Kina na Bliskom istoku

Novo poslovno čvorište na severu Kuvajta nazvano Svilengrad, odnosno Madinat al-Harir („Silk City“), biće završeno do 2035. godine i služiće kao jedna od glavnih tačaka zapadnoazijskog dela ekonomskog pojasa duž Puta svile i Pomorskog puta svile za XXI vek. Svilengrad je 36 kilometara udaljen od grada Kuvajta, a zajednički ga razvijaju kineske i kuvajtske kompanije. Dva grada, preko Kuvajtskog zaliva, povezivaće most šeika DŽabera el Ahmeda, oslonjen na dvaostrva.

U Svilengradu je u planu i izgradnja oblakodera „Hiljadu jedna noć“, visokog tačno 1.001 metar, slobodne privredne zone Puta svile, odmarališta, gradskog poslovnog centra, izložbenih i sajamskih prostora i sportskih objekata. Sve to prostiraće se na oko 250 kvadratnih kilometara i koštaće oko 25 milijardi kuvajtskih dinara, odnosno preko 80 milijardi dolara¹⁾.

Saudijska Arabija, Egipat, Iran

Kina sa izgrađenim osloncima u Africi razvija tesnu saradnju sa zemljama Bliskog istoka, popunjavajući nadomak Evrope neophodan prostor za sprovođenje privredne i geopolitičke vizije koju poznajemo kao ekonomski pojas duž Puta svile i Pomorskog puta svile za XXI vek. Svakako ne slučajno, kineski predsednik Si Đinping 2016. godine prvo je posetio Saudijsku Arabiju, Egipat i Iran. Prva i poslednja stanica njegove bliskoistočne turneje (19–23. januar) odnosi se na zemlje sa kojima Kina želi da pojača saradnju. Saudijska Arabija pogođena je poslednjih godina padom cena nafte na svetskim tržištima, ali i političkim previranjima, te činjenicom da predvodi koaliciju koja bombarduje Hute u Jemenu.

Sa druge strane, šiitski i persijski Iran predstavlja možda ključnu zemlju regiona. Teheranu su neposredno pre posete kineskog predsednika ukinute sankcije UN. Kina je, podsetimo, uz Rusiju odigrala veoma konstruktivnu ulogu u rešavanju pitanja iranskog nuklearnog programa. Danas je Iran jedna od najperspektivnijih zemalja Bliskog istoka. Ne samo zbog velikih prirodnih bogatstava već i zbog činjenice da Iranci spadaju među najobrazovanije ljude na svetu.

Poseta Si Đinpinga Rijadu i Teheranu označila je početak uspostavljanja sveobuhvatnih strateških odnosa Kine sa ovim zemljama, uprkos njihovoj geopolitičkoj sučeljenosti. Saudijski kralj Salman bin Abdulaziz el Saud dodao je da će dva naroda imati koristi od proširenja veza i da njegova zemlja podržava inicijativu za uspostavljanje ekonomskog pojasa duž Puta svile i Pomorskog puta svile za XXI vek²⁾.

Si Đinping je u Rijadu razgovarao i sa Latifom bin Rašid el Zajanijem, generalnim sekretarom Saveta za saradnju Arapskih zemalja Persijskog zaliva, i sa Ijadom Aminom Madanijem, glavnim sekretarom Organizacije islamske saradnje³⁾.

Pored toga, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji razgovarao je sa saudijskim ministrom spoljnih poslova Adelom el DŽubeirom, obelodanivši da su predsednik Si Đinping i kralj Salman bin Abdulaziz al Saud dogovorili osnivanje Komiteta na visokom nivou koji će rukovoditi saradnjom između Kine i Saudijske Arabije⁴⁾.

U Egiptu Si Đinping je razgovarao sa predsednikom te zemlje Abdelfatahom el Sisijem i premijerom Šerifom Ismailom. Povod za posetu bilo je i obeležavanje 60-godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa Kine i Egipta. Si Đinping se u Egiptu založio za povezivanje razvojnih strategija i vizija, te na usredsređenje na infrastrukturnu saradnju i saradnju u oblasti proizvodnih kapaciteta.

„Kina je spremna da učestvuje u ključnim projektima u Egiptu uključujući izgradnju koridora u području Sueckog kanala", rekao je tom prilikom Si Đinping, dodajući da se Kina zalaže i za jačanje saradnje u oblasti trgovine, finansija, tehnologije, energije, razvoja ljudskih resursa i bezbednosti.

