ЕУ сама себе довела у превелику зависност од нестабилних и екстремно променљивих обновљивих извора енергије

Сплет тек неколико неповољних околности показао је колико је Европска унија сама себе довела у превелику зависност од нестабилних и екстремно променљивих обновљивих извора енергије.

Сада сви страхују хоће ли током зиме бити довољно струје и гаса, али и хоће ли већ за месец, два трошкове употребе ових енергената плаћати двоструко, можда и троструко више него до сада.

Није у питању никаква ерупција вулкана или нека друга природна непогода; напротив, могло би се рећи да су управо сами грађани дугогодишњим одобравањем контраверзне енергетске политике Европске уније сами себе довели у ситуацију страха од долазеће зиме. Разлог је једноставан, већ безмало три месеца производња струје широм Старог континента задовољава дневну потрошњу само тако што се ванредно користе акумулације хидроелектрана. Сасвим неуобичајено за лето и сам почетак јесени.

Струје из извора на које се последњих година преоријентише Унија је овог лета много мање него што се рачунало, па су се сви морали вратити на оно што већ годима сматрају застарелим и неповољним по здравље

Шта више и многе поодавно затворене термалке су морале бити хитно враћене у производњу, па је, у сред пуне агитације "Зеленде агенде" и борбе за ублажавање климатских промена, дошло до повећања потрошње угља од близу пола милиона тона дневно. Упркос томе што је управо експлотација овог фосилног горива највећи извор емисије угљендиоксида, па је већ годинама сманивање потрошње један од главних циљева европске енергетске полтике.

Мора да је велика невоља приморала грађане и привреду Европе да се лате оне производње струје која се на дужи роке сматра штетном по здравље људи и погубном по животну средину. И јесте, струје из извора на које се последњих година преоријентише Унија је овог лета много мање него што се рачунало, па су се сви морали вратити на оно што већ годима сматрају застарелим и неповољним по здравље.

Удри по гасу

Државници, пре свих потпредседник Европске комисије Франц Тимерманс, задужен за климатске промене, је признао да је "узрок за мањак енергије делом и прелазак на обновљиве изворе". Чини се да је у његовом говору изостало важније, а што се у круговома европских енергетичара све чешће чује - ризична енергетска политика.

Последњих година није било интезивно само пуштање нових еолских и соларних енергетских паркова, већ су још и интезивније затваране нуклеарке, погони на угаљ, али и на гас. Управо ово последње се показало и најспорнијим, енергетски погрешним и пребрзим.

Тренутно се око 20 одсто струје широм Европе добија се из ветроелектрана, још око 1,1 одсто из соларних. Невоља је што су обе форме добијања изразито несталне и непредвидљиве. Данска је рекордер са око 50 одсто струје добијене из енергије ветра.

Али, управо подаци о времену у Данској уверљво говоре колико је овај извор несталан. Тако је 15. септембра у преносном систему ове северне земље само 5,4 одсто струје било еолског порекла, већ сутрадан 53,6 одсто. Дан касније опет скромних 18,2 одсто.

За сада је складиштење струје могуће само делимично, уз велики губитак енергије, углавном на основу рада такозваних реверзибилних енергана. Сасвим недовољно и на овакву надокнаду се рачуна тек као на крајњу интервеционистичку меру, јако лимитираних могућности.

Балансирање система

Зима је била хладна и дуга, потрошено је знатно више гаса него што је уобичајено. Како је и лето било рекордно топло, широм Европе су клима уређаји радили више него икада раније. Цени се да је на "летње хлађење" потрошено три пута више гаса него икада до сада

Изузетне летошње осцилације ветровитости, посебно на северозападу Европе, где га је, иначе, највише, па је ту и број ветротурбина највећи, изнудиле су ванредна укључења преосталих гасних електрана. Ове енергане се брзо укључују у рад и искључују из њега, најмодерније за само сат времена, те су идеалне за такозвано балансирање система, односно производњу енергије када се догађају испади других прозвођача. Но, ванредни рад је довео до додатно увећане потрошње гаса.

