Судбина дејтонске БиХ и Република Српска | |||
Нема виртуелног патриотизма на грбачи народа |
субота, 05. март 2011. | |
Има ли елемената и неког бољег, алтернативног општеприхватног ријешења за народе, или опет БиХ као и у прошлих 4 године стагнира и тапка у мјесту ? Иако је послије 3. октобра све изгледало и мирисало на један лијеп и добар оптимизам и флексибилизам код свих страна, "колица БиХ" иду назад умјесто да иду постепено напријед али сигурно и на задовољство свих. Од умјерених и помирљивих изјава Бакира Изетбеговића (извинио се за злочине у име Армије БиХ), преко подршке амбасадора као и европских парламентараца и високог представника, државници и поједини политички лидери са најбољим изборним резултатима не желе да се помире са чињеницом паритета, не желе да се договарају, а компромис је кључ сваког евентуалног успјеха БиХ који они врло добро знају, не желе оптимални либерализам који је пријеко потребан на политичкој сцени ове државе. Шта радити са овом државом у наредном периоду ? Да ли БиХ може у оваквом облику (и послије 5 мјесеци од завршених избора, а не формиране власти) да издржи све нагомилане проблеме економско-социјалне природе али и политичког интегрисања у евроатланске интеграције ? Ја вјерујем да не може, јер све оно што је сада пропуштено да се уради то је трајно изгубљено и трајно блокирано.
Блокирана је помоћ односно редовне годишње донације ЕУ због политичке неспособности и нестабилности, блокиран је нови кредит од стране ММФ-а, В. Британија је недавно укинула своју редовну помоћ земљама западног Балкана, а тиме и БиХ... све то говори о једној слици која БиХ ћушка у један ћорсокак и један политички мрак у коме она неће моћи да изађе. Каква Грчка, какав Египат, какав Тунис и каква Либија! БиХ ако букне против власти на свим нивоима неће остати ниједна вишемилионска фотеља свих министара у свим владама (заједничких органа, РС, ФБиХ, кантона, дистрикта).. да не заборавим ту да додам и реновирање вишемилионске ћенифе у згради Парламентарне скупштине БиХ. Док се модернизују клозети у јавним институцијама, дотле више од пола милиона грађана нема од чега да живи. Хајде што јадне грађане социјала убија и што цијена основних намирница стално скаче к`о опарена, него се њима фактички све помјешало, од националне припадности до неких патриотских бумова које заговарају поједини политички фоскулаши. Ко је њима власт, ко је надређен, ко је за њих политички одговоран... на то питање БиХ као ни њени ентитети нису дали одговор, ево већ пуних 16 година од завршетка рата. Шта је алтернатива ? За овакву пат ситуацију у којој се нашла политичка сцена БиХ у нормалним земљама би се ишло на ванредне изборе за нивое који се нису могли изабрати. Будући да БиХ и да њен изборни закон не предвиђа расписивање ванредних избора у случају немогућности формирања власти, држава се налази у тоталној политичкој деструкцији и сталном препуцавању странака у медијским чланцима. То је с једне стране разумљиво, да се свака прилика за било коју политичку странку искористи за прикупљање маркетиншких и пропагандних поена, али је за жаљење чињеница да многе НВО и многе грађанске организације и асоцијације ћуте на "класично убиство грађана БиХ" у социјалном смислу. У једном моменту помислим "шта заправо хоће да постигну два ХДЗ-а" као политичке странке представника хрватског народа са највећим повјерењем и легитимитетом истог. Послије силних пребацивања лоптице "ко треба да попусти" СДП је у једном тренутку понудио разумно ријешење "двоглавом" ХДЗ-у за формирање власти на нивоу ФБиХ. Заиста је непримјерено и нелогично да цијела медијска слика државе сједи и ћути, а да већина није видјела да је СДП понудио ријешење које је ХДЗ могао и требао прихватити, а то је "учествовање у истој платформи", а у том случају ХДЗ би могао да коригује неке ствари ако мисли да нису уреду и складу са њиховим страначким принципима. Лако је послије тога могло да се деси да СДП "отпили" ХСП и Лијановића... Али то је оно што ја зовем недостатак визије бх политичара јер они су заслијепљеним неким изродом од патриотизма и заправо не знају ни шта хоће. СДС и СНСД с треће стране, разумљиво, не могу ништа да ураде да се стање у Федерацији поправи и да се крене са ријешавањем проблема око формирања власти. Но, зашто не би посредовали ? Зашто, рецимо, не би се нашао конструктиван приједог српске стране за ријешење проблема Федерације ? Па и то је принцип паритета.
Деструктивно је уопште гледати и анализирати стање, јер се за анализу нема времена. Вријеме не ради за БиХ, али исто то вријеме ради по живцима многих пољопривредника и предузетника у БиХ. Пољопривредницима се не дају никакве врсте подстицаја, субвенције (лијеп појам, али неостварљив), а цијена вјештачког ђубрива је достигла 70% праве вриједности. То је лудост, јер пољопривредници од тога не могу ништа да зараде. С друге стране, све више је предузећа (малих и средњих) која због немогућности одржавања ликвидности и солвентности иду у стечај, остављају раднике без посла, а онда држава кукумаче "влада ради у техничком мандату". Није ни послодавцима лако, далеко од тога... али када ви у држави имате тако један гломазни админинстративни апарат коме је бирократија само "што даље од реалности" онда и добијете прави одговор зашто капитализам у БиХ никада није ни заживио. Треба напоменути да је ЕУ пред БиХ поставила јасне краткорочне услове које би она требала да испуни у наредном периоду, а то је спровођење одлуке у случају "Сједић - Финци", ријешавање питања државне и војне имовине као и извршење пописа становништва. Колика се сада јавља поновна доза политике изгубљености и неспремности довољно говори и то, да се као проблем појавио закон о катастру у РС коју високи представник жели да блокира, тј. његову примјену. Валентин Инцко је већ блокирао закон РС по питању располагања имовине на простору тог ентитета, а с друге стране поново опречне изјаве и поново у први план иду политичке теме. Жалосно је то да се сваки закон и свака област у бх јавности политизује, мада узимајући у обзир хомогеност друштва то и није нешто чудно.
Алтернативе у наредном периоду појединачно не постоје али треба јасно ставити на увид да конститутивност, легитимитет и кредибилитет народа не смије да се доводи у питање. Ако се те кључне ствари буду доводиле у питање БиХ наредне 4 године проводи у изолацији, то је свима јасно, али зато су потребна ријешења па и кадровска ако су и она већим дјелом захваћена. Једна од алтернатива садашњим политичарима и властодржцима треба да буде смјена генерација које треба да преузму лидерство али и одговорност да воде државу у правом смјеру. Генерације које се нису стварале у непријатељству и отвореним сукобима него генерације које су показале дозу спремности за промјенама и правичним ријешењима. Ова држава и њени народи не смију да одступе од корјените реформе и не смију да одустану да БиХ уреде по најбољим мјерилима свих. Уз састанак се могу ријешити сви проблеми само ако преовлдава разум и флексибилност, а не виртуелни патриотизам. |