Kada verujuće biće u Srbiji oko 7. januara uzme u ruke list Danas, prvo bi se iznenadilo (a možda i obradovalo) kad bi videlo da to glasilo uopšte ima dodatak posvećen Hristovom rođenju. Već sama naslovna strana dodatka razbija iluzije.

Bilo bi pogrešno primjetiti da se DNS „zarazio“ virusom nedostatka elementarne dosljednosti od kojeg boluje ostatak stranačkog spektra u Srpskoj. Prije bi se dalo zaključiti da čitava partijska skala u RS počinje da liči na DNS, ovakav kakav je sada

Mađarska je uz pomoć azijskih finansijskih institucija skoro isplatila svoje međunarodne dugove i time omela sve planove EU za daljim uvlačenjem naših suseda u još veće i nepovoljnije dugove i sve ono što bi išlo uz to.

Papin pojam humanitarne intervencije iz januara 1993. ne poklapa se sa NATO-vim iz avgusta 1993. Flin je bio frustiran papinom pozicijom, tako da nije mogao podeliti u ruku predsedniku Klintonu nijednu jaku kartu.

Kada u „Stanbolu na Bosforu“ zurle zasviraju, a Izetbegović junior se raspilavi na pozlaćenim minderlucima, kao u sapunici o Sulejmanu i Rokselani. Uostalom nije li njemu najvažnije da po visokoj preporuci porte opstane na tronu SDA i pet kantona u FBiH bar još jedan mandat. 

U vremenu u kome smo svedoci nastojanja da se relativizuju stradanja srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, i pokušajima da se na bizaran način protumači odgovornost za njegovo izbijanje, izvođenje „Marša na Drinu“ u sali Generalne skupštine ostaće zabeleženo kao snažno podsećanje na čijoj su strani pravda i venci pobede.

Da li je negativna energija izbornog poraza, koja je izbacila u prvi plan sve nataložene razlike u Pokretu za promjene, presudno uticala na rascijep u toj stranci? Podijele uvijek pokreću niz teških pitanja na koja nije lako dati pouzdan odgovor.

Izgleda da smo u ovom slučaju potpuno zaboravili svetinje, sve do pre mesec dana, što bi rekao predsednik UO Instituta. Naši neprijatelji odlično shvataju njihov značaj, zato im je sada cilj da nam ih oduzmu. Ne da ih prisvoje, već baš da ih oduzmu. 

Potrebno je sistematski istražiti koliko je vremena proteklo između događaja u Srebrenici sredinom jula 1995 i konačnog uobličavanja genocidnog narativa u javnom diskursu Zapada s jedne, i bosanskih Muslimana s druge strane.

Za temeljno državotvorne korake režim, a po svoj prilici ni opozicija, nisu voljni/sposobni. Neko će jednog dana to morati da uradi, ili Crne Gore neće biti. Zli jezici bi rekli da je možda baš to nečiji zajednički cilj. Građana Crne Gore svakako nije.