Važnost i potencijali Teherana

Kineski predsednik Si Đinping u Teheranu je razgovarao sa predsednikom Irana Hasanom Rohanijem. Dvojica predsednika razmenila su mišljenja o međunarodnim i regionalnim pitanjima, saglasivši se da dve zemlje uspostave sveobuhvatno strateško partnerstvo kako bi unapredile razvoj bilateralnih odnosa i podigle ga na novi nivo. Si Đinping je podvukao da se dve zemlje dosledno uzajamno podržavaju i da će Kina nastaviti saradnju sa Teheranom u oblastima politike, energetike, trgovine, izgradnje infrastrukture, bezbednosti i kulture u okviru inicijative za uspostavljanje ekonomskog pojasa duž Puta svile i Pomorskog puta svile za XXI vek.

Rohani je podvukao da je Si Đinping prvi lider strane zemlje koji je posetio Iran nakon donošenja sporazuma o iranskom nuklearnom pitanju. Iran obraća pažnju na kinesku ulogu u rešavanju globalnih pitanja i održaće saradnju u svim oblastima, aktivno učestvujući u ostvarenju inicijative za uspostavljanje ekonomskog pojasa duž Puta svile i Pomorskog puta svile za XXI vek.

Nakon susreta, lideri dve zemlje potpisali su Memorandum o saradnji u okviru inicijative za uspostavljanje ekonomskog pojasa duž Puta svile i Pomorskog puta svile za XXI vek i Deklaraciju o uspostavljanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva⁶⁾.

Si Đinping je u Teheranu i sa vrhovnim vođom te zemlje Alijem Kamenejem. Naglasivši da dve zemlje neguju dugu istoriju prijateljske razmene, Si Đinping je rekao da će Kina uvek biti pouzdan partner u saradnji sa Iranom i da je spremna da produbi bilateralnu saradnju u svim oblastima. Kineski predsednik je istakao i da su dve zemlje prirodni partneri u ostvarenju inicijative za uspostavljanje ekonomskog pojasa duž Puta svile i Pomorskog puta svile za XXI vek. Uz to, Si Đinping je pozvao dve strane da jačaju saradnju u oblastima infrastrukture, međusobne povezanosti, proizvodnih kapaciteta i energetike, dodavši da će Kina nepogrešivo pratiti put mirnog razvoja, pridržavajući se nezavisne i mirne spoljne politike⁷⁾.

Interesi dublji od energetskih

Iz predočenog pregleda bliskoistočne turneje Si Đinpinga sledi da Kina gaji dublje interese u tom delu sveta i da ti interesi nadmašuju saradnju u oblasti energetike. Ne treba smetnuti s uma da nafta sa Bliskog istoka čini polovinu kineskog uvoza ovog energenta. Kina je na Bliskom istoku uočila nedovoljno razvijenu infrastrukturu. Prema Vu Sikeu, bivšem kineskom specijalnom izaslaniku za Bliski istok, infrastruktura je nasušna potreba za ekonomski i društveni razvoj ovog regiona. Temelj infrastrukturne saradnje sa bliskoistočnim zemljama, po Vu Sikeu, nalazi se u činjenici da kineske kompanije sarađuju sa arapskimzemljama već duže vreme⁸⁾.

Profesor Vu Bingbing sa Pekinškog univerziteta deli ovo mišljenje i ističe da kineska inicijativa za uspostavljanje ekonomskog pojasa duž Puta svile i Pomorskog puta svile za XXI vek pruža dobru priliku za širenje privredne i trgovinske saradnje Kine i zemalja Bliskog istoka, jer je u tom području prisutan veliki deficit infrastrukture, kao rezultat sankcija, ekonomskih teškoća i bezbednosnih problema.

Prema njegovom mišljenju, neke od bliskistočnih zemalja imaju potrebu da ubrzaju industrijski razvoj, ponukane povećanjem broja stanovnika i viškom radne snage. Po njemu su infrastrukturna saradnja i unapređenje industrije dve oblasti u kojima se Kina i inicijativa za uspostavljanje ekonomskog pojasa duž Puta svile i Pomorskog puta svile za XXI vek ukrštaju sa potrebama bliskoistočnih zemalja. Vu Bingbing posebno ističe perspektivu razvoja saradnje u oblasti izgradnje železnica, pominjući kao primer drugu fazu izgradnje superbrze pruge Ankara–Istanbul i projekat izgradnje lakih šinskih sistema u Meki.⁹⁾.

