Тећи ће још много крви у Турској

Мада није било места стварној недоумици у погледу порекла новогодишњег покоља у Истамбулу, после више од 30 сати од атентата, стигло је преузимање одговорности од Исламске државе, која приписује једном „свом војнику“ масакр у „најпознатијем ноћном клубу где су хришћани прослављали свој отпаднички празник“.

Турска полиција ухапсила је у Истамбулу осам особа, због наводне умешаности у покољ, док се наставља потера за убицом који је испразнио 4-6 оквира пушке Калашњиков (сваки по тридесет метака) на масу, пуцајући, према неким сведочењима, са два различита положаја, па се не може искључити да је можда било двоје убица. Што се тиче атентатора, он је пореклом из Синкјанга, кинеског региона са муслиманском већином, који је већ дао доста станих бораца калифату (најновији подаци говоре да је убица из Киргистана, прим. преводиоца). „Одлучан, хладнокрван и умешан“, коментарисао је након што је погледао видео снимак покоља Абдулах Агар, бивши официр и један од најпознатијих турских стручњака за безбедност. „Вероватно је већ пуцао негде на ратишту; није се колебао да отвори ватру на невине особе“.

Турске власти примиле су информације из Сједињених Држава 30. Децембра, које су упозориле на ризик од напада Исламске државе у новогодишњој ноћи у Истамбулу или Анкари. Узбуна, ипак, није довољна да би се избегао покољ. Терориста је стигао до ноћног клуба у таксију у један сат и петнаест минута, узео торбу и извадио из ње пушку. Почео је да пуца већ ван локала, погађајући најпре једног полицајца и цивила; унутар дискотеке, пуцао је наслепо на око 600 присутних особа које су прослављале долазак 2017. године. Убијених је 39, највећим делом странаца, а рањених 70. Према реконструкцији, на месту покоља одјекнуло је између 120 и 180 хитаца за шест минута. Поред потврде ауторства, Исламска држава је такође одаслала поруке у којима се наговара на ударе по Турској и турским интересима у свету. Земљу је у 2016. години, потресло туце терористичких напада, а последњи је био у Анкари, где је један полицајац од 22 године убио руског амбасадора Андреја Карлова како би се осветио због „мртвих у Алепу“.

У истом кварту где се одиграо покољ у ноћном клубу, 10. децембра десио се напад на стадион фудбалског клуба Бешикташ, у којем је преминуло 38 људи, а 166 било рањено. Ескалација џихадистичких акција против Анкаре погодна је за различите процене. Пре свега, Исламска држава тренутно трпи турску офанзиву на северу Сирије, иако се бори са уобичајеном жилавошћу (барем два туцета турских војника је убијено и барем су четири тенка уништена или заплењена). Али, на стратегијском плану, турско сврставање уз Москву и индиректно уз Башара Асада, угрозило је ратне способности Исламске државе и свих сиријских побуњеничких група које су у Турској имале своје залеђе. Пре мање од годину дана или тако отприлике, Исламска држава је продавала нафту у Турској, и лечила је у турским болницама своје рањенике. Незаборавне су слике војника Анкаре који се братиме са џихадистичким борцима који су опседали Курде у Кобанију.

Турска „издаја“ не тиче се само борбе Исламске државе, већ уопште свих група које се боре против режима Башара Асада, чије је рушење од 2011. године, било приоритет за владу у Анкари, која је сада редимензионирала своје амбиције, „задовољавајући се“ са обезбеђивањем границе на југу и отклањањем опасности рађања једног курдско-сиријског ентитета. Турско-руско-ирански споразум који је донео примирје у Сирији, рађа се из пораза побуњеника у Алепу, којег је са своје стране изазвала управо блокада помоћи наоружаним групама коју је наметнула Анкара, затворивши прилив опскрбе из заливских монархија и Сједињених Држава. Овај нагли обрт сазревао је последњих месеци, након јулског неуспелог пуча, који је показао Реџепу Тајипу Ердогану колико могу да буду непоуздана савезништва са Западом и Арапима, потпомажући приближавање Москви.

Отуда, нема само Исламска држава снажне мотиве да удара и дестабилизује Турску, која је постала непријатељска такође и за борце бившег фронта Ал Нусра и различите салафитске покрете који су поражени у Алепу, као и за Саудијску Арабију и Катар, који су много труда и новца уложили у Турску, како би се оборио режим у Дамаску. У том контексту, добија значај најава заменика турског премијера Нумана Куртулмуша, да ће се наставити војна офанзива против Исламске државе и Курда на северу Сирије. Са њом ће се вероватно наставити и џихадистички напади у Турској.

Превео са италијанског: Небојша Вуковић

Извор: http://www.lanuovabq.it/it/articoli-turchia-scorrera-ancora-molto-sangue-18534.htm