Budućnost BiH u pet verzija

(Pres RS)

Šta nas čeka u narednih desetak godina bilo je otprilike pitanje koje je u organizaciji Fondacije „Fridrih Ebert“ postavljeno ovećoj tradicionalnoj grupi intelektualaca iz različitih oblasti društvenog života. A kao rezultat zajedničkog istraživanja i međusobne debate javnosti je predočeno pet scenarija o tome kako će BiH izgledati 2025. Proročanstvo u režiji poznate nemačke NVO pobudilo je očekivanu medijsku pažnju, ali napomena da je sačinjeno po „preciznoj naučnoj metodologiji“ i da se radi o „izvedivim i verodostojnim scenarijima“ pokazuje da se ne radi samo o intelektualnom izazovu predviđanja budućnosti. No, hajde da pogledamo sadržaj tih pet verzija, uz naše komentare.

1. Negativan status kvo će se održati i narednih 13 godina. A to podrazumeva da će funkcionisanje sistema i dalje zavisiti od političkih interesa, da će ekonomska situacija biti lošija u poređenju sa zemljama u okruženju, da će spoljni dug biti enorman, da će kasniti plate i socijalna davanja itd. Promena će biti, ali će se odvijati isključivo pod međunarodnim pritiscima.

- Ni u ovom scenariju kao ni u ostalim ne polazi se od aktuelne entitetske podele BiH, a Dejtonski sporazum, koji ju je legitimisao i legalizovao, bukvalno se nigde i ne pominje. „Fridrihebertovi proroci", dakle, tretiraju BiH kao jedinstvenu celinu, da bi enorman spoljni dug, kašnjenje plata u školstvu, zdravstvu, policiji i upravi i sl. ekonomske probleme, koji postoje samo u FBiH, mogli da preslikaju na čitavu BiH. Niko naravno ne može da tvrdi da se ti problemi 2025. neće pojaviti i u RS, ali ozbiljna predviđanja se uvek zasnivaju na postojećim činjenicama i trendovima, a ne na željama da i komšiji crkne krava. A što se tiče „promena pod spoljnim pritiskom", RS ih već odavno ne prihvata i radi na reviziji onih koje su ranije nametnute.

2. BiH će 2025. postati članica EU, pa će podela na etničkoj osnovi postati besmislena. Na osnovu ustavnih promena stvoriće se funkcionalna decentralizovana država koja će otkloniti prepreke starog sistema. Socijalni nemiri će naterati politiku da prevlada podele i vlast će preuzeti nove trezvenije i pragmatičnije političke elite koje će obezbediti materijalni prosperitet i poštovanje ljudskih prava.

- Zanimljivo je da domaći intelektualci, regrutovani od nemačke NVO, ulazak BiH u EU vezuju za ukidanje etničkih podela kao da „briselska asocijacija" nije zajednica suverenih naroda i nacionalnih država, nego skupina anacionalnih tehnokrata koji su se u ime ekonomskog prosperiteta odrekli svakog identiteta. Kada bi stari Evropljani razmišljali na način kako zamišljaju naivni balkanski pripravnici, Nemačka ne bi imala motiv za nacionalno ujedinjenje, niti bi se trudila da postane vodeća država EU. Svojevremeno Kol, a sada i Merkelova jednostavno bi rekli: „Nema veze, pa ionako ćemo svi postati isti narod - Evropljani, a država će nam biti zajednička - EU." Prognozirani socijalni nemiri kao razlog smene elita predstavljaju sastavni deo redovnog izbornog procesa u svim demokratskim zemljama, a aktuelnom vođstvu RS nijedan kritičar ne osporava bar vrlo izraženi realizam i pragmatizam.

3. BiH će za 13 godina biti članica EU, ali će do toga doći tek nakon novih brutalnih etničkih sukoba i ponovljene, ali robusnije vojne intervencije međunarodne zajednice. Ustavnim, političkim, ekonomskim, pravosudnim i drugim reformama biće stvorena jaka centralizovana država koja će biti nagrađena obimnom materijalnom podrškom SAD i ostvariti ekonomski bum.

