Da li uopšte čuju manje obrazovane ali iskustveno bogatije sugrađane koji crnohumorno komentarišu njihovu indiferentnost kao: «Svaki je univerzitet postojao da dovede državu, izgleda da jedino ovaj postoji da bi je ugasio»!

Kakav je vaš stav u vezi sa zabranom rasparčavanja na teritoriji BiH naše knjige Srebrenica: falsifikovanje istorije? Sa svakim danom koji prolazi, gospođa Biserko, javno ispoljavanje vašeg stava očekuje se sa sve većim nestrpljenjem.

Očigledna je namera državne politike Crne Gore da delovanjem u kulturi, prosveti, medijima i državnoj upravi svede 36 odsto ljudi koji se sada izjašnjavaju kao Srbi na što manji i prihvatljiv broj. I šta Srbija čini da zaustavi ovaj pogubni proces?

Beograd će do 24. aprila u pisanoj formi informisati EU o prekidu plaćanja plata i davanja bilo kakvih finansijskih sredstava civilnoj zaštiti do 1. septembra.

Vredan je pomena jedan od rezultata smanjenja broja pogubljenih zarobljenika sa 1.200 na 800, dok vremenski okvir streljanja – po eksplicitnom zaključku sudinice Smajlović koji se na tonskom zapisu čuje – ostaje isti kao do sada: od 10 do 15 časova, ili ukupno pet sati.

Ja vjerujem da sam Đukanović negdje u skrivenim hodnicima lavirinta svoje duše iskreno žali zbog ovog svog nepopularnog čina sa kojim se ne slaže ogromna većina crnogorskih građana.

Zašto zapadne države iz nedelje u nedelju tako grozničavo pritiskaju Srbiju, iako se zvanični Beograd potpisivanjem Briselskog sporazuma faktički odrekao od Rezolucije SB UN 1244, a u domaćem javnom informativnom diskursu radi sve da bi se zaboravilo pitanje KiM.

Zamislimo da je neko ovim potparolkama i onima koje oni predstavljaju, kao i domaćim “evropejcima”, naložio da izađu pred mikrofon i da govore o razlici između ratnog zločina i genocida.

Nikom ne bode oči što Crna Gora ne preuzima nikakvu sličnu obavezu prema svojim sunarodnicima, državljanima Srbije poreklom iz Crne Gore.

Te informacije su kod albanskih demonstranata ispred mosta na Ibru i u centru Prištine izazvale histeričnu želju za osvetom i kažnjavanjem Srba -  onih na severu zbog utapanja albanskih dečaka, onih na jugu zbog blokade jedne od najvažnijih saobraćajnica koja je odsekla pola Kosova i Metohije.