Neverovatna je istorijska podudarnost događaja od 31. marta 1909. i 22. aprila 2013. godine. Postoji i jedna razlika 2013. Rusija je protiv priznanja takozvane Republike Kosovo i uzalud hrabri Vladu Srbije da ne čini to što čini.

Ostaje neshvatljivo da do dana današnjeg nisu uočene zasluge Josipa Broza Tita, a zna se da je od austro-ugarske vojne komande dobio dve medalje. Nije kao Draža Mihailović dobio pet komada, ali se i dve Brozove moraju poštovati.

I zato možemo reći da su predstavnici naroda u Skupštini postali stvaraoci Republike Srpske. Zato možemo reći i da su vojnici koji su sačuvli RS u teškim borbama stvaraoci RS. Majke koje su u ratnim godinama rađale decu, odgajale ih i hranile čekajući muževe sa ratišta, stvaraoci su RS.

Suspendovanje našeg Arhijereja i starca, koji hodi u „duhu i istini“ kao pravi sluga Hristov, što će svaki njegov dobronamerni sabrat Vašeg Sveštenog Sabora posvedočiti, predstavlja pravi presedan u bližoj i daljoj istoriji naše pomesne Crkve.

I tako sve bežeći od početka stigosmo do samog kraja: preko sporazuma Cvetković - Maček, pa sporazuma Tito – Subašić dobismo na kraju još jedan istorijski sporazum: Dačić – Tači. Uveravaju nas da je taj zadatak dužnost ove generacije srpskih političara i da ga oni ne smeju prepustiti budućim pokolenjima.

Hrvati plaču, mi aplaudiramo, i niko se ne pita: ko je taj čovek i kad je počeo Srbe da ubija? Hag nam odgovor na to pitanje ne daje. Nigde nema pomena o danima kada se mladi legionar dokazivao gazdi u Zagrebu, a gde ćeš ozbiljnijeg dokaza od srpske glave.

Ukoliko Zaključak 7. bude ispoštovan, i NSRS donese zakon koji reflektuje suštinu Zahtjeva 5. to bi bio protivustavan zakon po više osnova. XI posebna sjednica NSRS zapravo predstavlja direktan napad koji je Režim izvršio na Ustav zemlje i de facto prijetnju suspendovanja ustavnog poretka RS.

Duhovni smisao, ipak, ne zavisi samo od porekla imena. Kosovo je, prvenstveno, mesto srpskog svedočenja vernosti Bogu (reč mučenik i znači, originalno, „svedok istine“). Tako da je njegov današnji smisao u stvari nataložen, vremenom, svim onim što za nas predstavlja ova nadistorijska srpska lozinka. 

Mesto demokratskog suvereniteta prema Dejtonskom sporazumu je upravo mesto decentralizacije, visokog stepena autonomije entiteta i njihovog sopstvenog političkog upravljanja – i potrebno je naglasiti da je ovo sasvim u skladu sa savremenim političkim tendencijama 21. veka.