Пи-ар кампања у циљу хероизације улоге председника САД почела је пре годину дана, у Прагу. То што је одлучено да се догађај одигра у Прагу, а не у Москви или Вашингтону, дало је повода америчким експертима да проћаскају о испразним шатл-летовима председника.

Осмог априла премијер Русије Путин је изјавио да ће Русија пружати народу Киргизије хуманитарну помоћ и позвао на смиривање стања. По речима Путина, главни разлог за пад Бакијева је тај што он није из руковођења свог претходника извукао поуке и што је руководио земљом „породично“.

Нова нуклеарна доктрина служи реализацији концепције „брзог глобалног удара“ која омогућава САД да постану глобални војни монополиста. САД незадрживо убрзава војне расходе и доследно претвара НАТО у жандарма планете.

Читав свет пун конфликата које су Америкаци организовали, или у које се по својој месијанској природи мешају, даје простор да се заради на туђој несрећи – све у име демократије и ,,америчких вредности.” Простори бивше Југославије наравно нису били заобиђени.

Већа аутономија у економској политици, примерена различитим потребама и нивоима развоја, услов је да земље ЕУ изађу из кризе. Чак ни ово, без технолошке предности и повољних сировина из колонија као пре два века, није сигурно.

Генерација Ангеле Меркел на Европу гледа као на функционални инструмент и жели да она функционише у складу са интересима Немачке. А због економске снаге Немачке њено буђење из европских илузија има веће последице по остале.

Да ли ће Грчка бити у стању да се извуче? Да ли ће Немачка икада прихватити икакву одговорност за кохезију еврозоне – осим што очекује остале да се сложе и приђу Немачкој?

За разлику од ранијих периода напетости, када су за лоше односе креатори јавног мњења подједнако окривљавали како Америку тако и Кину, сада за напете односе сви без околишања окривљују Кину.

На афричком континенту концепт хуманитарног рата потпуно је заказао, Американци су пронашли друге делове света који су од виталног националног интереса као што је Блиски Исток и Балкан где су поново применили стратегију хуманитарних интервенција...

Јанукович је без обзира на  своје стратешко опредељење  према Русији за своју прву спољнополитичку председничку посету  одабрао седиште ЕУ у Бриселу, а три дана иза тога је посетио Москву.