Detaljnog, pisanog obrazloženja oslobađajuće presude još nema, ali prema onome što je tokom izricanja presude saopštio sudija Maksumić, tročlano veće je svu odgovornost za oslobađanje Orića i Muhića svalilo na postupajućeg tužioca Tužilaštva BiH Miroslava Janjića. Iako se taj tužilac trudio da, na bazi dokaza kakvi su se mnogo puta i u mnogo slučajeva pojavljivali i u Haškom tribunalu, svoj posao obavi što bolje.

Da li je izjava mladog gospodina Lazara Krstića o viziji Srbije zapravo eho sadašnje političke elite u Srbiji ili je u pitanju njegov lični stav? Odnosno da li je sadašnja politička elita sposobna da definiše viziju koja bi ujedinila Srbiju?

Tri čudotvorne ikone Bogorodice, za koje se smatra da ih je za Njena života naslikao jevanđelista Luka,  stigle su u Rusiju ne kao ratni plen, ili dragocenost, koja je kupljena novcem. Dve su stigle kao poklon, a treća se Promislom pojavila na severu ove velike države.

Dodik je nedavno zamijenio referendumsko pitanja „da ili ne ulazak u NATO“ sa „da ili ne vojna neutralnost“. Bilo bi dobro da izvrši i inverziju formulacije teme razgovora. Umjesto o mirnom razlazu, razgovaralo bi se „o mirnoj reintegraciji BiH“, i Bakir bi prvi dotrčao iz Sarajeva na bilo koju adresu. 

Razmišljao sam tako o našim mnogobrojnim sramotama dok smo se laganom uzbrdicom penjali ka mauzoleju okupanom u suncu. Tamo, još jedan poraz, dočekala nas je prijatna mlada devojka, potmak Srbina iz tih dana, ali koja reči srpski ne zna.

Ko god je pratio nastanak Srpske liste, morao bi da zna koliko su čelni ljudi Srpske narodne stranke uložili napora da taj program ne bude „prosrpski“, nego srpski, što je posle referenduma dalo nekakav pozitivan rezultat. Ne veliki, ne presudan, slažem se, ali značajan.

Dominiraće obrazloženje kako stanje na terenu pokazuje da narod više voli latinicu, kako je ona u EU dominantna i sl., isto kao što će se reći da je na Kosovu takvo i takvo faktičko stanje, tako da je postojeći Ustav prevaziđen i da se mora menjati. 

Očigledno je da za Ivu Josipovića u Hrvatskoj postoji samo jedan politički narod - hrvatski, a Srbi tek moraju da dokažu da su dostojni da budu deo hrvatske državnosti tako što će svoje stadanje i izgon položiti na oltar hrvatske domovine.

Osnivanje Srpskog nacionalnog saveta podržala je (ili bar niko nije imao zamerki) vlast i opozicija u Srbiji i većina „analitičara“ i nebeske i kafanske i salonske Srbije. Gle čuda, oduševljenje sa srbijanskim „nacionalistima“ deli i režim Mila Đukanovića.

Svima je dakle jasno da se prirodne lepote nigde nisu alhemijom pretočile u radna mesta, novac i priliv turista, već je potreban marljiv, konkretan, kontinuiran rad političke elite, a posebno institucija koje su za to nadležne, da se konkretna zemlja učini daleko značajnijom na turističkoj mapi Evrope i sveta.