"Federiranje" Federacije BiH

BH glasilo Dnevni list nedavno je objavio da Federaciju BiH nakon jesenjih lokalnih izbora čeka radikalno preuređenje. Tvrdi se da domaća i strana diplomatija u strogoj tajnosti već probno prekraja prebukiran i nefunkcionalan entitet. Okrupnjavanje 10 kantona zamišlja se, uglavnom, po predratnoj teritorijalno-administrativnoj podeli. Dnevni list piše da bi Unsko-sanski, Posavski i Tuzlanski kantoni ostali u sadašnjim okvirima. Međutim, Hercegovačko-neretvanskom pripojio bi se Kanton 10 (Livno) i Zapadnohercegovački, a Sarajevski kanton bi se ujedinio s Bosansko-podrinjskim, Zeničko-dobojskim i Srednjobosanskim kantonom.Druga faza podrazumevala bi potpuno ukidanje kantona i uvođenje dva nivoa vlasti u Federaciji BiH - entitetske i opštinske, što bi zahtevalo izmenu Ustava BiH.

I ranije je bilo puno izjava i spekulacija o ovoj materiji. Međutim, čini se da praktično nijedan od ovih predloga ne bi mogao dobiti saglasnost i Bošnjaka i Hrvata. Npr. ideja da se naprave entiteti u FBIH je neprihvatljiva za prve, dok je ukidanje kantona protiv interesa drugih. Čak i skrajanje ovakvih pet kantona bi verovatno bilo teško za prihvatanje od strane Bošnjaka budući da bi Hercegovačko-neretvanska županija spajanjem sa dva praktično hrvatska kantona izgubila svoj i bošnjački karakter. Isto, odnosno inverzno, važi za srednjobosanski kanton, gde bi Bošnjaci u tom novoformiranom kantonu činili četiri petine populacije. Budući da je Bošnjacima strateški bitniji Hercegovačko-neretvanski kanton jasno je da bi oni teško bili za takvu vrstu ‘'razmene''.

Nedavno je i izvestilac Evropskog parlamenta za BiH Doris Pak ocenila je da je struktura Federacije BiH neodrživa i sama od sebe prepreka za dobro kreiranje politike. Ona smatra da treba dati više vlasti opštinama, ukinuti kantone i tako izgraditi funkcionalnu federalnu vladu. Po njoj, Hrvati bi bili zadovoljni, jer bi imali neke opštine kojima bi upravljali, a koje bi imale veća ovlaštenja nego danas. Venecijanska komisija je svojevremeno, u svojoj analizi i preporukama, naglasila da je nužna reforma FBiH. Kao korak za početak predloženo je da se zakonodavne funkcije koncentrišu na federalnoj ravni, a da kantonalne strukture budu prvenstveno izvršne.

Naravno, uvek se poteže i ekonomija. Premijer Federacije BIH izveo je računicu po kojoj bi ukidanjem kantona, računajući i plaćanje obaveza koje imaju, FBiH ostalo oko 250 miliona evra i taj bi novac odmah mogao biti plasiran u privredu. Međutim, teško da je to tačno, budući da bi se ovlašćenja koja vrše kantoni morala preneti na viši ili niži nivo vlasti, koji bi to finansirali. Ušteda bi bilo, ali samo po pitanju kantonalne administracije, koja ipak čini manji deo javne potrošnje u FBiH. Potežu se i istraživanja javnog mnjenja, gde je oko 80% građana je za hitno i bezuslovno ukidanje svih 10 kantona. Međutim, vrlo je verovatno se radi o Bošnjacima.

U čemu je suština problema? Federacija BIH, kao i država BIH, plod su kompromisa koji je mrzak svim trima stranama, i koji pod raznim izgovorima tri naroda pokušavaju da izigraju. Na sreću, nije se prešlo sa reči na dela. Naime, jasno je da ukidanje kantona ide na ruku Bošnjacima, jer Hrvati čine samo petinu populacije FBIH, dok su u četiri kantona većina. Zahtev Hrvata da se naprave nove opštine doveo bi do toga da u srednjoj Bosni Busovača i Novi Travnik, kojima trenutno dominiraju Bošnjaci delom pređu u ruke Hrvata. Obrnut slučaj je sa gradom Stocom. Kada je u pitanju veće nadležnosti opštinama uz ukidanje kantona treba znati da su opštine samo lokalni nivo vlasti. Dakle, nisu ustavne kategorije (niti imaju ustave) kao kantoni u kojima Hrvati ostvaruju neki vidi autonomnosti, te bi taj plan teško bio prihvatljiv za Hrvate.

Ideja da se Distrikt Brčko uredi kao grad sa više opština ne odgovara Bošnjacima koji se nadaju da bi u ovoj ili narednoj deceniji mogli postati većina u toj opštini. Srbima, pak, ne odgovara da Distrikt ima direktno predstavljanje u državnim organima BIH jer žele da se to kao i do sada vrši preko entiteta. Dakle, i naizgled mala pitanje koja dotiču nacionalne interese postaju nerešiva bez nametanja, koje naravno nije prihvatljivo.

Kada je u pitanju federiranje Federacije BIH teško da će se tu moći išta usaglasiti. Možda je sa vrlo malom izmenom u stvari najdalje otišao Živko Budimir, predsednik FBIH, koji je nedavno otvoreno predložio, kao prvu fazu ustavnih reformi, okrupnjavanje dva kantona. Ujedinili bi se Hercegovačko-neretvanska i Zapadnohercegovačka županija te Bosansko-podrinjski i Sarajevski kanton. Ova se promena čini možda najrealnijom, ali nije nemoguće da bi i tu bilo otpora od strane Bošnjaka.

Smatram da bi za razmatranje mogao biti dobar i predlog moje malenkosti da FBiH ima četiri kantona: dva centralna, mešovita, koji bi ostali nepromenjeni, te Herceg-Posavski (koji uključuje Kanton 10 i Zapadnohercegovački) i Unsko-Bosanski. Izbor delegata u Dom naroda FBiH ostao bi nepromenjen, odnosno novoformirani kantoni nasledili bi broj delegata iz pređašnjih kantona te bi imali znatno više delegata zbog zbrajanja. Ovo je jako bitno zbog Bošnjaka, ali bi i ova odredba mogla biti nedovoljna da pristanu na ovakav predlog. Naime, mogli bi da smatraju da je spajanje tri ''hrvatska'' kantona pola puta do Herceg-Bosne. Međutim, možda bi ustupci sa prenošenjem nekih nadležnosti sa kantona na nivo FBiH mogli da dovedu do kompromisa.

Ohrabrujuće je da će presuda Sejdić-Finci verovatno naterati političke lidere da naprave neke usptupke, ovoga puta u korist Hrvata. Čini se izvesnim da bi Dom naroda BIH mogao biti proširen sa manjinama i ostalim (3*6 umesto 3*5). Takođe, realno je da kompromis oko izbora članova predsedništva BIH na kraju biti njihov izbor u Skupštinama RS i FBIH. Ostaje da se vidi kojim će se mehanizmom obezbediti da autentični Hrvat, ili neko ko zastupa interese većine Hrvata BIH, dođe na to mesto, ali se sve više čini izvesnim da sazreva svest da se ta nepravda prema najmalobrojnijem narodu mora ispraviti.