Дејтонизација Украјине

(Пресс РС)

Да ли Босни прети кримски сценарио, како страхују у Сарајеву, или Украјину очекује босанско решење, како је, изгледа, у строгој дискрецији договорено на бечком аеродрому Швехат?

Крим се већ осамосталио и припојио Русији, Шкотска и Каталонија су заказале референдум, упркос упозорењима ЕУ, Луганска и Доњецка област га управо спроводе, упркос зауздавањима Русије, у Српској опозиција подбада власт да активира законску подлогу референдума коју је већ обезбедила...

Судећи према сарајевским медијима, у бошњачкој половини "већег ентитета" настала је паника да се у Босни не понови "кримски рецепт" и да им не измакне РС. "Русија се враћа у Источну Европу. ЕУ је енергетски зависна и неодлучна. Америчке санкције имају ограничен ефекат. Путин може да рачуна на Додика и Србе као пету колону у Босни. Руски амбасадор је сваки час у Бањалуци. Председник Српске је чешће са Лавровим у Москви него са Лагумџијом у Сарајеву ..."

У паници су заборавили да је Русија још увек географски далеко, да је Америка још увек суперсила и да ниједна страна није спремна да започне трећи светски рат, ни због јединствене Украјине, а камоли због јединствене Босне. Напротив, према информацијама из бриселских кулоара, већ постоји немачко-руски план о унутрашњој подели Украјине на два равноправна ентитета, који би обухватили украјинско, односно руско језичко подручје, а по дејтонском моделу за БиХ. У овај пројекат је, поред Штајнмајера и Лаврова, био укључен и украјински колега Дашчица у консултацији са америчким - Керијем, а предвиђено је да им се у другој рунди женевских преговора придружи и представник "федералиста" из источне Украјине (Политика од 8. маја).

Ко би и помислио да ће Дејтонски споразум, којег су се његови амерички творци одавно одрекли, бошњачки потписници га прогласили "легализацијом геноцида" и заједно са Европљанима оспоравали ("добар што је прекинуо рат, лош за стабилан мир" "нефункционалан и превазиђен, иако у међувремену битно ревидиран"), одједном постати чак и шире применљив модел за постконфликтна друштва. Али, ако Дејтонски споразум вреди за Украјину, биће онда ваљда да ваља и за БиХ, за коју и јесте скројен, и то у свом изворном облику. Требало би још само да се Бошњаци освесте да имају акутни проблем неравноправности Хрвата у ФБиХ и да се окану РС и "мирна Босна".

Али, види врага, они сада подршку за своје унитаристичке амбиције очекују из Београда, одакле је, како је Бакир Изетбеговић до јуче говорио, "увек долазио сваки белај у Босну". И наивно се надају да ће им лидер српске "матице", на поклон на Башчаршију донети главу лидера српске "дијаспоре", те жртвовати "мањи ентитет" као цену возне карте за Брисел. Додик јесте врло популаран и у Српској и у Србији и не мање омражен у Сарајеву и ОХР-у, али, наравно, будућност Срба у Босни не зависи само од њега и у томе је опозиција у праву. Ако је, међутим, неко крив за идентификацију - "Додик је Српска", то нису само његове бројне присталице него и његови стигматизатори - бошњачка политичка пропаганда и дипломатија САД и ЕУ. Као што "не може против Русије", Вучић "не може ни против Српске", јер уз сав евроентузијазам политичке елите, база у Србији је евроскептична, антинатоовска и русофилна, а у јакој и отпорној Српској, "све са пркосном реториком" њеног председника, види компензацију за изгубљено Косово.

Зато већ видим разочарање у Сарајеву када још једном и од Вучића чују, а и шта би друго, да "Београд подржава Дејтонски споразум и да ће поштовати сваки равноправан договор ентитета и народа у БиХ". А "као бибер по пилаву" доћи ће вест да, ако им непосредно не прети "Крим у БиХ", пример Украјине стабилизује дејтонски статус Српске у БиХ. Компромис између амбиције Кијева да обнови јединствену државу и Харкова да се источни део осамостали, склопили су и САД, и ЕУ и Русија, те и једна и друга Украјина, као најбољи излаз из две обојене револуције.

Овакво решење представља велики поен, колико за Русију, толико, индиректно, и за РС, као усамљеног браниоца Дејтонског споразума у БиХ. Али, још треба видети... Да ли ће западни савезници, опечени сударом са Русијом у Украјини, пожурити да заокруже европеизацију и натоизацију преосталог балканског простора и уставно реформишу БиХ? Или ће САД и ЕУ из истих разлога почети да воде опрезнију политику на Балкану, да се више договарају са Русијом и да више уважавају српске интересе у овом запаљивом региону?