Međutim, u odnosu na drugo važno pitanje vezano za Srebrenicu, začeće „genocidnog plana,“ Mladićevo veće bira unekoliko različit put. Do presude Mladiću, standardni narativ je bio da se začetak srebreničkog genocidnog plana locira na sastanku srpskog vojnog i političkog rukovodstva u hotelu „Fontana“ u Bratuncu u prepodnevnim časovima 12. jula 1995, mada Krstićevo veće priznaje da za to nema čvrstih dokaza.

Pošto je postojala nejasnoća i u vezi sa paralelom koju sam povukao sa protestima protiv ćirilice u Vukovaru, treba razjasniti taj odnos. Naime, ispravno je primećeno da zakoni države Hrvatske propisuju šta je potrebno za status nacionalne manjine i kakva su prava nacionalne manjine.

Srbija kao matična država svih Srba, mora da učini sve da svi Krajišnici budu obeštećeni što je najpravičnije moguće. Da ne propusti ni jednu priliku da u međunarodnim institucijama prozove Hrvatsku i založi se za prava njenih bivših građana.

Dejtonski sporazum sa svojih 12 aneksa donio je trajni mir svima u BiH, ali i ustanovio njeno ustavno uređenje pažljivo balansirajući odnose između tri konstitutivna naroda i dva državotvorna entiteta. Opstanak BiH je moguć samo na toj osnovi, uz rješavanje hrvatskog pitanja.

Da li je izjava mladog gospodina Lazara Krstića o viziji Srbije zapravo eho sadašnje političke elite u Srbiji ili je u pitanju njegov lični stav? Odnosno da li je sadašnja politička elita sposobna da definiše viziju koja bi ujedinila Srbiju?

U isto vreme dok je huškao „međunarodnu zajednicu“, papa rimski stalno je slao „ekumenske signale“ patrijarhu Pavlu. U martu 1994. u Beogradu se obreo njegov izaslanik koji je naglasio da papa „gaji duboke emocije i zabrinutost“ za srpski narod.

Iako pokušaji političkih stranaka u Republici Srpskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine da iscijede suvu drenovinu ovdašnje ekonomije imaju iritantan predznak, jedan izuzetak od ovog pravila do sada je bio tragikomičan, a uskoro bi mogao da pređe u dirljivu fazu. 

Razmišljao sam tako o našim mnogobrojnim sramotama dok smo se laganom uzbrdicom penjali ka mauzoleju okupanom u suncu. Tamo, još jedan poraz, dočekala nas je prijatna mlada devojka, potmak Srbina iz tih dana, ali koja reči srpski ne zna.

Kada verujuće biće u Srbiji oko 7. januara uzme u ruke list Danas, prvo bi se iznenadilo (a možda i obradovalo) kad bi videlo da to glasilo uopšte ima dodatak posvećen Hristovom rođenju. Već sama naslovna strana dodatka razbija iluzije.

Bilo bi pogrešno primjetiti da se DNS „zarazio“ virusom nedostatka elementarne dosljednosti od kojeg boluje ostatak stranačkog spektra u Srpskoj. Prije bi se dalo zaključiti da čitava partijska skala u RS počinje da liči na DNS, ovakav kakav je sada