Када верујуће биће у Србији око 7. јануара узме у руке лист Данас, прво би се изненадило (а можда и обрадовало) кад би видело да то гласило уопште има додатак посвећен Христовом рођењу. Већ сама насловна страна додатка разбија илузије.

Било би погрешно примјетити да се ДНС „заразио“ вирусом недостатка елементарне досљедности од којег болује остатак страначког спектра у Српској. Прије би се дало закључити да читава партијска скала у РС почиње да личи на ДНС, овакав какав је сада

Мађарска је уз помоћ азијских финансијских институција скоро исплатила своје међународне дугове и тиме омела све планове ЕУ за даљим увлачењем наших суседа у још веће и неповољније дугове и све оно што би ишло уз то.

Папин појам хуманитарне интервенције из јануара 1993. не поклапа се са НАТО-вим из августа 1993. Флин је био фрустиран папином позицијом, тако да није могао поделити у руку председнику Клинтону ниједну јаку карту.

Када у „Станболу на Босфору“ зурле засвирају, а Изетбеговић јуниор се распилави на позлаћеним миндерлуцима, као у сапуници о Сулејману и Рокселани. Уосталом није ли њему најважније да по високој препоруци порте опстане на трону СДА и пет кантона у ФБиХ бар још један мандат. 

У времену у коме смо сведоци настојања да се релативизују страдања српског народа у Првом светском рату, и покушајима да се на бизаран начин протумачи одговорност за његово избијање, извођење „Марша на Дрину“ у сали Генералне скупштине остаће забележено као снажно подсећање на чијој су страни правда и венци победе.

Да ли је негативна енергија изборног пораза, која је избацила у први план све наталожене разлике у Покрету за промјене, пресудно утицала на расцијеп у тој странци? Подијеле увијек покрећу низ тешких питања на која није лако дати поуздан одговор.

Изгледа да смо у овом случају потпуно заборавили светиње, све до пре месец дана, што би рекао председник УО Института. Наши непријатељи одлично схватају њихов значај, зато им је сада циљ да нам их одузму. Не да их присвоје, већ баш да их одузму. 

Потребно је систематски истражити колико је времена протекло између догађаја у Сребреници средином јула 1995 и коначног уобличавања геноцидног наратива у јавном дискурсу Запада с једне, и босанских Муслимана с друге стране.

За темељно државотворне кораке режим, а по свој прилици ни опозиција, нису вољни/способни. Неко ће једног дана то морати да уради, или Црне Горе неће бити. Зли језици би рекли да је можда баш то нечији заједнички циљ. Грађана Црне Горе свакако није.