Судбина дејтонске БиХ и Република Српска | |||
Онај ко дође после Додика продаће РС |
среда, 05. јун 2013. | |
(Фронтал.рс, 4.6.2013) Емил Влајки је ванредна политичка појава у ширем ареалу него што је то Српска. И то је, такође, нешто што се не може порећи. Шта год ко мислио о њему, доживљавао га озбиљно или неозбиљно, чињеница је да је Влајки у својој кандидатури и успио. Многи нису ништа направили на тим изборима, а себе су сматрали много озбиљнијим политичким играчима. Чињеница је и да је Влајки, практично демонстрирајући степен покварености и бесмислености наметнутих амандмана на Устав Републике Српске од стране ОХР, задобио потпуне симпатије уредништва Фронтала. Чињеница је да је он до сада, макар титуларно, највиши дужносник Републике Српске, који је отворено позвао на њену независност! Након тога, ни не треба више чињеница да се схвати зашто је Фронтал, у чијем уредништву сједе неки који су смјели независност јавно помену онда када наши највиши дужносници нису трзали ни на укидање Војске Републике Српске и њене пореске самосталности. Наравно све због љубави према својим фотељама и новцу. Потпредсједнику Влајкију већ сада може обећати безрезервну подршку, уколико се опет буде одлучио кандидовати за исту функцију. Влајки нам је у разговору у свом кабинету рекао свашта. У кабинету изљепљеном постерима са ликовима познатих историјских личности (од Мојсија и Исуса Христа, преко Карла Маркса, Леонарда да Винчија и Че Геваре, до Путина и Чавеза) тако да више личи на собу неког тинејџера-антиглобалисте, него професора политичких наука који је уједно и потпредсједник државе. Да, да... државе. Рекао нам је да је Чавез мртав, само да му сљедбеници то не смију објавити. Рекао је да ће основати партију. Најмање ове двије ствари су се испоставиле као тачне. У односу на остатак наше „озбиљне“ политичке сцене, Емил Влајки је човјек од ријечи. Намјерно смо га, због свих оних који га схватају у најмању руку неозбиљно, подвргли нашој омиљеној, али окрутној методи бункерисања интервјуа. То радимо свима онима за које сматрамо да им ставови неће бити прегажени временом. Влајки је можда и једини политичар на нашој тренутној сцени, чији интервју може издржати два три мјесеца, а да опет буде једнако актуелан и да он стоји стоодстотно иза њега - као да га је дао данас. Ништа Емил Влајки од ставова изречених у овом опширном интервјуу којег ће те читати у наставцима, за ових четврт године није порекао. Интервју је, колико је то могуће, стенограмски аутентичан. Потпредсједниче Влајки... Ви то снимате? Је ли то чудо ради? Ради. Је ли сигурно? Сигурно!Него, како доживљавате своју функцију и шта је најзначајније што сте до сада урадили са ње? Прије свега ја себе као потпредсједника уопће не доживљавам, пошто сам ја по Уставу као дио предсједника. Овдје нема чак ни предсједиштва, него постоји предсједник Републике и нас два потпредсједника, који немају никакав буџет. Наравно, имају добру плату, не могу се на то пожалити, али за потребе нашег кабинета морамо све тражити од предсједника, или боље речено, од његовог кабинета. Дакле, практично немам никакве политичке моћи. Друга ствар због које немам политичке моћи је због тога што ја као представник Хрватског народа нисам ни у једној хрватској партији. Нисам ни у једној партији, па, наравно, нисам ни у хрватској партији. Ја сам њима, под наводним знаковима или без њих, одузео неко мјесто које су они били запикали за себе. Под број три, требао бих радити за добробит хрватског народа. На концу конца, као Хрват, зашто не бих радио и за добробит и тог народа, а урадио сам јако пуно тога. Има један тридесетминутни филм који говори о томе, секвенцу до секвенце, по десетак секунди, шта је све урађено у ове три године. Почевши од којекаквих приопћења, гдје говорим о проблемима хрватског народа. Наравно, више у Федерацији, него овдје, пошто овдје и нема пуно Хрвата. Можда је двадесетак тисућа, нема их више. Радим оно шта могу. Допринио сам изградњи или иницирао изградњу двије-три цесте које су биле врло важне за хрватске повратнике, дао сам једну електричну централу за Котор Варош, омогућавао фондације за срушене куће, рјешавао питања дискриминације повратника Хрвата, код полицијских органа ургирао да се неки проблеми ријеше, и тако даље, и тако даље. Има пуно тога. Треба погледати