Тога дана, међу 120 закона које је усвојила српска скупштина, наћи ће се и Закон о потврђивању споразума о приступању Србије у НАТО. Опозиција ће да изрази негодовање што је једна таква одлука донесена супротно вољи народа. Али, о томе, наравно, нећемо имати прилике да ишта чујемо у ТВ Дневнику РТС.

Када председник Републике у исто време наступа као министар спољних и унутрашњих послова, председник владе и на крају као председник владајуће странке, онда долази до губљења демократске супстанце.

Спаљивати америчку амбасаду је мање-више оправдано, а бацати пивске флаше на Грчку је већ дело које се карактерише као међународни тероризам. Грчка амбасада је очито "страдала" у мало погрешном тренутку за осумњичене. 

Уосталом, зашто онима који су били немачки савезници, да дајемо да се позивају на нашу антифашистичку традицију, промовишући интересе својих новопечених држава, насталих на основу етничког чишћења, па и геноцида извршеног над српским народом.

Председник Црвене звезде нашао се на удару републичког јавног тужиоца због дуксерице, најнормалније купљене у легалној продавници, чији натпис, мада незавршен као мисаона целина, представља непорециву астрономску логичност. И ништа више!

Како то да се одређени ставови сматрају с једне стране толико опасним и утицајним да их треба потиснути и забранити, а са друге недовољно озбиљним да би се са њима полемисало? Парадигматичан је пример организација попут Националног строја или Образа. 

Поједине афере јесу откриване захваљујући „Куриру“, али питање је зашто, када и у чијем интересу. Свакако не у интересу читалаца и јавности, а да би се уочио став новина оваквог типа, не треба пратити само о чему пишу, већ о чему и о коме не пишу. Јадна је земља у којој „Курир“ раскринкава афере и постаје симбол слободне речи. 

Нема коначне листе достижних и испуњивих услова које нека земља треба да оствари да би бриселска бирократија била задовољна. Све је препуштено њеној самовољи и њеном дискреционом праву да убацује нове критеријуме на које се не можете жалити.

Руски амбасадор у свом понашању мери сваку изговорену реч. Уочи посете примио је преживеле борце који су заједно са црвеноармејцима ослобађали Београд. Питао их је: „Ви сте се борили за ослобођење Београда, зашто се онда тога стидите?“