Народна скупштина усвојила је на посебној сједници Информацију о неуставној трансформацији дејтонске структуре БиХ и утицају на положај и права Републике Српске. Усвојено је 20 закључака које је предложила владајућа већина.

Окупацијом NATO-а окупирано је Косово и Метохија, господо, и наше власти ове унесрећене Србије својим оваквим „преговорима и разговорима и договорима“ у Бриселу само ће постићи да ту окупацију легализују.

Начин на који је парламентарна опозиција испољила свој однос према проблематици предстојећег пописа становништва, показује да су три највеће ,,опозиционе'' странке у служби система.

Изгледа да ће Срби у РС морати да сачекају на било какав Вучићев одговор, све док тај српски сведржитељ не потпише "Свеобухватни споразум о нормализацији односа Београда и Приштине". До тада им ваља да се политички сналазе како сами знају и умеју

Надбискуп Степинац је саучесник у спровођењу планираног и озакоњеног државног злочина који се спроводио ради затирања српског народа, које су починили припадници војних постројби Независне Државе Хрватске.

Решење је нађено у ДНК упаривању до тада још необрађених посмртних остака (који су се претежно налазили на линији оружаног пробоја 28. дивизије Армије БиХ из Сребренице према Тузли) са узорцима које су донирали сродници несталих лица пријављених непосредно после 11. јула 1995.

Још нема одговора на питање какве ћемо конкретне користи или штете имати од покушаја да будемо војно неутрални. За сада је сигурно само да се неутралност још не може тумачити као заокрет према Русији, већ као известан застој у приближавању атлантској алијанси.

 Могуће је да Вучић верује да ће ту праксу прекинути потписом на "Споразум о свеобухватној нормализацији односа" са Приштином. Па да то своје уверење покуша да пренесе на што већи број Срба потписивањем заједничке декларације са Српском, све са политичким ореолом свесрпског "спасиоца". Али, таква врста "спасења" много је ближа голој манипулацији не само грађанима, него и основним правима народа чијим се заштитником "спасилац" прогласио

Као што је већ безброј пута истакнуто, да би се на историјској сцени учинила права ствар није потребна ни моћ, ни војска, ни богатство, већ само храброст, честитост и посвећеност идеалима правде и слободе. Младобосанци су то доказали држећи се истих вредности које су створиле једног Карађорђа, Његоша и Андрића.

Да ли су лична корист, либерално тржишни принципи или прагматика утицали на Муров преферирајући политички укус када су у питању црногорске прилике хипотетичко је питање, али морамо узети у обзир различите претпоставке како бисмо боље схватили и антиципирали њену исходишну суштину.