Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska | |||
Dejtonizacija Ukrajine |
utorak, 13. maj 2014. | |
(Press RS) Da li Bosni preti krimski scenario, kako strahuju u Sarajevu, ili Ukrajinu očekuje bosansko rešenje, kako je, izgleda, u strogoj diskreciji dogovoreno na bečkom aerodromu Švehat? Krim se već osamostalio i pripojio Rusiji, Škotska i Katalonija su zakazale referendum, uprkos upozorenjima EU, Luganska i Donjecka oblast ga upravo sprovode, uprkos zauzdavanjima Rusije, u Srpskoj opozicija podbada vlast da aktivira zakonsku podlogu referenduma koju je već obezbedila... Sudeći prema sarajevskim medijima, u bošnjačkoj polovini "većeg entiteta" nastala je panika da se u Bosni ne ponovi "krimski recept" i da im ne izmakne RS. "Rusija se vraća u Istočnu Evropu. EU je energetski zavisna i neodlučna. Američke sankcije imaju ograničen efekat. Putin može da računa na Dodika i Srbe kao petu kolonu u Bosni. Ruski ambasador je svaki čas u Banjaluci. Predsednik Srpske je češće sa Lavrovim u Moskvi nego sa Lagumdžijom u Sarajevu ..." U panici su zaboravili da je Rusija još uvek geografski daleko, da je Amerika još uvek supersila i da nijedna strana nije spremna da započne treći svetski rat, ni zbog jedinstvene Ukrajine, a kamoli zbog jedinstvene Bosne. Naprotiv, prema informacijama iz briselskih kuloara, već postoji nemačko-ruski plan o unutrašnjoj podeli Ukrajine na dva ravnopravna entiteta, koji bi obuhvatili ukrajinsko, odnosno rusko jezičko područje, a po dejtonskom modelu za BiH. U ovaj projekat je, pored Štajnmajera i Lavrova, bio uključen i ukrajinski kolega Daščica u konsultaciji sa američkim - Kerijem, a predviđeno je da im se u drugoj rundi ženevskih pregovora pridruži i predstavnik "federalista" iz istočne Ukrajine (Politika od 8. maja). Ko bi i pomislio da će Dejtonski sporazum, kojeg su se njegovi američki tvorci odavno odrekli, bošnjački potpisnici ga proglasili "legalizacijom genocida" i zajedno sa Evropljanima osporavali ("dobar što je prekinuo rat, loš za stabilan mir" "nefunkcionalan i prevaziđen, iako u međuvremenu bitno revidiran"), odjednom postati čak i šire primenljiv model za postkonfliktna društva. Ali, ako Dejtonski sporazum vredi za Ukrajinu, biće onda valjda da valja i za BiH, za koju i jeste skrojen, i to u svom izvornom obliku. Trebalo bi još samo da se Bošnjaci osveste da imaju akutni problem neravnopravnosti Hrvata u FBiH i da se okanu RS i "mirna Bosna". Ali, vidi vraga, oni sada podršku za svoje unitarističke ambicije očekuju iz Beograda, odakle je, kako je Bakir Izetbegović do juče govorio, "uvek dolazio svaki belaj u Bosnu". I naivno se nadaju da će im lider srpske "matice", na poklon na Baščaršiju doneti glavu lidera srpske "dijaspore", te žrtvovati "manji entitet" kao cenu vozne karte za Brisel. Dodik jeste vrlo popularan i u Srpskoj i u Srbiji i ne manje omražen u Sarajevu i OHR-u, ali, naravno, budućnost Srba u Bosni ne zavisi samo od njega i u tome je opozicija u pravu. Ako je, međutim, neko kriv za identifikaciju - "Dodik je Srpska", to nisu samo njegove brojne pristalice nego i njegovi stigmatizatori - bošnjačka politička propaganda i diplomatija SAD i EU. Kao što "ne može protiv Rusije", Vučić "ne može ni protiv Srpske", jer uz sav evroentuzijazam političke elite, baza u Srbiji je evroskeptična, antinatoovska i rusofilna, a u jakoj i otpornoj Srpskoj, "sve sa prkosnom retorikom" njenog predsednika, vidi kompenzaciju za izgubljeno Kosovo. Zato već vidim razočaranje u Sarajevu kada još jednom i od Vučića čuju, a i šta bi drugo, da "Beograd podržava Dejtonski sporazum i da će poštovati svaki ravnopravan dogovor entiteta i naroda u BiH". A "kao biber po pilavu" doći će vest da, ako im neposredno ne preti "Krim u BiH", primer Ukrajine stabilizuje dejtonski status Srpske u BiH. Kompromis između ambicije Kijeva da obnovi jedinstvenu državu i Harkova da se istočni deo osamostali, sklopili su i SAD, i EU i Rusija, te i jedna i druga Ukrajina, kao najbolji izlaz iz dve obojene revolucije. Ovakvo rešenje predstavlja veliki poen, koliko za Rusiju, toliko, indirektno, i za RS, kao usamljenog branioca Dejtonskog sporazuma u BiH. Ali, još treba videti... Da li će zapadni saveznici, opečeni sudarom sa Rusijom u Ukrajini, požuriti da zaokruže evropeizaciju i natoizaciju preostalog balkanskog prostora i ustavno reformišu BiH? Ili će SAD i EU iz istih razloga početi da vode oprezniju politiku na Balkanu, da se više dogovaraju sa Rusijom i da više uvažavaju srpske interese u ovom zapaljivom regionu? |