Судбина дејтонске БиХ и Република Српска | |||
Разлаз између СНСД и СДС |
петак, 20. септембар 2013. | |
Поделише се српски представници у заједничким институцијама у Сарајеву! Ако узмемо у обзир вековну српску традицију, огроман број противника споразума СНСД-а и СДС-а о заједничком политичком деловању, али и интересе играча из оба табора, дуго су и били заједно! Па ипак, да будем искрен, очекивао сам да ће се званичан разлаз ове две партије десити нешто касније. Иза Нове године или бар након предстојећег (последњег дипломатског) покушаја Брисела да од ове несрећне долине суза направи какву-такву државу. Јер након бриселског завртања ушију, поготово ако не буде ефеката, и након уласка у изборну годину, неће се дешавати апсолутно ништа што би мирисало на реформу Устава БиХ. А то ништа је за све политичаре у овој земљи, па и за Србе, сјајан простор да се до миле воље ударају испод бубрега. Надам се без последица по уставну позицију и дејтонске надлежности РС. Рано су, међутим, прерано почели ниски ударци да би се са сигурношћу могло тврдити да поменутих последица неће бити! Горко искуство из постдејтонског периода учи нас да се на српско-српском ратишту инострани лешинари увек појаве као "спасиоци" који, руководећи се чувеном стратегијом "divide et impera", носе белу заставу од једне до друге стране. Исто су чинили и Хрватима, а у протекле четири године интензивно су се иживљавали подстичући сукоб две најјаче бошњачке странке. Тај сукоб, у којем су и СДА и СДП јуришале и на институције ФБиХ и на заједничке институције БиХ, био је самоубилачки снажан из два разлога. Прво, странци у гротлу сарајевске чаршије нису могли нити хтели да одаберу страну. И друго, заједничком непријатељу Републици Српској ни политички ни економски нису могли ништа. Много тога се, међутим, променило након прошлогодишњих локалних избора, чији су резултати опозицију у РС уверили да може да се носи са у последње време разједињеном, безвољном и безидејном владајућом структуром. У том контексту свакако треба посматрати и, чини се, олако напуштање споразума о заједничком политичком деловању две најјаче српске странке у Сарајеву. Без обзира на то ко је први повукао обарач, настојање СНСД-а да почисти СДС-ов кадар са функција у институцијама БиХ представља снажан и уједињујући одговор власти на све јаче и озбиљније ударе опозиције у РС. Како се год окончала ова (не)очекивана битка, суштинско је питање како даље у Сарајеву, посебно након октобра наредне године, када ће, по свим прогнозама, многи пожелети да се поново позабаве дејтонским статусом РС. И политичком лаику јасно је да одговор није у заоштравању сукоба или, не дај боже, хитању у смртоносни загрљај незаситих странаца. Ко не верује, нека завири у суседно двориште: у Србији је, након Косова, ако је веровати злослутно обавештеном Јелку Кацину, на ред дошла Војводина. За наук и Београду и Бањалуци. (Пресс РС) |