Ovde iznosim očevo kazivanje, koje se poklapa sa istorijskim podacima Milorada Gončina ali je još malo detaljnije: Nemačka vojska je iz predostrožnosti most minirala sa obe strane, mada je bilo jasno da će povlačenje sigurno biti sa beogradse strane na zemunsku.

Papin pojam humanitarne intervencije iz januara 1993. ne poklapa se sa NATO-vim iz avgusta 1993. Flin je bio frustiran papinom pozicijom, tako da nije mogao podeliti u ruku predsedniku Klintonu nijednu jaku kartu.

Kada u „Stanbolu na Bosforu“ zurle zasviraju, a Izetbegović junior se raspilavi na pozlaćenim minderlucima, kao u sapunici o Sulejmanu i Rokselani. Uostalom nije li njemu najvažnije da po visokoj preporuci porte opstane na tronu SDA i pet kantona u FBiH bar još jedan mandat. 

Svima je dakle jasno da se prirodne lepote nigde nisu alhemijom pretočile u radna mesta, novac i priliv turista, već je potreban marljiv, konkretan, kontinuiran rad političke elite, a posebno institucija koje su za to nadležne, da se konkretna zemlja učini daleko značajnijom na turističkoj mapi Evrope i sveta.

Svetost jeste jedino sredstvo kojim se prisustvo Boga u prostoru i vremenu može svedočiti i štititi, koliko stoji do ljudi pomognutih Bogom. Vrlinom svetosti, i to Savine, dolaze nam i sva bogodolična i bogonosna utemeljenja.

Tokom 2017. godine, kojoj se bliži kraj, samo tri unutrašnja konflikta bili su istinski izazov za vlast u Republici Srpskoj.

Ako se homoseksualci ne osećaju drugačijima, ne vidimo potrebu za ambicijom da ih država štiti kao bele medvede u odnosu na druge ljude. A ako se pak smatraju posebnima, onda nemaju prava da se bune kada ih i drugi smatraju posebnim ljudima sa posebnim pravima i posebnim potrebama. U tom slučaju, najmanje što mogu da očekuju je revolt i nezadovoljstvo drugih ljudi.

Badnji dan, kad su se - godine nulte – persijski magi vođeni zvezdom već bili prikučili „domu hleba“, što na ivritu znači bejt lehem, Vitlejem, i za njih je bio predukus božićnog zagrljaja boga i čoveka“.

Detaljnog, pisanog obrazloženja oslobađajuće presude još nema, ali prema onome što je tokom izricanja presude saopštio sudija Maksumić, tročlano veće je svu odgovornost za oslobađanje Orića i Muhića svalilo na postupajućeg tužioca Tužilaštva BiH Miroslava Janjića. Iako se taj tužilac trudio da, na bazi dokaza kakvi su se mnogo puta i u mnogo slučajeva pojavljivali i u Haškom tribunalu, svoj posao obavi što bolje.

Iskustva Bugara, Rumuna i sada Hrvata, navode na zaključak, da se uporedo s evrointegracijama, u jednom društvu pojačava osećaj „istorijskog beznađa“. Upravo zbog toga nam je potrebna promena postojeće ideološke paradigme o „Evropi koja nema alternativu“.