Kuda ide Srbija | |||
Otvoreno pismo Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću |
četvrtak, 02. februar 2012. | |
Uvažena gospodo, Nikoliću i Vučiću, Nadam se, i pored ogromnih obaveza koje imate i aktivnosti u vezi sa predstojećom političkom kampanjom, da pratite položaj u kojem se nalazi vaš donedavni prijatelj, kum i stranački lider, Vojislav Šešelj. U slučaju da niste u toku, izložiću vam ukratko neke pojedinosti njegovog alarmantnog stanja. Tokom januara 2012. hronično loše zdravstveno stanje Vojislava Šešelja drastično se pogoršalo. To naglo pogoršanje podudara se sa definitivnim krahom optužnice protiv njega i kolapsom svih strategija njegovih inkvizitora da predmet kako-tako okončaju u svoju korist. Paralelno sa netransparentnim suđenjem odvija se i netransparentno „lečenje“. Ni Šešeljeva porodica ni mi nemamo pouzdanih obaveštenja o dijagnozi i terapiji, a nezavisnim stručnjacima bilo je dopušteno da obave pregled tek nedavno i nakon upornog insistiranja porodice i javnosti. Njihov izveštaj je poražavajući. Kada je pre nekoliko nedelja Šešelj bio odveden na „tretman“ u holandsku bolnicu, tablica sa njegovim imenom bila je upadljivo skinuta sa vrata njegove ćelije. Zlokobniju naznaku o priželjkivanom ishodu njegovog „lečenja“ nemoguće je zamisliti. Kao što vrlo dobro znate iz perioda kada ste bili saborci Vojislava Šešelja, ja nisam član njegove (i vaše bivše) stranke, a pored toga nisam građanin vaše zemlje pa samim tim ne bih mogao da glasam za tu stranku, čak i kada bih hteo, niti bih mogao da glasam za neku drugu koja politički deluje u različitom smeru. U ovom trenutku, meni su sasvim nebitni politički stavovi Vojislava Šešelja. Bitan mi je samo kritičan položaj u kojem se ljudsko biće pod imenom Vojislava Šešelja nalazi, koje je predmet sudskog ubistva što se na naše oči, i pred očima celoga sveta, bestidno i svirepo odvija. Gospodo, vi ste – a ne ja – skoro dve decenije bili u najprisnijim ličnim i političkim odnosima sa ugroženim Vojislavom Šešeljem. Vas je – a ne mene – Vojislav Šešelj izvukao iz anonimnosti i utisnuo vam je političku ličnost kojom vi sada raspolažete. Do pre nekoliko godina imao sam priliku da vas viđam u Ševeningenu kako ulazite u pritvor da posećujete utamničenog Vojislava Šešelja kao saradnici njegove odbrane, istovremeno kada sam ja išao u posetu pritvorenicima u čijim sam timovima odbrane radio. Vi ste se – a ne ja – do pre vrlo kratkog vremena zaklinjali njegovom ideologijom i bili ste stegonoše njegovih ideja u Srbiji, dok je on svojim neustrašivim i intelektualno superiornim nastupima razbijao ne samo optužnicu podignutu protiv njega lično, već je istovremeno razarao i klevetničku konstrukciju protiv vaše zemlje i vašeg naroda, što će reći da se svojim životom i zdravljem zapravo borio ne za sebe nego za vas, za vaše porodice i za budućnost vaše dece. Sve čime vi sada, gospodo, raspolažete, u moralnom ili političkom smislu, vi dugujete svome bivšem prijatelju i mentoru, Vojislavu Šešelju. Vi se sada nalazite na čelu onog dela njegove stranke koji ste odveli sa sobom, a to ne bi bili u mogućnosti da učinite da on, svojim upornim trudom i snagom svoje ličnosti (i u jednom periodu, naravno, uz vašu pomoć), nije uspeo da tu stranku izgradi i učvrsti. Bez Vojislava Šešelja, gospodo, vi bi danas bili obični i neprimećeni građani, a ne politički faktori od bilo kakvog značaja. Ako će haške sudije biti zapamćene samo po tome što su njemu sudili, vi ćete svakako biti zapamćeni isključivo po tome što ste nekada bili njegovi saradnici. Ja zato apelujem na vas da sada odmah i bez odlaganja dignete svoj glas, i da uložite sav uticaj i kredibilitet stranke kojoj se danas nalazite na čelu, kako god se ona nazivala, a koje bez Vojislava Šešelja svakako da ne bi bilo, u odbranu prava životno ugroženog Vojislava Šešelja na propisnu lekarsku negu i na pravično suđenje. Ako vi to ne uradite, gospodo, Bernar-Anri Levi to svakako neće učiniti nikada. Ne oklevajte i ne ćutite, jer su izbori u vašoj zemlji na pragu. Ljudi kojima ćete se tokom kampanje obraćati sa svojim političkim stavovima i predizbornim obećanjima postaviće logično pitanje: ako oni (mislim na vas) odbijaju da se zauzmu za svoga prijatelja i mentora sada kada je on u najtežoj nevolji, ako pobede kako će se tek zauzimati i boriti za nas kada budu imali da zastupaju naše interese pred moćnicima ovoga sveta? Ako su toliko nelojalni prema osobi kojoj su donedavno bili bliski prijatelji i sa kojom su skoro dvadeset godina sarađivali, u slučaju da pobede, koliko će lojalnosti ispoljavati prema nama i našoj državi? Razlozi za vašu neodlučnost ne postoje. Haški tribunal, koji je izgubio profesionalnu bitku sa Vojislavom Šešeljem i sada na najpodliji način pokušava da izravna bilans organizovanjem sudskog ubistva svoga sužnja, do srži je korumpiran i diskreditovan politički sud. Njegove optužnice su pravna rugla, procesi montirani, presude ništavne. To nije samo moje mišljenje već je to ubeđenje 95 odsto srpskih birača, od kojih vi očekujete da glasaju za vas. Ako su vam stavovi i podrška naroda kome se nudite kao buduće vođe – bitni, uvažite ih tako što ćete se sa tim narodom javno solidarisati i energično zahtevati otklanjanje životne opasnosti i pravičnost za haškog zatvorenika savesti, Vojislava Šešelja. U kritičnim situacijama u životu, koje naš moral i našu savest stavljaju na probu, nečinjenje je jednako delovanju. Ako svoj glas i svoj popriličan politički potencijal, što u celokupnosti dugujete utamničenom Vojislavu Šešelju, neizostavno ne mobilišete u odbranu njegovih osnovnih ljudskih prava, to će u očima vašeg naroda zauvek i nepovratno definisati vaš moralni lik. Kazna za nekorišćenje vaših ljudskih kapaciteta u odbranu Vojislava Šešelja neće vas stići samo na predstojećim izborima. Ona će vas pratiti kao moralni bumerang kroz ceo život i verovatno – kao i neke druge slične likove – kroz istoriju vašega naroda. Stefan Karganović |