Зато ће захтев за увођење "супстутуцијске клаузуле" бити нови-стари камен спотицања на путу БиХ ка ЕУ, који бриселски предлагачи додатно цементирају својим најновијим инсистирањем. Отуда се тај бриселски захтев може сматрати лицемерним кад год неко из ЕУ поручи како тобоже жели да БиХ што пре приступи ЕУ.

Ви заглушисте свет виком, да је вера опијум народа, али за доказ тога не показасте од своје стране ништа друго до крв, окове и тирјанлук.

Када ће та потерница бити расписана? Када ће органи јавне безбедности Дистрикта Брчко извршити рацију на кафиће где се осумњичени ратни злочинци бахато окупљају и на станове – адресе су свима познате – где живе не кријући се ни од кога, јер знају да их у Брчком нико не тражи?

Ако бошњачки шовинизам у својој агресивности претера, Бошњацима би могло да се деси да на крају, уместо у БиХ као мултиетничкој држави „од Уне до Дрине“, остану да живе тек у маленој бошњачкој оази, сведеној на сарајевски кантон

Што је мање вере у Бога, што је мање Бога и Божје љубави у људима, то је све мање љубави у људским односима; све је мање истинске љубави у браку, породици, друштву – то све више међу људима и у људима царује лажна љубав и самољубље.

Већина грађана Хрватске на референдуму се изјаснила за приступање ЕУ, којој би требало да се поштују закони, па тако и они о националним мањинама. Очигледно је да и међу будућим “Еуропејцима” има противника одредбе, по којима би и Србима требало омогућити да остварују своја права.

Врхунац ироније био би да, ако Српска као део БиХ на силу буде "угурана" у НАТО алијансу, власти у Београду одмах предају захтев за учлањење Србије у НАТО под изговором да не желе НАТО границу на Дрини, што је, иначе, аргумент који данас најчешће потежу представници РС у свом противљењу чланству БиХ у НАТО

Човека је просто стид да је грађанин такве државе, где се америчкој амбасади додељује земљиште на најелитнијем месту у главном граду Србије, на Дедињу. Реч је о држави која нас је не само бомбардовала пуних 78 дана, већ која нам је одузела најбољи део наше територије и која нам је и данас, године 2014, најнемилосрдији непријатељ.

Србија и Црна Гора увек су кроз историју корачале заједно. Никада нисмо били завађени, и не смемо никада бити. Сетимо се да су данас, као и у Савино време, односи у свету променљиви, а да оно што је вечно је наше братство.

И док смо били у стању да сами себи прописујемо шта је нормално, а шта није, били смо у стању и да напредујемо, да растемо, да се развијамо. И ако хоћемо опет да будемо неко и нешто, прво што треба да урадимо јесте да одбацимо сваки диктат нормалности који нам се намеће са стране. И да се не осврћемо на оне који мисле да нисмо нормални.