Судбина дејтонске БиХ и Република Српска | |||
Погрешна адреса - Одговор Емилу Влајкију |
уторак, 27. децембар 2016. | |
Иако у први мах нисам видео потребу за одговором уваженом Емилу Влајкију, јер се његов одговор мени не дотиче директно текста "Закон о Уставном суду БиХ - немогућа мисија Додика и Човића", већ само посредно, и то по закључку ЕВ да "превиђам неколико ситница". ЕВ примећује да сам у свом тексту "превидео реалне могућности" које проистичу из ситуације настале након што је председник Европског суда за људска права именовао новог страног, италијанског судију Ђованија Грасоа у Уставни суд БиХ, чиме је замењена једна страна суткиња која је отишла у пензију. Ја сам, пак, уверен да у свом тексту нисам ништа превидео, а за право ми даје оно што се могло чути након мог текста и након "одговора" ЕВ. Дакле, до тренутка писања свог текста, неких дан и по пре него што је објављен, не постоји захтев нити једног од водећих српских политичара у РС да српски члан Председништва БиХ Младен Иванић стави на дневни ред седнице Председништва БиХ изјашњавање о одлуци председника Европског суда за људска права да именује новог судију Уставног суда БиХ, те да установи да је тим именовањем повређен витални национални интерес српског народа, како би то именовање дошло на дневни ред Народне скупштине РС, која би га онда оборила. У тренутку писања текста не постоји ни јавно изречен став нити једног од стручњака за уставно и међународно право да Иванић има правни основ да то учини. ЕВ то свакако није, али добро зна, како и ја, да таквих стручњака има неколико, чија се мишљења не уважавају само унутар РС и БиХ, већ и шире: на пример, Миле Дмичић, Витомир Поповић, Радомир Лукић, Милан Благојевић.... У тренутку писања мог текста зна се једино да Иванић, што стоји у једној од фуснота[1], каже да "одбија да стави на дневни ред расправу о новом страном судији", те да "мишљење Председништва БиХ није обавезујуће". Ништа ново од српских политичара, јер ни Иванићев претходник из супротног табора, данас потпредседник СНСД-а Небојша Радмановић, није на функцији српског члана Председништва БиХ 2011. године оспорио именовање суткиње Маргарите Николовске, односно није установио да је тим повређен витални национални интерес српског народа. А то именовање догађа се четири године након што је Уставни суд БиХ прогласио неуставним грб и химну РС("Боже правде"). Нити је Радмановић оспоравао избор суткиње Николовске, нити је то председник РС Милорад Додик јавно тражио од њега, као што ни сада Додик не тражи од Иванића да оспори именовање новог страног, италијанског судије. Наравно, ЕВ има легитимно право да то очекује од Иванића, као што је имао право и да од Радмановића очекује то исто 2011. године, тим пре што је у то време био и потпредседник РС. Наравно, не мислим да би то ЕВ са тадашње функције и добио, кад то већ ни Додик није јавно тражио, али је, свакако, могао да подсети да је и 2011. године - ако јесте - очекивао од Радмановића исто што сада очекује од Иванића. Кад то кажем, онда је јасно да сматрам да су и тадашња и садашња ситуација веома сличне: није укидање грба и химне РС од стране Уставног суда БИХ било ништа мање понижавајуће за Србе од прошлогодшњег укидања Дана РС, нити су стране судије тада били непристрасније него данас. Шта је ново ових дана, након мог текста и "одговора" ЕВ? То што је стручњак за уставно право Милан Благојевић саопштио, дајући свој образложење , да је Иванић " пропустио прилику да стављањем на дневни ред именовања новог страног судије, затражи заштиту виталног националног интереса у Народној скупштини РС, чији став не би могао да игнорише председник Европског суда за људска права"[2]. Нов је и Иванићев одговор. "С обзиром на то да је мој став да стране судије нема потребе да постоје у Уставном суду БиХ, био сам против тога да Председништво о томе разговара јер шта год да би одлучили, наш став није обавезујући за председника Суда у Стразбуру" - гласи Иванићев одговор[3]. И још се запитао, кад њега сада критикују, зашто нису исто тако критиковали и Радмановића што се он 2011. године није успротивио именовању страног судије[4]. Дакле, Иванић сматра, а са њим и Савез за промене(СзП), да се не може учинити ништа на начин како то види Благојевић, а раније у свом "одговору" мени и ЕВ. Ако то од Иванића није затражио сада, као ни ономад од Радмановића, јасно је да ни Додик ни сви остали српски политичари у РС не мисле да треба деловати на начин како то предлажу сада Благојевић, а нешто раније и ЕВ. Било би, дакако, много боље да су, поред Благојевића, о овој теми јавно говорили и други стручњаци које сам помињао (Дмичић, Поповић, Лукић), па бисмо онда добили и још убедљивије стручно мишљење о томе шта је (било) могуће учинити. Али, нису. Стога закључујем да нити су постојале, нити постоје "реалне могућности" да се путем вета у Председништву БиХ и одбацивањем у НС РС, учини оно што ЕВ мени спочитава да сам "превидео": нико од водећих српских политичара на то није био ни раније спреман, нити је сада спреман. Исто је и са "превиђањем" "реалне могућности" да је "приликом наименовања новог страног суца, СзП(...)могао иступити из заједничких институција БиХ". Имајући у виду Иванићев став, јасно је да у СзП-у то не би учинили, а то, с друге стране, није предлагао, нити је то од њих тражио ни Додик ни остали коалициони партнери Додиковог СНСД-а(ДНС, СП). Додик јесте наговестио да ће предложити СзП-у разговор о повлачењу из заједничких институција БиХ, у случају да бошњачки посланици одбаце Додиков и Човићев заједнички предлог закона о Уставном суду БиХ, мада је, рецимо, било логично да, истовремено, Додик позове и ХДЗ БиХ да исто поступи, ако је циљ да се изврши притисак да предлог закона усвоје и бошњачки посланици. Најаве таквог позива нема, предлог закона још није готов, а из СзП-а се још нису изјашњавали док не виде тај предлог. А о томе шта (не)ће ко учинити, сврсисходније је писати након што се предлог појави у јавности. Но, оно што је било очигледно, а сада је још и више, јесте да ни један ни други српски политички блок не желе да се упусте у политичко деловање какво предлаже ЕВ поводом "наименовања новог страног суца". Дакле, у том случају имали смо и даље имамо - велико ништа. На питање зашто тај Рубикон нико до сада није прешао - наредни одговор ЕВ би требало да најпре затражи од водећих српских политичара у РС. Или, пак, да њима пошаље свој одговор. За мене је завршена "полемика" са ЕВ о овим "ситницама". |