Етничкe мапe БиХ 2009, Дистрикта Брчко 2009 и промена у БиХ 1971-2011.

Приложене етничке карте Босне и Херцеговине и Дистрикта Брчко су засноване на резултатима избора 2008, 2007, 2006 и 2004, попису 1991 и бројним каснијим релевантним проценама етничке структуре БиХ, као и демографским тенденцијама у различитим областима Босне и Херцеговине. Наиме, Федерација БиХ има прираштај од 1,5 промила (2008), РС – 2,8 промила 2007. (у РС се у минус прешло од 2002). Хрватске општине имају изразит механички одлив популације (док, с друге стране, западна Херцеговина има позитиван природни прираштај). И српска популација БиХ (како РС; тако и Федерације БиХ) има знатан механички одлив[1]. Бошњаци, с једне стране, имају механички одлив у западну Европу и Турску, али и прилив из Санџака (српског и црногорског).

Ради потпунијег увида у демографске тенденције у БиХ дата је горња процена (рачунајући максималистички број становника оба ентитета) густине становништва по општинама и ентитетима, где се види да су убедљиво најгушће насељени делови централне Босне, док је густина насељености РС 60 становника на км², а федерације око 89 становника на км² (види Анекс 1).

Графикон 1.

Етничка мапа БиХ 2009.

Напомене: плава боја означава хрватску двотрећинску и већу већину, светло плава означава апсолутну већину; црвена боја означава српску двотрећинску и већу већину, светло црвена  означава апсолутну већину; зелена боја означава бошњачку двотрећинску и већу већину, светло зелена означава апсолутну већину; стубићи у зеленој, плавој или црвеној боји упућују да је нација том бојом друга по бројности под условом да прва нема двотрећинску већину и да се ради о ''недомицилном'' ентитету).

Извор: према прорачунима Горана Николића

После 14 година од завршетка рата радикално је измењен територијални национални размештај као и укупна етничка структура БиХ. Многе општине у којима су Бошњаци, Срби или Хрвати чинили већину 1991. промениле су етничку слику, углавном као последица рата и каснијег пресељавања или неповратка расељених. Све три нације су хомогенизоване, и практично је само једна општина без апсолутне већине неке од три нације. Истина, поред Брчког, вероватно ће и Гламоч ускоро постати таква општина, јер српску популацију чини углавном старо становништво. Наиме, оптимистична процена по Србе из 2009, по подацима председника општине Гламоч, г. Радована Марковића, која инкорпорира део оних који тамо нису стално, говори да је број Срба, око 2500, благо већи од укупног броја Бошњака и Хрвата (1200, односно 1000).

У БиХ има само још неколико општина у којима поједине нације имају од половине до две трећине популације (Мостар, Столац, Гламоч, Босански Петровац, Бусовача...), док у скоро свим осталим чине преко две трећине, а често и преко 95% становништва. Променила се и структура укупне популације у БиХ и – по први пут у новијој историји – један народ чини апсолутну већину, то су Бошњаци, док је број Хрвата драматично опао, за преко 43% (према католичким бискупијама БиХ).

На мапи је дата процена тренутне етничке структуре БиХ, с тим што је Мостар приказан према изборним јединицама (после рата то су биле градске, етнички хомогенизоване, општине), док је Брчко приказано по месним заједницама, односно насељима. Код општина са релативним већинама усправним цртама приказана је друга нација по бројности, уколико је из другог ентитета.

Једино у Дистрикту Брчко не постоји апсолутна већина. Срби су танка релативна већина; вероватан удео Хрвата креће се око 13%, Срби чине 44-46%, а око 40-43% чине Бошњаци[2] (видети графиконе 2 и 3). У граду Срби чине, грубо речено, око две трећине популације (Бошњаци доминирају западно од реке Брке и на јужним ободима града, број Хрвата у граду је врло мали.) Индикативна је и структура рођених и умрлих последњих година, која указује на нешто већи наталитет код Бошњака од Срба и на врло висок морталитет код Хрвата.[3]

Графикон 2.

Етничка мапа Дистрикта Брчко 2009

Извор: према прорачунима Горана Николића

Напомене: плава боја означава хрватску двотрећинску и већу већину; црвена боја означава српску двотрећинску и већу већину; зелена боја означава бошњачку двотрећинску и већу већину, светло зелена означава апсолутну већину; светле боје означавају, такође, двотрећинску већину али у граду, који је означен и црним коцкицама.

График 3

Етничка структура града Брчко

Напомена: зелено - бошњачка већина, плаво - српска већина, пинк боја значи уједначен број обе нације

Извор: http://i24.tinypic.com/b8mesn.jpg

Табела 1.

Број рођених у Брчко дистрикту 2004-2008.(укупно и процентуално по нацијама)

Напомена: национална припадност одређена је по мајци.

