Moramo sprečiti Bosnu da postane neuspela država

(conservativehome.blogs.com 1.11.2008)

Geografski, Balkan se nalazi na marginama Evrope; događaji ga stavljaju u srce kontinenta. Surovi podsetnik na ovu činjenicu bili su ratovi iz 90-ih, koji su ujedno bili i upozorenje Evropi da se događaji iz njenog zadnjeg dvorišta nikada ne smeju ignorisati. Iz tog razloga je međunarodna zajednica, nakon NATO intervencije radi zaustavljanja ratova u Bosni i na Kosovu, stavila sebi u zadatak da nadgleda oporavak ovog ratom razorenog regiona do njegovog eventualnog učlanjenja u Evropsku uniju.

Ipak, više od decenije kasnije, dugoročni mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu i dalje su neuhvatljivi. Kada sam prošle nedelje posetio ovaj region, zatekao sam obeshrabrujuću sliku, naročito u Bosni i Hercegovini, gde su slabljenje odlučnosti međunarodne zajednice, očigledan nedostatak usmeravanja od strane EU i vidna promena u prioritetima SAD ostavili političku prazninu otvorenu za lokalne secesioniste i spoljašnje mešanje.

Nakon što je s mukom ponovo stvorena posle najkrvavijeg evropskog rata u poslednjih pedeset godina, Bosna je počela da napreduje. Pridružila se NATO programu Partnerstvo za mir i potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom Unijom. Ipak, kako stvari stoje, Bosna je daleko od stabilne i funkcionalne države.

Nacionalističke stranke i dalje imaju glavnu kontrolu nad dva etnička entiteta koji čine Bosnu i Hercegovinu: Bošnjačko-hrvatskom federacijom i Republikom Srpskom. Zvanično, oni dele stremljenja ka članstvu u EU. Međutim, vođstvo Republike Srpske nastavlja da insistira na svojoj autonomiji i traži da se jednog dana odvoji od Bosne i Hercegovine. Istovremeno, Rusija ove lidere snabdeva „kiseonikom“ u vidu gotovog novca tako što kupuje njihovu vrednu imovinu. Samo u 2007. Rusija je u Republici Srpskoj kupila tri naftne kompanije i želi da tamo dovede ogranak naftovoda Južni tok. Ovakvom podrškom, Moska je oživela secesionizam za koji su se mnoge vlade EU nadale da je zauvek nestao a koji zapravo tinja, preteći da bukne.

Danas se suočavamo sa mogućnošću da Bosna postane neuspela država, crna rupa Evrope i izvor nestabilnosti u narednim decenijama. Ipak, onda kada bi trebalo da budemo najodlučniji po pitanju Bosne, sama budućnost međunarodnog prisustva u zemlji je dovedena u pitanje. Vođstvo bosanskih Srba, uz rusku podršku, traži zatvaranje kancelarije visokog izaslanika u Bosni, tela koje sprovodi Dejtonski mirovni sporazum kojim je rat okončan. Suočene sa ovim odlučujućim pitanjem, države članice EU ostaju neopredeljene, a politika EU bez pravca. Zanemarujući ključajuće tenzije u državi i nestrpljiva da zaključi misiju i proglasi njen uspeh, Evropska unija je pre nekoliko nedelja započela razgovore o povlačenju mirovnih snaga EU iz BiH.

Ne možemo dozvoliti da Bosna i Hercegovina postane neuspela država. Od najveće je važnosti za Evropu da sprovede hitne mere kako bi sprečila da se to dogodi. EU ne može više odlagati teške odluke u Bosni. Trenutno ona deluje nesposobnom da iskoristi moć koju joj njena velika posvećenost Bosni pruža. Ipak, nisu podbacile institucije EU za spoljne poslove, već je problem u političkom jedinstvu država članica i njihovoj spremnosti da delaju.

Naše delovanje u Bosni ne sme oslabiti. Mora se poslati jasna poruka da ponovno otvaranje pitanja granica neće biti tolerisano, te da Bosna ima budućnost unutar evroatlantskih struktura. Multietnička Bosna dokaz je da etničko čišćenje ne može da opstane. Raspad Bosne na etnički isključive državice poslao bi jasan signal onima koji priželjkuju etnička čišćenja da u Evropi takva brutalnost može da uspe. Ako EU prihvati secesionizam u Bosni, efekat na druge regione na Balkanu poput Sandžaka, Vojvodine, Preševa i Južne Srbije kao i Severnog Kosova bio bi vrlo opasan, da ne pominjem Južnu Osetiju i Abhaziju, Najzad, kakvu budućnost bi to donelo za dva miliona muslimana u Bosni koji bi se našli stešnjeni u nekoj vrsti evropske Gaze između Hrvatske i Srbije?

Kancelarija viskokog izaslanika bi stoga trebalo da ostane otvorena dok se ne steknu ključni uslovi za njeno zatvaranje. Do tada je visokom izaslaniku potrebna jaka podrška EU i NATO u vidu jasne strategije.

Umesto slabosti, potrebno nam je pet jasnih poteza:

Onima koji podrivaju bosansku državu iznutra ili spolja ne treba se ulagivati, već ih treba izopštiti. Umesto da budu ohrabrivani u proterivanju međunarodnog prisustva, bosanski politički lideri moraku biti primoravani da rade zajedno.

Postoji dobar razlog da se barem održi, ako ne i privremeno poveća brojnost međunaronih trupa u Bosni, kao mera predostrožnosti i jasan signal da ostajemo čvrsto posvećni budućnosti Bosne kao ujedinjene države. NATO snage koje nisu uposlene u Avganistanu ne bi trebalo da izbegavaju Bosnu.

U svojim odnosima sa Beogradom EU bi jasno trebalo da stavi do znanja da, ukoliko želi da postane država kandidat za EU, mora da se ostavi Bosne i obeshrabruje separatizam bosanskih Srba.

Zapadni Balkan mora ostati u našem programu, i u bilateralnim razgovorima sa Rusijom, i za međunarodnim stolom, i ne smeju ga potisnuti drugi važni problemi.

Najzad, trebalo bi da zatražimo od nove američke administracije da ostane angažovana u Bosni. SAD su imale ključnu ulogu u dovođenju mira u ovu zemlju; ne smeju mu dozvoliti da opet izmakne.

Mnogi su u Evropi naivno progozirali kako su države Balkana čvrsto na nepovratnom putu ka stabilnosti i miru. Kako je pokazala gruzijska kriza, moramo biti oprezni i spremni na odlučne poteze kako bismo sprečili da se problemi na evropskim granicama pretvore u krize sa međunarodnim posledicama. Ukoliko nas je naša upletenost na Balkanu tokom poslednjih petnaest godina ičemu naučila, naučila nas je da se odugovlačenje, nejedinstvo, izvrdavanje i zavlačenje tumače kao slabost. Bilo bi naivno i opasno pretpostaviti da su, samo zbog toga što imamo brdo drugih problema na drugim mestima, problemi ovog regiona skoro pa okončani.