Међутим, у односу на друго важно питање везано за Сребреницу, зачеће „геноцидног плана,“ Младићево веће бира унеколико различит пут. До пресуде Младићу, стандардни наратив је био да се зачетак сребреничког геноцидног плана лоцира на састанку српског војног и политичког руководства у хотелу „Фонтана“ у Братунцу у преподневним часовима 12. јула 1995, мада Крстићево веће признаје да за то нема чврстих доказа.

Пошто је постојала нејасноћа и у вези са паралелом коју сам повукао са протестима против ћирилице у Вуковару, треба разјаснити тај однос. Наиме, исправно је примећено да закони државе Хрватске прописују шта је потребно за статус националне мањине и каква су права националне мањине.

Србија као матична држава свих Срба, мора да учини све да сви Крајишници буду обештећени што је најправичније могуће. Да не пропусти ни једну прилику да у међународним институцијама прозове Хрватску и заложи се за права њених бивших грађана.

Дејтонски споразум са својих 12 анекса донио је трајни мир свима у БиХ, али и установио њено уставно уређење пажљиво балансирајући односе између три конститутивна народа и два државотворна ентитета. Опстанак БиХ је могућ само на тој основи, уз рјешавање хрватског питања.

Да ли је изјава младог господина Лазара Крстића о визији Србије заправо ехо садашње политичке елите у Србији или је у питању његов лични став? Односно да ли је садашња политичка елита способна да дефинише визију која би ујединила Србију?

У исто време док је хушкао „међународну заједницу“, папа римски стално је слао „екуменске сигнале“ патријарху Павлу. У марту 1994. у Београду се обрео његов изасланик који је нагласио да папа „гаји дубоке емоције и забринутост“ за српски народ.

Иако покушаји политичких странака у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине да исциједе суву дреновину овдашње економије имају иритантан предзнак, један изузетак од овог правила до сада је био трагикомичан, а ускоро би могао да пређе у дирљиву фазу. 

Размишљао сам тако о нашим многобројним срамотама док смо се лаганом узбрдицом пењали ка маузолеју окупаном у сунцу. Тамо, још један пораз, дочекала нас је пријатна млада девојка, потмак Србина из тих дана, али која речи српски не зна.

Када верујуће биће у Србији око 7. јануара узме у руке лист Данас, прво би се изненадило (а можда и обрадовало) кад би видело да то гласило уопште има додатак посвећен Христовом рођењу. Већ сама насловна страна додатка разбија илузије.

Било би погрешно примјетити да се ДНС „заразио“ вирусом недостатка елементарне досљедности од којег болује остатак страначког спектра у Српској. Прије би се дало закључити да читава партијска скала у РС почиње да личи на ДНС, овакав какав је сада