Проблем се премешта и на тржиште гаса, које многи енергетичари посматрају обједињено са тржиштем електричне енергије. А ту је одраније доста нерешених потешкоћа. Зима је била хладна и дуга, потрошено је знатно више гаса него што је уобичајено. Како је и лето било рекордно топло, широм Европе су клима уређаји радили више него икада раније. Цени се да је на "летње хлађење" потрошено три пута више гаса него икада до сада.

То је додатно умањило резерве у европским гасним резервоарима. Тако је у Немачкој крајем септембра попуњеност била 52, у Аустрији тек 40, у Италији 63, мада је у ово време обично 95 одсто. Паника је захватила и енергетичаре и потрошаче, тим више што се не види како би се релативно брзо, док зима не захуји, попуњеност могла довести до задовољавајућег нивоа.

Обећање лудом радовање

Спорна тачка је у дугогодишњој европској енергетској политици. Оријентација је на произвођу струје из ветра и сунчевих зрака, док се оштрим мерама дестимулише рад термалки, нуклеарки и, што је и у самој Европи доста куђено, гасних електрана.

Спорна тачка је у дугогодишњој европској енергетској политици. Оријентација је на произвођу струје из ветра и сунчевих зрака, док се оштрим мерама дестимулише рад термалки, нуклеарки и, што је и у самој Европи доста куђено, гасних електрана. Тако је пре деценију Немачка из нуклеарки добијала четвртину, послеђих година, пак, једва десетину струје укупне струје.

Није баш најјасније зашто су се у Бриселу жестоко окомили на гас када се у овој производњи емитује четири до пет пута мање угљендиксида него при раду термалки. Такође, Унија је, на притисак Пољске, балтичких држава и Румуније, можда понајвише САД, готово напустила изградњу гасовода према Русији и Алжиру, најважнијим добављачима, тежећи да се све више ослања на допремање течног гаса, за шта је изграђено десетак наменских лука и сложених погона.

Међутим, ови погони већ годинама раде са највише 22-23 одсто капацитета, сада, у време невоља, једва да је ангажовао 15 одсто. Потенцијални добављачи су се окренули другим купцима, а тврдње САД да ће Европу снабдевати течним гасом из своје призводње показује се, баш када је најважније, "обећање, лудом радовање", народски казано.

Тако су се, рецимо, више држава Уније, наравно и САД, годинама без озбиљнијег аргумент противиле пуштање у рад недавно завршеног гасовода Северни ток 2,а притисци да се не допусти рад овог десет милијарди вредног конектора трају и данас, када је завршен.

Хировитост тржишта

Што је још горе, већина европских држава је прихватила да напусти вишедеценијску праксу дугорочног уговарања куповине гаса по цени на основу кретања цена нафте и одлучила се за утрживање трговине гасом. Појавиле су се и берзе гаса на којима се свакодневно тргује овим енергентом. Последњих година, цена гаса купљена на спот тржишту била је незнатно нижа него из дугорочних уговора са добављачима.

У Европи је протеклих осам, девет месеци у стреловитом расту; лане је износила око 270-280 долара за хиљаду кубика, док је средином септембра достигла 770, почеком октобра и свих 1.060 долара.

Међутим, тржиште је хировито и ове сезоне, услед повећане потрошње, недаћа са другим енергетским изворима, те повећане потрошње у Азији којој су се окренули безмало сви већи произвођачи течног гаса, цена је полудела. У Европи је протеклих осам, девет месеци у стреловитом расту; лане је износила око 270-280 долара за хиљаду кубика, док је средином септембра достигла 770, почеком октобра и свих 1.060 долара.

Баснословно много и наравно да актуелни купци испаштају. Да невоља буде већа, ове јесени се ради и ремонт неколико гасних налазишта на северу Европе, па је захватање овог горива из њих заустављено. Уз пораст цене гаса уследио је и додатни скок цене струје.

