Француска и Велика Британија имају различит успех у економској, политичкој и социјалној интеграцији муслимана у своја друштва. Французи своје муслиманске суграђане сматрају великодушним и поштеним, али их огромна већина сматра изузетно нетолерантним. Британци мисле слично.

Постоји много пројеката, каже Јевгениј Примаков, „али то не значи да ће се подићи рампа и да ће сви Кинези провалити у Русију“. Примаков тврди да „ми преувеличавамо тежњу Кинеза да се пробију на наше територије“. Криза Кину практично није ни дотакла, па није ни подстакла Кинезе да се масовно селе. 

Окривљујући европске званичнике, не оправдавам начин на који су се понашале узастопне грчке владе. Несумњиво је да се политичко вођство те земље понашало дволично, да је искривљавало статистике и да није чинило напоре да се понаша сходно правилима.

У историји Нобеловог комитета се никада није догодило да три године за редом Нобелову награду за мир добију личности, које су и саме активно учествовале у подстрекивању ратова и сукоба својим вербалним изјавама, као и директним слањем војника у ратом захваћена подручја.

Британски аутор Дејвид Кронин истиче да је основна Соланина црта одсуство принципијелности. То је човек који једно говори, а друго ради. Солана је “један ратни хушкач” и непринципијелан човек. Месецима је био против инвазије на Ирак а онда је, супротно већини чланица ЕУ, подржао америчку инвазију.

Швајцарска ће доживети бродолом свог извоза у муслимански, арапски свет и масовно повлачење новчаних улога муслимана у њеним банкама. Мислим да Европу очекују озбиљни конфликти, јер у време економске кризе, десница тражи жртвеног јарца и сада га је нашла у муслиманима, закључује Зиглер.

Неумерена похлепа постала је уједно и симбол и објашњење друштвене кризе. Идеја о недостатку уздржавања и контроле постала је и објашњење за друштво које губи контролу. Проблем је у томе што је ово објашњење сувише делимично и сувише моралистичко.

У Британији заседа комисија која за циљ наводно има испитивање чињеница и околности које су везане за британско учешће у само још једном у низу из регионалних ратова. Колико је заседање ове комисије фарса, показује и чињеница да је чланове саме комисије бирала британска влада.

Пана и његова породица су у зору 3. децембра 1984. доживели једну од највећих катастрофа у историји света. У Бопалу, у центру Индије, и сасвим близу његове куће, 42 тоне једног од најотровнијих хемијских састава, изоцијанит метил (MIC), изашло је у форми гаса из Union Carbide, америчке фабрике пестицида.

Данас је европскије бити опрезан према глобалним променама које практично без икаквог отпора обузимају саму Европску унију и подржати све оне снаге које на континенту настоје да тргну своје народе из потрошачког дремежа како би се они још једном упустили у борбу за демократију.