Vučićeva "medijacija" u RS – ujedinjeni na evropskom putu i veri u Nemačku

Nakon što je predsednik RS Milorad Dodik prihvatio adaptaciju(prilagođavanje) Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju(SSP) BiH sa EU, BiH su odškrinuta, ali ne i otvorena briselska vrata za prihvatanje aplikacije za članstvo u EU. Naime, još ranije je najavljeno da će 18. jula biti održana sednica Saveta EU za spoljne poslove, na kojoj bi mogla da se razmatra aplikacija BiH, a Miroslav Lajčak, šef diplomatije Slovačke koja od 1. jula predsedava EU, još ranije(27. maja) je poručio da bez adaptacije SSP-a, EU neće dati pozitivno mišljenje "čak ni pod uslovom da sve drugo bude urađeno"[1]. Sve drugo još nije urađeno, a ono što je urađeno sa adaptacijom SSP-a - urađeno je sa puno politikantstva.

Nakon nekoliko meseci pregovora, Savet ministara BiH( u kome RS predstavljaju kadrovi Saveza za promene) u junu je usvojio izveštaj o završetku procesa pregovora o adaptaciji SSP-a i poslao Predsedništvu BiH na "overu", ali je onda srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić odbio da "overi", sve dok se o tom pitanju ne izjasni vlasti RS, iako se već bila izjasnila[2].

Zatim je Dodik, nakon sastanka sa predstavnicima nekoliko udruženja poljoprivrednika, ponovio da adaptirani SSP nije prihvatljiv, jer nanosi direktnu štetu poljoprivredi RS od oko 75 miliona evra godišnje. 

Zatim je Dodik, nakon sastanka sa predstavnicima nekoliko udruženja poljoprivrednika, ponovio da adaptirani SSP nije prihvatljiv, jer nanosi direktnu štetu poljoprivredi RS od oko 75 miliona evra godišnje. No, Dodik je još tada ostavio prostori za neku vrstu kompromisa. "Za RS adaptacija ovog sporazuma prihvatljiva je samo na način da se obešteti, odnosno da joj se omogući da se adekvatno nadoknadi šteta u narednih nekoliko godina", rekao je Dodik[3].

Ubrzo su predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić i premijer Federacije BiH Fadil Novalić (oba kadrovi SDA) odbili da potpišu pismo namere kojim RS i FBiH očekuju kredit MMF-a od oko 500 miliona evra, obrazlažući svoj potez tvrdnjom da su "vlasti RS zaustavile pozitivne procese kretanja ka EU", što se direktno odnosilo na Dodikovo odbijanje da prihvati adaptirani SSP.

Ipak, Dodikovo odbijanje nije dugo trajalo, a tome je lično doprineo premijer Srbije Aleksandar Vučić. Pozvao je  "svog prijatelja" nemačkog ministra poljoprivrede Kristijana Šmita, koji se sastao sa Dodikom u Istočnom Sarajevu: Dodik je odmah objavio da je "dogovoreno da nemačka vlada odobri mere koje će doprineti umanjenju ili eliminaciji gubitaka koje naši poljoprivrednici imaju"[4].

U političkom smislu, u celoj ovoj priči na srpskoj strani svi se osećaju kao dobitnici. Dodik očekuje da će sada sigurno dobiti deo kredita MMF-a, a ne krije ni zadovoljstvo što je, očigledno uz pomoć Vučića, uspeo da ubedi suparnički Savez za promene da referendum o Danu RS bude održan 25. septembra, sedam dana pred lokalne izbore, a ne posle tih izbora, kako je tražila Dodikova opozicija. 

Sutradan se Dodik u Beogradu zahvalio Vučiću, obojica su izrazili "veru" u nemačku vladu, da  je neupućeni posmatrač mogao pomisliti da o poljoprivrednicima u RS više brinu u Berlinu nego u Banjaluci i Beogradu[5]. Koji dan kasnije, srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić ustvrdio je  "da je prelomni trenutak za davanje saglasnosti na SSP bio njegov razgovor sa nemačkim kancelarom Angelom Merkel"[6], pa su tako svi "pokupili" zasluge za ovaj "istorijski uspeh". 

Jedino su poljoprivrednici u RS ostali neobavešteni, a i zatečeni što je predstavnik jednog od udruženja prihvatio adaptirani SSP u ime svih, i to nakon što se čuo telefonom sa Dodikom[7]. Dodik, opet, pokušava da smiri situaciju, tvrdnjom da još ima vremena do 1. januara, kada stupa na snagu adaptirani SSP[8].

Šta u tekstu tog sporazuma piše niko nije objavio, ali, ako je verovati ranijim procenama predstavnika poljoprivrednih udruženja, nakon što primena počne, neće biti dugog života za poljoprivredu u RS[9]. A jedini koji otvoreno hvali tekst adaptiranog SSP-a , sve tvrdeći da će doneti mnogo više koristi nego štete, jeste onaj koji je bio glavni pregovarač tokom procesa adaptacije[10].

U političkom smislu, u celoj ovoj priči na srpskoj strani svi se osećaju kao dobitnici. Dodik očekuje da će sada sigurno dobiti deo kredita MMF-a, a ne krije ni zadovoljstvo što je, očigledno uz pomoć Vučića, uspeo da ubedi suparnički Savez za promene da referendum o Danu RS bude održan 25. septembra, sedam dana pred lokalne izbore, a ne posle tih izbora, kako je tražila Dodikova opozicija.

Ivanić je proglasio "jednu od svojih najvećih pobeda u karijeri", a Vučić se ponovo prikazao u svojoj omiljenoj ulozi svesrpskog vođe, u misionarskoj pozi "pomiritelja" srpskih političara u RS.

Ivanić je proglasio "jednu od svojih najvećih pobeda u karijeri", a Vučić se ponovo prikazao u svojoj omiljenoj ulozi svesrpskog vođe, u misionarskoj pozi "pomiritelja" srpskih političara u RS. A oni ostaju pomireni u "veri" u Nemačku, iako nemačka vlada još ništa konkretno nije obećala da bi se sanirale štetne posledice SSP-a, a analiza o tome, za koju je zadužena Svetska banka, još nije ni na pomolu, a teško da se može očekivati da će biti objektivna.

Istini za volju, kako se primicao 18. jul, moglo se i očekivati da će i Dodik i ostali srpski političari "izgurati" adaptirani SSP bez jasnijih obrazloženja poljoprivrednicima u RS. Pod Vučićevim mentorstvom, srpskim političarima u RS je, izgleda, postalo najvažnije da nadglasavaju jedni druge na "proevropskom putu", daleko važnije nego da i građanima u detalje objasne kakve ih to blagodeti, a kakve muke čekaju na tom putu. Usput su (ne)voljno pomirili sa Vučićevom praksom  da čini na volju čas jednima, čas drugima -  uz uslov da se svi drže na njegovom kursu -  a sada su i u "veri" u Nemačku postali prilježniji.

Sad, ako ih ta "vera" izda 18. jula, pa BiH ne dobije upitnik, valja očekivati da će ih Vučić posavetovati da još više "vere" ubuduće pokažu kako bi dobili to što traže.