Наш народ добро зна и то да Србија не може да исфорсира повлачење признања независног Космета од водећих земаља ЕУ и уопште Запада. Толиком грандоманијом заноси се мало ко међу Србима, чак и кад је убеђен да припада једном „великом народу“.

Америци тренутна изборна криза у Ирану апсолутно одговара јер Иран као политички стабилна земља представља озбиљну претњу америчким као и израелским интересима у региону. ЦИА и МОСАД наставиће са праксом подривања политичких система у неподобним земљама.

Након избора новог председника Украјине може се очекивати отопљавање односа на линији званични Кијев – званична Москва, као и свођење на мању меру досадашњих унутрашњих украјинских конфликата, посебно на  релацији северозапад-југоисток земље.

Усредсређивање Запада на противвладине демонстрације је заслепила многе, па нису могли да увиде једну непријатну, али неизбежну истину: они Иранци који су искористили Ашуру за свој политички протест нису ни изблиза већина.

Бомбашки напади на воз у Мадриду 2004.  често се узимају као прототип деловања једне аутономне локалне ћелије. Такве претпоставке су погрешне. Нове информације стављају у везу најрелевантније чланове мадридског бомбашког напада са руководством Ал Каиде.

Претпоставка да ће светске демократије по природи ствари стати једне уз друге показала се неоснованом. Последњи пример за то је Климатски самит у Копенхагену. Бразил, Јужна Африка и Индија су у Копенхагену одлучили да им је статус земаља у развоју важнији него статус демократија.

Осим уставних диктатора, који су устоличавани након намјештених избора, пребројавањем гласова из гласачких кутија, а које се одигравало под будним оком војне хунте, Американци су склапали пријатељства и са традиционалним диктаторима, који су на власт долазили путем крвавих државних удара.

У политичко-пословној кампањи тврди се да је за климатске промене одговоран (крив) човек и зато треба одредити правила понашања људи. Проблем је што то није тачно.

За представнике НВО сектора ствари су се погоршале и двонедељна конференција УН о климатским променама одржана у главном граду Данске може бити названа „CopenHALTen 2009“ – скуп на којем је заустављено и до сада постигнуто.

Потребно је да поново размотримо структуре глобалног руководства. ЕУ је водила дискусије у оквиру својих структура о томе и ту тему подигла на међународни ниво. Ми поздрављамо захтев држава у развоју да се изврши реформа глобалних институција.