U svetlu ovih trendova otvara se i teoretsko pitanje da li su multietničke „države svih građana“ (prva, svetska Crna Gora, a odskora i druga - „nezavisno Kosovo“) projektovane kao nova napredna etapa u razvoju čovečanstva, ili su smišljene samo kao prevarna međufaza u redefinisanju i kreiranju novih „podobnih“ nacionalnih identiteta.

Situacija je vrlo jasna, za one koji žele da je vide, a ona govori da sadašnji režim na sve načine želi da nas ubedi da uspešno rešavaju istorijsko pitanje najjužnije srpske pokrajine. Njihov plan, koji putem medija sa nacionalnom frekvencijom sprovode govori o tome da se bore za, kako oni kažu, sever Kosova i opštine koje su najbliže Srbiji.

Nedopustivo je pak da se Papi podmetne izjava: „Trebalo bi da bombardujete Srbe”, jer ona ne postoji. To nema veze sa novinarskim kodeksom, a još manje sa naučnim. Nema navođenja izvora (iz prostog razloga što ne postoji).

Ali se ovi zlikovci varaju u nečemu. Dodik nije jedini patriota, iako je u ovom času najistureniji u pogledu borbe Srpske protiv kolonijalnog protektorata BiH i, posebno, u obranu srpstva insistiranjem na izvornom Dejtonu.

Objasnili su nam već šta je ''prvi demokratski premijer'' mislio kada je sa bezbednog mesta bodrio NATO u ''vazdušnoj kampanji'', nacrtali su nam crno-belu sliku devedeste- dvehiljadite, objasnili šta čeka drznika koji preispituje ono što su mu servirali, omogućili nam kredite, hej! i strane banke i nasmejane mlade šalteruše.

Uvek sam pre za dijalog sa odeljenom braćom iz naših redova nego sa papom rimskim koji se moli „blaženom“ Alojziju Stepincu i proglašava za sveca Karola Vojtilu, čoveka koji je Srbima naneo toliko zla.

 Proglašenje Republike Srpske 9. januara 1992. bilo je zakonski i demokratski odgovor Srba na razbijanje SR BiH od strane muslimanskih i hrvatskih predstavnika 15. oktobra 1991.

U Srbiji je narod nateran da plaća besmisleni i skupi BUS PLUS za potrebe privatne zarade nekolicine političkih aferista. Kada bi ovo barem bilo povezano sa boljim radom saobraćaja, još bi se to i moglo pravdati.

Potvrda genocida je politički cilj, nametanje isfabrikovane brojke je metod, montirana suđenja su sredstvo. Svakodnevna uporna borba u sudnici mora se voditi koncentrisano, profesionalno i precizno.

 Stoga zaključujem da niti su postojale, niti postoje "realne mogućnosti" da se putem veta u Predsedništvu BiH i odbacivanjem u NS RS, učini ono što EV meni spočitava da sam "prevideo": niko od vodećih srpskih političara na to nije bio ni ranije spreman, niti je sada spreman.