филм. Е, сада, пошто ја себе сматрам потпредсједником из реда хрватског народа, а не представником хрватског народа, што је за мене глупо, јер ја немам никаквих националних императива у свом бићу. Стога пуно радим исто тако и за све остале грађане Републике Српске. Ја сам дао заклетву Републици Српској. Сматрам да свим грађанима Српске треба омогућити да достојно живе социјално и економски. Са друге стране да се Република Српска, као територијална јединица, ентитет или како год хоћете то да зовете, одржи. И не само да се одржи, већ је мој циљ да она иде и према самосталности. Ви сте први који сте дигли глас и алармирали јавност на тему такозваног „наранџастог прољећа“, да га тако крсимо у овом тренутку, а онда је предсједник Додик прихватио тај шлагворт... Не само да је прихватио, већ је причао о некаквих 10 милиона који су убачени у систем, што по мом мишљењу баш и није. То наранџасто прољеће је само метафора, то не значи да ће овог прољећа бити нешто. Али сасвим је сигурно, пошто је Додикова оријентација према Русији изразита, да се то не допада добром дијелу Запада на челу са САД. Пошто САД у овом дијелу свијета ведре и облаче, или барем мисле да је тако, они хоће да додика скину. И, као што су то радили у свим осталим земљама гдје им се нешто није свидјело, они су искористили незадовољство народа. Чим ви имате једну земљу гдје је 50% незапослено, то и није нека земља и ту незадовољство мора избити у овом или оном плану. Нисам обавјештајац па не знам, али очито је да су ту укључили незадовољство народа, синдиката, подјелу унутар СНСД, опозицију, те тзв. невладине хуманитарне организације. Све је то искориштено, или ће бити искориштено да се Додик скине с власти. По мом мишљењу, Додику ће се на неки начин онемогућити да учествује на изборима у 2014. Години. Можда ће му се пришити некаква афера, блокирати сва средства у иностранству... на неки начин ће га уцијенити. У једном дијелу јавности сте доживљени као „Додиков играч“, док други мисле да се ви нудите Додику, а Додик вас неће? Како се у све то уклапа ваша често кориштена синтагма „Лоповска држава“? Ја подржавам све што иде у правцу очувања Републике Српске, па на крају крајева и Додика. Највећи дио владајућег естаблишмента не разговара са мном, почев од предсједника самог. Очито да је та лоповштина била изразита и прије Додика. Највећи дио дужника којима су отписали пореска дуговања, а то су биле фантомске фирме настале прије Додика... Али зар није криминал и корупција, односно слабљење економски РС, озбиљнији непатриотизам који стварније угрожава Републику; у односу на парадирања и одбране симбола, који се како видимо и не бране? Ја сам идеалиста. Уз све то имам неки редосљед ствари. Ја се с вама слажем да је лоше вођење економске и социјалне политике, нешто што је чин рушења оне земље која се води. Ја сам о томе и први писао. Погледајте мој први чланак у Фокусу, има му годину и нешто дана, зове се: Народ је гладан. Нико на њега није обратио пажњу. Ја сам рекао да ћу Додика бранити у вањској политици, докле год он наступа против унитаризације. Ту за мене нема дилеме и ту га треба бранити, јер нитко није способан да то брани као што Додик може. То не значи да не може и боље, али ако се Додик сруши, што се може врло лако десити, онај који дође продаће Републику Српску. То отворено тврдим! Не мислите да је могуће да дође још неко осим Додика, који ће једнако добро чувати Републику Српску? Не! Осим мене не видим никога другог. Само се ви смијте... Жао ми је што то говорим, јер то изгледа нарцисоидно и препотентно. Стога, ја Додика подржавам, као што сам то рекао у једном тексту, и душом и срцем ако се ради о обрани Републике Српске као државотворне институције. Што се тиче унутрашњег плана, ја га ту не могу подржавати. То је јасно као дан. Али сматрам у овом часу да од два зла, ако је то циљ ваших питања, да је он за Републику Српску непходан. Ко год да дође умјесто њега, обрана Републике Српске ће бити смрвљена. Неће је више бити. Колико год се ја не слагао са његовом унутрашњом, економском и социјалном политиком; сматрам да је она у овом тренутку мање важна од очувања државности Републике Српске. (У сљедећем наставку о потпредсједниковању, о страном фактору, о независности, о везама са НДС Крсте Јандрића, о афери Талија, о амбицијама у будућности...) |