Те три ствари – добро држање наше војске, терористички карактер НАТО бомбардовања и срамно понашање западних медија – сваки мислећи грађанин требало би да запамти. Скретаће нам пажњу, ових дана, када се навршава десет година од њиховог злочина, на друге ствари.

Ако имамо у виду двојицу људи који су априла 2013. отишли у Брисел као грлом у јагоде и тамо потписали судбински документ о повлачењу Србије са Косова и Метохије, а врло брзо потом, јануара 2014, на почетку приступних преговора са ЕУ, без поговора преузели обавезу да de iure признају Косово, онда се може реално претпоставити да је скорашња прича о подели и разграничењу најобичнија димна завеса.

Претпостављам да би др Караџић Изетбеговића прво питао о њиховој коалицији, након парламентарних избора 18. новембра 1990. у тадашњој СР БиХ.

Руска интервенција у Грузији довела је “у питање читаву премису“ досадашњег западног ангажмана с Русијом, упозорио је прошле недеље амерички секретар за одбрану. Он је такође је изјавио да би рат између Москве и Тбилисија могао да остави „дубоке последице како на развој наших билатералних односа по питању безбедности, тако и на однос са НАТО-ом“.

 Све би се некако могло и разумети да Вучић овог лета није отворио питања на Косову и Метохији, готово истоветна питањима у РС која нису била у његовој политичкој агенди: аршини које је Вучић потегао у вези Космета сасвим су другачији од аршина које је испоставио Додику и РС. Залагање за "разграничење" на Космету и помињање референдума с тим у вези у Србији сада су за Вучића сасвим легитимни, тактички добри, малтене изузетно мудри политички потези, за разлику чак и од референдума о Суду и Тужилаштву БиХ у РС, а о "референдуму о статусу РС" да се и не говори

Оправдано се поставља суштинско питање које тражи хитан одговор. Да ли Србија има територијални, економски и политички суверенитет? Истина, у ери глобализације, која се злоупотребљава управо од оних који су је и наметнули, малим и економски слабим државама је веома тешко да очувају свој суверенитет.

Нама Србима је данас потребна слога више него ли икад раније. А не нове међусобне поделе. Потребне су нам нове мудрости, и нама из Србије и онима из Црне Горе. Сами пак Црногорци у Србији морају да схвате данашњу ситуацију, њима није нимало лако између чекића и наковња.

 Сада је све у рукама НАТО. Кажу ли они да документ који ће им стићи из БиХ аутоматски активира МАП, џаба се страначки војници, аналитичари и ботови напињу да плебсу објасне како Програм реформи није АНП и како Додик није капитулирао у Сарајеву

Док је Срба, биће и Косова! Косово је душа Србинова! Зато ће Косово и Метохија бити и остати наша земља, јер су ту наша Голгота и наш Јерусалим. Нека би Бог, Једини Човекољубац, подарио мир и благослов свему народу Свом и, по речима светог Силуана Атонског, даровао да Га сви народи на земљи познају Духом Светим, у чудесној светлости Божића!

Већ смо кажњени по принципу колективне одговорности, само је остало да се спроведе суђење на коме би се дао легитимитет овом убијању Срба. Јер, овде је све мање наивних који верују да овај рат није њихов рат и да неко овде ратује против Милошевића.