Извор: http://www.bhas.ba/Arhiva/2009/brcko/DEM_2008.pdf

Хипотетичка процена етничке карте БиХ 2011. у случају да је опстала Југославија или да је дошло до њеног мирног распада

Наравно да је врло тешко доћи до тачне пројекције етничке структуре по општинама, као и укупне популације БиХ у случају да је опстала Југославија или да је дошло до њеног мирног распада (и свака од ове две солуције, свакако, би различито утицала на етничке промене). Међутим, послужићемо се једноставним параметрима, који не би требало да много искриве стварну слику стања. Наиме, поћи ћемо од тога да се у периоду 1991-2011. у потпуности наставе исте тенденције, као и у претходних 20 година, односно од 1971. до 1991. године. Дакле, претпоставићемо да се механички одлив Хрвата и Срба не убрзава, као и да се разлика између природног прираштаја, у корист Бошњака у односу на Србе и Хрвате, не повећава, иако се реално може претпоставити, барем на основу тренутних тенденција, да ту ситуација далеко боље стоји за Бошњаке. Уз ове, оптимистичне претпоставке за Србе и Хрвате, долазимо до врло занимљивих закључака.

Графикон 4

Попис 1991.

Извор: Службени подаци - књига: Народносни састав становништва Босне и Херцеговине по насељеним мјестима, према попису из 1971. - Билтен бр. 234, Републички завод за статистику БиХ, Сарајево - издање из 1991. (сумарно - пописи из 1971, 1981. и 1991. године).

Према попису из 1991. године, БиХ је имала 4.377.033 становника са овим саставом: 1.902.956 (43.47%) Бошњаци, 1.366.104 (31.21%) Срби и 760.852 (17.38%) Хрвата, док се 5.5% људи декларисало као Југославени, а 2,4% као остали.[4] Бошњаци су били већина у 53 општине (15 релативна), Срби у 36 (5 релативна) и Хрвати у 20 општина (од тога у шест релативна већина).

Подаци су се отада знатно променили. Иако је око две трећине од скоро 100.000 погинулих бошњачке националности (и око 26% Срба), ова је етничка група повећала свој удео у укупној популацији на преко половине (Бошњаци су имали већи апсолутни, али не и релативни број исељених), док је удео Хрвата нешто испод 14%[5], што указује да би број Срба могао бити од 32% до 35%, а осталих око, или мање од, 1%. Пројекције стварног броја становника БиХ тренутно су врло различите и иду од 3 милиона до 4 милиона (према Статистичком заводу РС ту живи 1 437 477 људи, а Федерацији БиХ 2 327 197 према Статистичкој служби ФБиХ, а у Дистрикту Брчко око 80 000, али су то, свакако, преувеличане бројке, и укључују велики број оних који немају стално пребивалиште у БиХ[6]). Када је у питању РС број сталних становника вероватно износи грубо око 1 215 000, и процена је (пре свега на основу броја рођених и умрлих у РС по етничкој припадности) да је удео Хрвата нешто више од 1%, а Бошњака до 8%. 

Графикон 5.

Попис 1971.

Извор: Службени подаци - књига: Народносни састав становништва Босне и Херцеговине по насељеним мјестима, према попису из 1971. - Билтен бр. 234, Републички завод за статистику БиХ, Сарајево - издање из 1991. (сумарно - пописи из 1971, 1981. и 1991. године).

Према попису из 1971. године, БиХ је имала 39,57% (1,482,430) Бошњака, 37,2% (1,393,148) Срба и 20,62% (772,491) Хрвата (укупно 3,746,111), као и 1,16% Југославена и 1,44% осталих. Срби су били већина у 42 општине 1971 (од тога у 9 релативна), Хрвати у 21 општини (6 релативна), а Бошњаци у 44 општине (8 релативна већина).[7] У процентним поенима удео Срба се смањио за 6, удео Хрвата за 3,2, док се учешће Бошњака повећало за 3,9%. Имајући у виду да се 5,5% 1991. писало као Југословени а 2,4% као остали, а да би се тај број вероватно вишеструко смањио, реално је да би то, у одсуству других фактора, нешто повећало удео свих нација.

Процентуално смањење Срба и Хрвата као и повећање Бошњака (муслимана) 1971. треба кориговати за удео Југословена и осталих (добрим делом и ’’мешанаца’’), чији би број вероватно пао на мање од 3% (тренутно мање од 1% популације БиХ не припада ни једној од три етничке групе). Под тим условом бисмо могли извести закључак да се удео Срба мање смањио (за око 4 процентна поена), удео Бошњака повећао за 6 процентних поена, а удео Хрвата опао за 2 процентна поена. Дакле, под условом да су настављене исте тенденције у периоду 1991-2011, као и у претходних 20 година, као и да се поменути део Југословена и осталих етнички декларисао као Срби, Бошњаци или Хрвати (што се и десило), удео Бошњака у популацији БиХ би износио око 51,5%, док би Срби смањили свој удео на око 29%, а Хрвати на око 16,5% укупне популације (тај пад би, извесно, био нешто израженији имајући у виду да знатан негативан прираштај, који је карактеристична за Србе и у РС и Србији[8] и Хрвате у Хрватској и централној Босни, као и позитиван природни прираштај Бошњака у БиХ и Србији).

