Утом ће стићи и изборни расплет, па ће се коначно сазнати ко је ко на политичкој сцени у Српској: ко је најпожељнија удавача, ко је момак за женидбу у пуној снази, а ко оцвали младожења којег је време прегазило.

Потребно је систематски истражити колико је времена протекло између догађаја у Сребреници средином јула 1995 и коначног уобличавања геноцидног наратива у јавном дискурсу Запада с једне, и босанских Муслимана с друге стране.

Бриселски споразум који сте потписали и који упорно спроводите на делу угрожава виталне националне, државне и интересе Срба који су остали на Косову и Метохији. Ви сте га склопили да би север Косова и Метохије интегрисали у уставно-правни систем независне државе „Косово“ и укинули институције Србије

У Србији, као у свакој држави која покушава да буде нормална и уређена, свако има право да критикује свакога, да пише и саопштава своја мишљења, али чини ми се да нема никакве одговорности за изговорену реч.

Ко год је пратио настанак Српске листе, морао би да зна колико су челни људи Српске народне странке уложили напора да тај програм не буде „просрпски“, него српски, што је после референдума дало некакав позитиван резултат. Не велики, не пресудан, слажем се, али значајан.

Последња изјава директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића о приступању две и по хиљаде младих људи Српској напредној странци у општини Зубин Поток је гола лаж и јефтини политички маркетинг младог „реформског политичара“

И тако смо дошли до наше старе теме: екуменизма, и њене новије варијације, папине посете. Ако је оволико Разума међу римокатолицима на Балкану, који то наши паметњаковићи верују да ће посета њиховог поглавара нашој Цркви нешто поправити у узајамним односима?

Проглашење косметске независносто из 2008. године које је, да се у том тренутку на челу Србије налазила одлучнија и агилнија политичка гарнитура, могло бити третирано као преседан  на основу којег би се, а по принципу правне аналогије, захтевала редефиниција и "авнојевске" границе данашње БиХ

У времену у коме смо сведоци настојања да се релативизују страдања српског народа у Првом светском рату, и покушајима да се на бизаран начин протумачи одговорност за његово избијање, извођење „Марша на Дрину“ у сали Генералне скупштине остаће забележено као снажно подсећање на чијој су страни правда и венци победе.

Очигледно је да за Иву Јосиповића у Хрватској постоји само један политички народ - хрватски, а Срби тек морају да докажу да су достојни да буду део хрватске државности тако што ће своје стадање и изгон положити на олтар хрватске домовине.