Kineski ekspert Li Guofu, direktor bliskoistočnih studija na Kineskom institutu međunarodnih studija, kaže da je najbolji deo inicijative za uspostavljanje ekonomskog pojasa duž Puta svile i Pomorskog puta svile za XXI vek u stvari vezivanje kineskog sa razvojem ostalih zemalja¹⁰⁾.

Za slobodan razvoj, bez stranih intervencija

Prema mišljenju kineskih eksperata, širenje saradnje sa Bliskim istokom doprineće otvaranju novih radnih mesta u regionu, za šta bi, s obzirom na bezbednosne i migracione okolnosti, lako mogla da bude zainteresovana i Evropska unija.

Profesor Vu Bingbing ističe da je Kina u regionu Bliskog istoka usredsređena na ekonomiju, trgovinu i razvoj. Za razliku od nje, navodi Vu Bingbing, zapadne zemlje na Bliskom istoku uglavnom štite političke i bezbednosne interese. Kineska fokusiranost naekonomiju, trgovinu i razvoj pomaže zemljama regiona da reše domaće i regionalne probleme na svoj način¹¹⁾.

Kao primer, on navodi slučaj Iraka, gde Kina nije prekinula saradnju sa tom zemljom, čak i onda kada je Islamska država u njoj napravila pustoš, ugrožavajući čak i Bagdad. Vlada Iraka takvo držanje Kine ocenila je kao najveći mogući doprinos nacionalnoj stabilnosti¹²⁾.

Na sličan način svakako se može oceniti držanje Kine u sirijskom sukobu. Ona daje snažnu podršku borbi protiv terorizma i pravu svake zemlje da sama odlučuje o svojoj sudbini.

Ne treba zaboraviti ni da je Si Đinping, govoreći u Kairu pred predstavnicima Arapske lige, rekao da je palestinsko pitanje ključno za mir na Bliskom istoku i da se Kina zalaže za pronalaženje njegovog pravičnog rešenja.

„Ako međunarodna zajednica želi mir i okončanje sukoba, mora da pomogne nastavak mirovnih pregovora, sprovođenje mirovnih sporazuma i mora da se obaveže da će biti postignuta pravičnost i pravda“, rekao je Si Đinping

Kineski eksperti smatraju da zapadne zemlje treba kriviti za sadašnje stanje. One na Bliski istok gledaju kroz kolonijalnu i imperijalističku prizmu, dok Kina u međunarodnim institucijama brani pravo bliskoistočnih i afričkih država na slobodan razvoj, bez stranih intervencija. Dakle, reč je o kineskoj politici podsticanja razvoja i podizanju životnog standarda, bez iscrpljivanja resursa i bogatstva regiona.

Izvori

1. www.e-architect.uk (podaci o projektu); „China's Belt and Road initiative boosts Mideast development“, „Sinhua“ i „Čajna dejli“, 19. januar 2016.

2. „Kina i Saudijska Arabija šire saradnju“, CRI, 20. januar 2016.

3 „Si Đinping se sastao Ijadom Madanijem“; „Si Đinping u državnoj poseti Saudijskoj Arabiji“, CRI, 20. januar 2016.

4. „Komitet visokog nivoa između Kine i Saudijske Arabije“, CRI, 21. januar 2016.

5. „Susret kineskog i egipatskog predsednika“, CRI, 22. januar 2016.

6 Kina i Iran uspostavili sveobuhvatno strateško partnerstvo, CRI, 24. januar 2016.

7. „Kina i Iran za unapređenje saradnje”, CRI, 24. januar 2016.

8. „China's Belt and Road initiative boosts Mideast development“, „Sinhua“ i „Čajna dejli“, 19. januar 2016.

9. Ibidem.

10. Ibidem.

11. Ibidem.

12. Ibidem.

13. Chinese president's Mideast visit backs Palestinian cause“, Čajna dejli“, 24. januar 2016.

Ostali izvori

1. „Nakon S. Arabije Si Đinping stigao u Egipat“, CRI, 21. januar 2016.

2. „Si poziva kineske kompanije da se uključe u velike projekte u Egiptu“, CRI, 21. januar 2016.

3. Chinese wisdom for Middle East problems, „Sinhua“, „Čajna dejli“, 24. januar 2016.