Господине Дачићу, мора да сте у паничном страху, кад привиђате шпанске ветрењаче у отаџбини инквизиције и вама толико милог запада, а живите у слободарској Србији, на брдовитом Балкану, у земљи рођеној и одраслој уз слободарску Цркву Христа Ослободитеља и Васкрситеља човека и свега рода људског.

Прије Црне Горе, Косово је признало већина земаља ЕУ, Америка...Није било притисака на Црну Гору да призна Косово. Притисак је у одговорности избора - да ли ћете изабрати оно што подржавају ваши најјачи савезници у евроатлантским интеграцијама или не.

На крају, када током наредних месеци Срби са Косова и Метохије буду разговарали са својим пријатељима и рођацима у остатку Србије као у ромингу, схватиће да је власт још један симбол државности уступила сепаратистима у Приштини, а то је посебан позивни телефонски број. Макар у подсевести сватиће и осетиће да Косово и Метохија више није Србија а да главна заслуга за то припада премијеру Александру Вучићу 

Ацо Ђукановић (премијеров брат) је купио право на 7.637 квадратних метара државног земљишта на којем се налази зграда подгоричке полиције. За атрактивну локацију лицитирали су Мехмед Коларевић (премијеров бивши зет) Томислав Челебић (премијеров кум и ортак), Дака Давидовић (премијеров пријатељ).

Председник Владе Србије воли да се у јавности Србије размеће храброшћу коју нажалост, када је у питању одбрана Косова и Метохије, апсолутно не видимо. Јак на речима, кукавица на делу

Браћо и сестре, моја највећа жеља и моја најсрдачнија честитка је: Никад не губите Распетог и Ускрслог Господа из својих очију! Ускрсли Господ нека сија у њима! Тим светлом бирајмо пут будућности.

Наша дојучерашња браћа нас, преко Унеска и Венецијанске комисије обавештавају да смо их окупирали и терорисали, уништавали њихов идентитет, независност и културну посебност, те се жале целом свету да је Монтенегро била још једна жртва великосрпске хистерије.

Резултати су следећи: Хашим Тачи је учврстио своју позицију косовског суверена; његова фактичка власт се проширила на север Косова све до Панчићевог врха, јер је РОСУ маестрално до крајњег севераизвела показну вежбу

Још један од важних механизама који оставља простор за уплив политике је чињеница да Трибунал нема надзор легислатора или неког спољног тела као што има било који нормалан суд. Осим годишњег извештаја о раду који се упућује Савету безбедности Трибунал апсолутно ником не полаже рачуне.

Овдје није пресудан један човјек, већ спознаја да политичке елите РС, и владајуће и опозиционе, уопште не прате резоне властитог народа. Рећи за њих да су русофили или русофоби, без обзира на различите системе вриједности, био би комплимент, јер би то значило да је ријеч о људима са увјерењима, а не о калкулантима