- Ovaj scenarij je svojevrsna bošnjačka pretnja RS jer etničke sukobe ima motiv da izazove samo ona strana u BiH koja osporava ravnopravnost naroda, entitete, kantone i slabu centralnu vlast koji su uspostavljeni Dejtonskim sporazumom. A kao garancija da bi ishod 2025. bio povoljniji nego 1995, zamišljeno je da ovog puta čim Bošnjaci zakuvaju, Ameri dolete avionima i komšijama koji neće jedinstvenu BiH bace bombe, a njima vreće dolara. Što je babi milo, to joj se i snilo: SAD to nisu htele da učine ni u ono vreme kada je Bosna bila u centru globalne pažnje, a pogotovo neće danas kada se nalazi ispod 50. mesta na listi njenih spoljnopolitičkih prioriteta.

4. BiH će kao deo EU razviti intenzivnu regionalnu saradnju sa Hrvatskom, Srbijom, Crnom Gorom, Makedonijom i Kosovom, a podela po nacionalnoj ili etničkoj osnovi postaće besmislena i svešće se isključivo na kulturnu regionalizaciju. Odsustvo jezičkih barijera omogućiće da narodi regiona prevaziđu negativna istorijska sećanja i pronađu tačke novog povezivanja.

- U ovom scenariju nije teško prepoznati zapravo obnovu Jugoslavije bez Slovenije. U glavama globalnih stratega zaduženih za ovaj deo sveta u neke je sinula ideja da je to ipak bolje rešenje nego dovršavanje procesa prekompozicije nacionalnih granica koje će u krajnjoj konsekvenci rasturiti i BiH, Makedoniju i Crnu Goru. Nažalost, prekasno, jer za taj tri puta propali projekat više nije zainteresovana čak ni pijemontalna Srbija. Zbog odioznosti starog imena, ta se regionalna zajednica jedno vreme pojavljivala kao „Jugoistočna Evropa", „zapadni Balkan" i sl., ali nije našla nijednu ozbiljnu mušteriju na terenu, sem nekolicine još neizlečenih srpskih jugonostalgičara i naknadno pametnih Bošnjaka. Povezivanja će svakako biti, ali isključivo u privredi.

5. BiH 2025. više neće postojati kao zajednička država. Tinjajući etnički sukobi koji su trajali decenijama dovešće do raspada na tri zasebne države, uz blagoslov međunarodne zajednice. Te nove zemlje biće koncentrisane na unutrašnje strukturalne reforme na putu u EU i razvijaće se isključivo na osnovu direktnih inostranih investicija i međunarodne pomoći.

- Poslednji scenarij, baš kao i prvi, domaći „fridrihebertovci" su neopravdano opisali u tamnim tonovima, iako jedino ta dva imaju neke veze sa realnošću. BiH u 2025, prema petom scenariju, zaista sledi izvesne činjenice i trendove iz 2012, s tim što su izvučene konsekvence jednostrane. Zašto bi se, recimo, BiH morala raspasti, a ne opstati u labavoj zajednici, konfederaciji ili uniji tri nacionalne države? Zašto bi u varijanti raspada RS i Herceg-Bosna morale ostati samostalne države, a ne ujedinjene sa Srbijom i Hrvatskom, te tako ekonomski održivije? Zašto bi Bošnjaci ostali „balkanski Palestinci" ili jedini narod bez države kada bi raspadom dobili nacionalnu državu kao i komšije?

Sve u svemu, prognoze budućnosti BiH iz glava 20 „beiha" intelektualaca iz sva tri naroda, koje je po nepoznatom ali prepoznatljivom kriterijumu angažovala Fondacija „Fridrih Ebert", ne deluju ni „metodološki precizne", a još manje „izvedive i verodostojne". To zaista „nisu ni puke ekstravagancije niti gatanja gledanjem u kristalnu kuglu", ali jesu, i prema priznanju samog nemačkog NVO producenta, „instrument za strateško političko planiranje koji se poslednjih godina koristi u svetu..." Da bismo pomogli to globalno strateško političko planiranje za BiH, sledećeg utorka ćemo ponuditi neke drugačije i nešto realnije scenarije, i to besplatno.