Омама спот-трговином

Крајем године се, иначе, уговарају набавке за следећу сезону, па је извесно да ће привредни погони наредних месеци и година плаћати изразито скупу енергију. Увећане трошкове ће преко цена својих производа превалити на купце.

Мада за сада грађани, који добављачима тренутно плаћају цену струје уговорену прошле сезоне, не осећају промене на струјном рачуну, следеће године житељи Европе могу да рачунају на цену увећану за 40 до 70 одсто, можда и више. Али сами су криви, прихватили су да њихове владе уместо дугорочних уговора о снабдевању гасом, пређу на снабдевање помоћу спот-трговине. Неколико сезона били су на минималној добити, сада, међутим, плаћају жестоку цену.

Поуке из садашње кризе понајвише изгледа има за политичаре који у Европској унији кроје заједнички сегмент европске енергетске политике. До сада су форсирали само соларну и, нарочито, еолску произвођу струје. Такозване фиде (повлашћене) цене су и данас најмање дупло више у односу на цене струје из класичних извора. Може да се разуме, треба подстицати модерније и еколошки пожељније форме добијања електричне енергије.

Политичари нарушавају тржиште

Много је спорнији додатни вид политичког интервенционизма на енергетском тржиту - одређивање карбонских квота, својеврсних количина струје на које се не плаћа казна за емисију угљендиоксида. Квоте су додедељене свим привредним субјектима који у производњи троше фосилна горива. За почетак обухваћени су привођачи челика, минералих ђубрива, гвожђа..., управо они који најинтензивније троше струју.

За произвдњу изнад карбонских квота плаћају се строге надокнаде, по кубику. Такође, надокнаде, истина нешто ниже, плаћају и компаније потрошачи гаса. Овим мерама се вештачки додатно креира профитабилност ветроелектрана у односу на класичне енергане, а највећи проблем што је утицај политике ком произвођачу се и колико одредити висина карбонске квоте директан. У том смислу реч је о грубом нарушавање енергетског тржишта изравно са политичке сцене.

Последице су логичне. Потрошња гаса је додатно, независно од цене на тржишту, поскупела за произвођача, тиме и цена струје у енерганама на гас. Последњих месеци гасне електране су, држећи се допуштених карбонскиох квота, успевале да балансирају струјне системе угрожене мањком и несталношћу ветра у целој Европи. Међутим, исцрпле су допуштене границе потрошње гаса. Убудуће би у случау даљег рада плаћале карбонске надокнаде, па су многе поново застале.

Цена струје је скочила, те се последњих дана, уместо лањских 50 до 62, креће од 140 до 155 евроцента за киловатсат.

Бумеранг

Другим речима, европска политика прекомерног и пребрзог форсирања струје добијене из енергије ветра и сунчевих зрака, а још више циљно и силовито сузбијање производње струје из гаса, вратила се као бумеранг. До израза је дошла и осцилаторност тржишта, па су европски купци дошли у ситуацију да струју и гас плаћају и три пута више него потрошачи у САД или, пак, Кини

Другим речима, европска политика прекомерног и пребрзог форсирања струје добијене из енергије ветра и сунчевих зрака, а још више циљно и силовито сузбијање производње струје из гаса, вратила се као бумеранг. До израза је дошла и осцилаторност тржишта, па су европски купци дошли у ситуацију да струју и гас плаћају и три пута више него потрошачи у САД или, пак, Кини са чијим фирмама би требало да се европске компаније носе и по конкурентности.

Нема спора да је озбиљна енергетска криза захватила Европску унију. Ако је ишта добро у целом случају, онда је то чињеница да се све десило неколико месеци пре зиме, па тако још увек има времена да се гасне резерве приметније, премда недовољно, увећају, а планирана гашења појединих енергана одложе.

Ипак, најважније је да енергетичари и политичари у Бриселу и широм Уније схвате да је у, иначе задивљујућем искораку ка еколошки пожељним енергетским изворима, учињен и понеки погрешан потез. Из актуелне кризе драгоцено је извући поуке, дубоко сагледати узроке и учинити корекције. Све зарад лепше и "зеленије" будућности.

(021.рс)