Био сам магарац - па шта?! Сада сам председник и "принц на белом коњу"

„Само се магарац не мења, али ја сам живи пример да је то, ипак, могуће. Био сам магарац скоро две деценије својевољно, а не зато што сам, како наш народ каже, спао с коња на магарца. Међутим, јаком вољом, успео сам да се попнем на коња и да за многе постанем принц на белом коњу, а сада и витез без мане и страха. То може само онај магарац који је спреман да непрестано ради на себи, ко има сан и стреми његовом остварењу и, наравно, онај који себе неизмерно поштује и воли, а ја сам такав по природи“, написао је председник Србије Александар Вучић у својој колумни коју су објавили београдски провладини медији.

Вучић наводи да му није било нимало лако да дође до личног преображаја. „Најпре седиш у магарећој клупи, а затим магареће године у политици проводиш са још већим магарцима од себе, а и тврдоглав си као магарац, што каже наш народ. Али, магарци имају добру особину, а то је упорност, па ако сте упорни и истрајни као ја, преображај није немогућ. А магарећи политички живот није уопште лак, поготово када је вођа вашег крда уједно и ваш  политички отац и политички учитељ.

Њакао сам са њим и за њим једно те исто и толико да то, што се каже, и магарцу једном досади. А када још схватите да су вас младог намагарчили, онда у неким зрелим годинама научите како и ви да намагарчите све оне који од тебе праве још већег магарца него што то јеси. Такође, научио сам да као магарац издржим без воде и хране много дуже него, рецимо, коњ. И, наравно, пошто сам пуно читао, схватио сам да не смем себи дозволити да испаднем Буриданов магарац и политички угинем“, објаснио је Вучић, а затим навео позитивне последице које је његов лични преображај оставио на друштво у целини.

„Већину магараца у крду у коме сам провео свој магарећи политички живот, спасао сам да начисто не подивљају, јер ја одлично знам шта је све у стању да учини дивљи или полудивљи магарац. Мало сам их припитомио, учинио их политички корисним и задобио њихово поштовање као вођа новог крда, како то они доживљавају. Јер, кад учиниш једном добро магарцу, он ће то дуго памтити, а кад то још учини један бивши магарац, онда ће вам они бити вечно захвални. И моћи ћете да их водите за собом колико год хоћете и куда год желите. Зато данас ове друштвене животиње као нужна политичка бића, како је то давно приметио Аристотел, вредно обликују целу нашу заједницу која је на њих упућена, како би јасно разликовала добро и зло. Они су снажан замајац нашег напретка и гаранција успеха нашег друштва у будућности у коју верујемо. На томе сам им свима искрено и бескрајно захвалан. Живели!“, написао је Вучић на крају своје колумне.

(Овај текст је сатиричног карактера)

(Бука)