odnose i sa drugim subjektima”.[9] Akademik Cvetković je, mimo lingvistike, priznao i tzv. crnogorski jezik kao jedan od zvaničnih i ravnopravnih jezika u ”Zapadnobalkanskoj konfederaciji”.[10]

Matematičar Cvetković, sudeći po njegovom tekstu, nema pojma šta je konfederacija i ne zna da ona ne može da ima međunarodnopravni subjektivitet

Duboki raskorak akademika Cvetkovića sa temom kojom se bavio se ogleda i u njegovom predlogu da bi ”Zapadnobalkanska konfederacija zatražila članstvo u Ujedinjenim nacijama”.[11] Matematičar Cvetković, sudeći po njegovom tekstu, nema pojma šta je konfederacija i ne zna da ona ne može da ima međunarodnopravni subjektivitet. Da se upoznao makar sa jednim udžbenikom Teorije države i prava onda ne bi demonstrirao elementarno neznanje. Dovoljno je da citiram samo jedan udžbenik: ”Konfederacija, za razliku od realne unije, nikada nije posedovala svojstvo subjekta međunarodnog prava. To je posledica činjenice da konfederacija uopšte nije država, jer ne poseduje ni jedan od konstitutivnih elemenata države. Konfederacija nema ni vlastitu teritoriju, ni vlastito stanovništvo, ni izvornu suverenu vlast. Sva ta svojstva zadržavaju države-članice koje, sklapajući međunarodni ugovor, ustanovljavaju jednu labavu zajednicu suverenih država”.[12] Ili, da je Cvetković makar površno pogledao jedan od udžbenika Međunarodnog javnog prava saznao bi sledeće: ”Konfederacija ili državni savez predstavlja zajednicu dveju ili više nezavisnih država, zasnovanu na međusobnom ugovoru, koji predviđa ciljeve i način ostvarenja tih ciljeva. Države članice zadržavaju svaka ponaosob svojstvo međunarodne ličnosti”.[13] Dakle, Cvetkovićev predlog je u dubokom raskoraku sa civilizacijskim i pravnim tekovinama, ali i sa srpskim nacionalnim i državnim interesima.

Jednom rečju, Cvetković se zalaže da tzv. Republika Kosovo, na bilo koji način, postane međunarodno priznata država i članica Ujedinjenih nacija i Evropske unije! Na ovome bi Cvetkoviću pozavideli i Ramuš Haradinaj i Albin Kurti!

Cvetković predlaže i da ”Zapadnobalkanska konfederacija postane članica Evropske unije”[14] bez obzira što se u taj savez ne primaju savezi država (konfederacije) nego države. Jednom rečju, Cvetković se zalaže da tzv. Republika Kosovo, na bilo koji način, postane međunarodno priznata država i članica Ujedinjenih nacija i Evropske unije! Na ovome bi Cvetkoviću pozavideli i Ramuš Haradinaj i Albin Kurti!

Za ostvarivanje ideje ”Zapadnobalkanske konfederacije”, Cvetković vidi samo dva problema: članstvo Albanije i Crne Gore u NATO savezu i političare. Cvetković je naveo i navodne benefite ”Zapadnobalkanske konfederacije” tvrdnjom da ona ”daje rešenje za mnoge postojeće probleme i obećava unapređenje privrede u bescarinskim uslovima”[15], kao i da je ”dobra strana Zapadnobalkanske konfederacije što bi Albanci, Bošnjaci, Srbi i Crnogorci (zaboravio je Makedonce, bosanske Hrvate i druge narode - prim. V.DŽ.) imali osećaj da su svi ili skoro svi njihovi sunarodnici u jednoj državi”.[16] Za Cvetkovića bi to bila ”jedna država” iako je konfederacija, po definiciji, labavi savez nezavisnih i međunarodno priznatih država.

Svoju ideju Cvetković želi i da istorijski opravda navodom da su ”ideje o osnivanju neke vrste balkanske federacije postojale i u Jugoslaviji prvih godina nakon Drugog svetskog rata”.[17] Akademik Cvetković u ovom slučaju ne uočava veoma bitne razlike između federacije i konfederacije, ali namerno zaboravlja da su današnje prilike sasvim drugačije u odnosu na one iz perioda između dva svetska rata.

Akademik Cvetković se na jednoj stranici svog teksta ogledao i u pogledu krivične odgovornosti sledećom rečenicom: ”Naravno, oni koji su počinili nedela bili bi i dalje procesuirani”. Očigledno, akademik Cvetković je zadovoljan dosadašnjim krivičnim procesima i haškim presudama u vezi Kosova i Metohije i on ne vidi nikakav problem u tome što su do sada procesuirani i osuđivani, čak i po komandnoj odgovornosti, samo Srbi!

Cvetkovićev rad u zborniku Predsedništva SANU je isključivo u funkciji međunarodnog priznanja tzv. Republike Kosovo. Citirano i navedeno je dovoljno da se, s jedne strane, vidi ogromno neznanje akademika Cvetkovića o osnovnim pojmovima teme o kojoj je govorio i pisao u SANU, a, s druge strane, i totalno odsustvo elementarnog nacionalnog i državnog dostojanstva i samopoštovanja. Ideje i predlozi su legitimni bez obzira od koga dolaze, ali ovakvi radovi ne služe na čast SANU i ne mogu se štampati u zborniku Predsedništva SANU kao ustanove od, kako je navedeno na zvaničnoj internet stranici SANU, od ”posebnog nacionalnog značaja”.[18]

(Autor je protojerej-stavrofor, doktor nauka i koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske)

 


[1] Lj. Maksimović, ”SANU ima sinhronizovan pristup rešavanju pitanja Kosova i Metohije”, ”Večernje novosti”, elektronsko izdanje, https://bit.ly/3eiRuda, 3. mart 2021.g.

[2] ”Kosovo i Metohija - juče, danas, sutra”, Matica srpska, Novi Sad, 2018.g.

[3] V. Kostić, ”Kusturica ne zna šta ja mislim o tragediji otetog Kosova i Metohije”, ”Politik”, elektronsko izdanje, https://bit.ly/2O3kUBC, 1. mart 2021.g.

[4] Znatiželjniji čitaoci mogu bolje da se upoznaju sa ovim navodima na zvaničnoj internet stranici SANU u video prilogu ”Akademici o sebi” - https://bit.ly/3kV0Wou

[5] D. Cvetković, ”Zapadnobalkanska konfederacija”, u ”Učešće Srpske akademije nauka i umetnosti u unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji”, SANU, Beograd, 2018.g., str. 13

[6] Isto

[7] Isto

[8] Isto

[9] Isto

[10] Isto, str. 14

[11] Isto

[12] R. Lukić, B. Košutić, D. Mitrović, ”Uvod u pravo”, ”Službeni list Savezne republike Jugoslavije”, Beograd, 1999.g., str. 382

[13] S. Avramov, M. Kreća, ”Međunarodno javno pravo”, ”Naučna knjiga”, Beograd, 1988.g., str. 97

[14] D. Cvetković, ”Zapadnobalkanska konfederacija”, u ”Učešće Srpske akademije nauka i umetnosti u unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji”, SANU, Beograd, 2018.g., str. 14

[15] Isto

[16] Isto

[17] Isto, str. 14

[18] Srpska akademija nauka i umetnosti, zvanična internet stranica, https://www.sanu.ac.rs/organizacija/

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner