Pomeranje geopolitičkih granica - "Via Carpatia" protiv "Via Militaris"

Početkom prošlog meseca, predstavnici Poljske, Bugarske, Mađarske, Grčke, Turske, Slovačke, Ukrajine i Rumunije okupili su se u Varšavi, gde su razgovarali o mogućnosti uspostavljanja transportnog koridora od luka Poljske i Litvanije do Grčke, sa vezama ka Belorusiji i Ukrajini. Projekat je nazvan „Via Carpatia“.

Prema rečima Andrzeja Adamcika, poljskog ministra infrastrukture i razvoja, koje je prenela agencija „Sinhua“, ovaj projekat je put života i razvoja za zemlje centralne i istočne Evrope, a sastanak u Varšavi preduzet je u cilju, kako je rekao, preduzimanja daljih koraka u cilju ostvarenja ove inicijative.

Poljski ministar je dodao i da realizacija projekta „Via Carpatia“ unapređuje privrednu, društvenu i teritorijalnu koheziju Evrope. Andrzej Adamcik smatra da će „Via Carpatia“ produbiti saradnju u oblasti karpatskog regiona i da će biti poluga razvoja centralne i istočne Evrope.

Posle sastanka u Varšavi istaknuto je da će „Via Carpatia“ biti od suštinske važnosti, ne samo za Poljsku i region centralne i istočne Evrope, već i za pribaltičke, balkanske i bliskoistočne zemlje, uključujući i Tursku.

Pomoćnik poljskog ministra infrastrukture i razvoja, Jirži Kvečinski, dodao je da će ovaj projekat uticati na razvoj, ne samo kroz dostupnost komunikacija, već će podstaći naučnu i ekonomsku saradnju, razvoj poljoprivrede i turizma. Biće to, napomenuo je on, osovina razvoja od istočnih granica Evrope do Turske i Irana.

Ova vest je važna za Srbiju koja svaku priliku koristi da sebe, odnosno Moravsko-vardarsku dolinu, u konačnom predstavi kao najkraći i najpodesniji pravac za povezivanje Evrope sa Bliskim istokom. Ostavrenjem projekta „Via Carpatia“ nedovršeni moravski pravac dobio bi ozbiljnog infrastrukturnog igeografskog konkurenta, tim pre što od Poljske do Turske na ovom pravcu ne postoje granične i formalne carinske prepreke.

U izveštajima se ne navodi ko bi mogao da finansira ovaj razvojni projekat, zasnovan inače na staroj ideji ponikloj u Evropskoj uniji. Očigledno je, međutim, da je uspostavljena geopolitička konfiguracija koja za kredite može da konkuriše i na istoku (u Kini) i na zapadu (EBRD, Svetska banka, MMF...).

Sa druge strane, predlog o privrednom, drumskom i železničkom povezivanju koji, očigledno, predvodi Poljska nije moguće posmatrati van paralelnih geopolitičkih ideja i procesa. Tu je možda najznačajnija obnova, takođe stare, ideje o istočnoevropskom odbrambenom zidu prema Rusiji. Ova ideja obnovljena je lane, pokretanjem inicijative Jadran – Baltik – Crno More, iza koje stoje Poljska i Hrvatska.

Na stranu intelektualna blamaža predsednice Kolinde Grabar Kitarović u Varšavi, gde je govorila o zajedničkoj istoriji austro-ugarskih Hrvata na Jadranu i Poljaka u Krakovu, naspram, kako je rekla, povesti Jugoslavije koje je, po njoj, istorija suseda koji nemaju mnogo toga zajedničkog. Iako je hrvatska predsednica u jednom bila u pravu, a to je da su današnja Hrvatska i Poljska prirodne istorijske saveznice, ostaje činjenica da će današnja Evropska unija rado, iz višestrukih razloga, samo ako bude u mogućnosti, podržati ovaj veliki projekat.

Izvesno je da se predočena inicijativa savršeno uklapa u nove projekte energetskog, geopolitičkog, privrednog i međudržavnog povezivanja koje Srbiju zaobilazi, uprkos njenim proklamovanim evropskim ciljevima i očiglednim geografskim prednostima.

Iluzija Beograda da se srpski „Via Militaris“ ili Carigradski drum, kako vam drago, predstavi kao konačna predodređenost Srbije za večni evropski most sa Bliskom istokom, naprosto, nije dovoljna. Evropska unija će itekako umeti da sugeriše ili čak nametne nova rešenja, uključujući tu i saobraćajna, koja se neće uvek voditi (post)kapitalističkim pragmatizmom. Biće tu geopolitičkih interesa, viška potrošenog benzina i još koječega, ako zatreba, pre nego „tržišta“.

Srbija stoga ne treba da se plaši konkurencije niti da je izbegava. Beograd treba da poradi na vlastitoj konkurentnosti, u ovom slučaju saobraćajnoj. Ali, pre toga ili makar istovremeno sa radom na vlastitoj konkurentnosti, Beograd treba ozbiljno da poradi i na alternativnosti svojih izbora.

Izvori

http://news.xinhuanet.com/english/2016-03/04/c_135153246.htm

http://news.xinhuanet.com/english/2016-03/26/c_135225325.htm

http://www.jutarnji.hr/-abc---san-o-moci-zemalja-tri-mora--vodeca-poljska-informativna-televizija-veliki-prostor-posvetila-inicijativi-hrvatske-predsjednice/1517955/

http://www.jutarnji.hr/grabar-kitarovic--u-europi-treba-jacati-suradnja--quot-prirodnih-saveznika-quot-/1509540/