Посматрајући тенденције по општинама, где су Срби за 20 година изгубили читавих 6 општина (од пописа 1981. четири општине), било је реално очекивати да би они скоро извесно постали мањина у Котор Вароши, Кључу, Илијашу, вероватно у Модричи и Чајничу. Хрвати би, по свему судећи, изгубили три општине у средњој Босни (Нови Травник, Витез, Бусовача). У свим поменутим општинама већина би постали Бошњаци.  И у већини осталих општина БиХ дошло би до пада удела Срба и Хрвата, мада би етничка већина у њима остала непромењена у односу на попис 1991. На следећој карти дајемо хипотетичку етничку карту БиХ по општинама 2011. на основу изнетих запажања.

Графикон 6.

Хипотетичка етничка структура БиХ 2011.

(у случају опстанка Југославије или ‘’мирног разлаза’’)

Извор: процене Горана Николића

Ситуација би се додатно погоршала за Србе и Хрвате на следећем попису 2021, и као репер може послужити стање 1961, када су Срби чинили чак релативну већину у Босни са 42,9%, Бошњаци (муслимани) 25,7%, Хрвати 21,7% (мада се један део Муслимана тада изјашњавао као Срби, Хрвати или остали). Интересантно је да су на ранијим пописима Срби константно чинили релативну већину популације.

Како би се ово реперкутовало на политички живот и БиХ није лако одговорити, али свакако да апсолутна већина једног народа има велики утицај на политичке одлуке, чак и ако постоје механизми попут вета. Индикативан је пример прегласавања Срба на референдуму о независности БиХ 29. фебруара - 1. марта 1992. године (када су Хрвати и Бошњаци прегласали Србе). Интересантно је да је карта из 1991. била полазна основа за тзв. Кутиљеров план од 19. марта 1992, који је био прво прихваћен а касније одбијен од стране СДА.  

Извори:

Службени подаци - књига: Народносни састав становништва Босне и Херцеговине по насељеним мјестима, према попису из 1971. - Билтен бр. 234, Републички завод за статистику БиХ, Сарајево - издање из 1991. (сумарно - пописи из 1971, 1981. и 1991. године).

Књига: "Национални састав становништва – Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991", статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.

http://www.izbori.ba/Mandati27102008/BM.asp?MC=200&MN=BR^KO%20DISTRIKT%20BiH&LevelCode=200SD

http://www.izbori.ba/Mandati27102008/index.asp

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%

http://www.izbori.ba/rezultati/konacni/narodna_skupstina_rs/index.htm

http://www.rzs.rs.ba/Latinica.htm

http://www.fzs.ba/

http://i24.tinypic.com/b8mesn.jpg

http://www.bhas.ba/Arhiva/2009/brcko/DEM_2008.pdf

АНЕКС 1

Процењена густина насељености БиХ 2007.

Просечна густина насељености ФБиХ: 89 становника по км²

Просечна густина насељености РС: 60 становника по км²

По општинама (само делимични подаци):

РС

Берковићи - 14
Гацко - 18
Невесиње - 20
Хан Пијесак - 24
Љубиње - 30
Шипово - 30
Рогатица - 33
Фоча - 34
Рудо - 34
Челинац - 42
Градишка - 85
Дервента - 110
Модрича - 120
Бијељина - 134
Приједор - 135
Угљевик - 156

ФБиХ

Купрес - 15
Јабланица - 43
Кладањ - 49
Фојница - 53
Вареш - 57
Горњи Вакуф-Ускопље - 63
Цазин - 64
Доњи Вакуф - 76
Завидовићи - 97
Жепче - 109
Какањ - 121
Орашје - 122
Горажде - 124
Чапљина - 139
Оџак - 147
Калесија - 154
Бановићи - 156
Лукавац - 163
Тешањ - 163
Читлук - 181
Живинице - 188

Резиме: После 14 година од завршетка рата радикално је измењен територијални национални размештај као и укупна етничка структура БиХ. Све три нације су хомогенизоване, и практично само у Дистрикту Брчко не постоји апсолутна већина (Срби су танка релативна већина). У БиХ има само још неколико општина у којима поједине нације имају од половине до две трећине популације, док у свим осталим јадан од три народа чини преко две трећине, а често и преко 95% становништва. Променила се и структура укупне популације у БиХ и по први пут у новијој историји један народ чини апсолутну већину, то су Бошњаци. Етничке карте БиХ и Дистрикта Брчко су засноване на резултатима избора 2008, 2007, 2006 и 2004, пописима 1991. и 1971. и референтним проценама етничке структуре БиХ, као и на демографским тенденцијама у различитим областима БиХ.

Кључне речи: територијални национални размештај, етничка структура БиХ, Дистрикт Брчко, етничке карте БиХ.