Sačuvajmo drveće, deca neka ginu!

„Ugledni“ građani srpske prestonice ovih dana bili su počastvovani dobijanjem pozivnice da u četvrtak, 9. decembra, svojim prisustvom doprinesu uspehu jednog eminentnog skupa. Radi se o predavanju koje će te večeri u 17 časova u prostorijama i u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku održati Stole Ulriksen, šef odeljenja za bezbednost i upravljanje konfliktima, itd. itd. u Norveškom institutu za međunarodne odnose. Najavljena tema je „Ratovanje malih država u koaliciji – iskustvo malih zemalja u mirovnim misijama u Avganistanu.“

U sklopu sve žešćeg pritiska koji se vrši na Srbiju da se odrekne politike neutralnosti i da potpiše današnji ekvivalent pristupnice Paktu osovine, za pretpostaviti je da realna analiza opcija koje se pred Srbijom nalaze i njihovih stvarnih posledica nije sastavni deo misije g. Ulriksena niti je to ideja domaćina koji su ga pozvali.

Pošto Norveška jeste jedna mala zemlja koja je tokom poslednjih nekoliko godina stvarno prikupila određeno iskustvo u okviru koalicionog ratovanja u Avganistanu, nema sumnje da bi g. Ulriksen srpskim slušaocima mogao ponešto interesantno da saopšti na tu temu. Jedna od tih stvari je činjenica da je zaključno sa 27. junom 2010 godine, otkako se Norveška 2004. godine priključila svojim koalicionim partnerima u Avganistanu, pet norveških majki zavijeno u crno usled pogibije njihovih sinova, dok je nekoliko norveških dečaka bilo ranjeno, od kojih dvojica kritično.[1]

Ali mogli bismo se kladiti da prikaz rezultata učešća Norveške u koalicionim ratovima koji nemaju nikakve veze sa njenim bezbednosnim ili nacionalnim interesima – neće biti predmet izlaganja koje će g. Ulriksen održati pomodnim Beograđanima, angažovanim dok njihova zemlja tone i propada na rešavanju pitanja međunarodne bezbednosti u dalekim predelima sveta. U sklopu sve žešćeg pritiska koji se vrši na Srbiju da se odrekne politike neutralnosti i da potpiše današnji ekvivalent pristupnice Paktu osovine, za pretpostaviti je da realna analiza opcija koje se pred Srbijom nalaze i njihovih stvarnih posledica nije sastavni deo misije g. Ulriksena niti je to ideja domaćina koji su ga pozvali. Prava svrha posete g. Ulriksena je da anticipira proces srpskog „integrisanja“, što je na političkom nivou i u kuloarima idejno srodnih „NVO“ zasigurno već i dogovoreno. Jedino otvoreno pitanje koje preostaje jeste kako da se to tehnički izvede. To se postiže, između ostalog, kroz „edukaciju“ onih slojeva srpskog društva za koje se smatra da su već u načelu skloni rešenju čije se prihvatanje zahteva i od kojih se očekuje da će zatim korišćenjem svog uticaja moći da smekšaju stavove i da neutrališu otpor većine.

Gost iz Norveške dolazi u Beograd da agituje za formiranje nove multinacionalne Waffen SS pod komandnom palicom Hitlerovih geopolitičkih naslednika.

Zato, budimo pošteni i nazovimo stvari njihovim pravim imenom. Gost iz Norveške dolazi u Beograd da agituje za formiranje nove multinacionalne Waffen SS pod komandnom palicom Hitlerovih geopolitičkih naslednika. Ali g. Ulriksenu se nema šta prebaciti, on prosto radi svoj posao. Oni kojima će eventualno imati nešto da se prebaci, to su srpski roditelji ukoliko svojim oportunističkim ćutanjem signaliziraju pristanak dok traje priprema terena za korišćenje njihove dece po belome svetu u svojstvu topovskog mesa.

Norveška je zemlja čiji je poznati državnik iz perioda okupacije tokom Drugog svetskog rata svojim prezimenom obogatio svetski politički leksikon. Da se podsetimo, Avganistan nije njen prvi „istočni front“ gde su do sada ratovali norveški legionari, boreći se rame uz rame sa drugovima iz ostalih zemalja koje su se uklapale u ondašnji Novi poredak. Međutim, sa stanovišta pravih interesa građana Srbije, a posebno budućnosti njihove dece, ni tadašnja ni sadašnja norveška iskustva u domenu koalicionog ratovanja nisu nešto što bi, čak i u nekom novom pakovanju, Srbiji moglo biti od koristi.

Građani Srbije ostaće joj trajno zahvalni ako bi im umesto specijalista za prodavanje magle Norveška poslala kvalifikovane stručnjake da im upravo te važne detalje objasni.

Ali zato Norveška bez sumnje ima nešto vrlo korisno što bi Srbiji mogla da pokaže. Ona ima jedno vrlo značajno iskustvo koje bi trebalo da podeli sa Srbijom ako joj želi dobro. Norveška nije članica Evropske unije, ali uprkos tom ogromnom hendikepu ona je uspela da svoj društveni poredak i ekonomski sistem, kao i svoj način života, uzdigne do zavidnih visina a da i dalje ostane evropska zemlja, i sve to o čemu Srbi sanjaju – postigla je mimo te bezalternativne organizacije. Kako je Norveškoj to pošlo za rukom? Građani Srbije ostaće joj trajno zahvalni ako bi im umesto specijalista za prodavanje magle Norveška poslala kvalifikovane stručnjake da im upravo te važne detalje objasni.

Oh, da. Na dnu pozivnice koju je razaslao domaćin, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, stoji „kul“ upozorenje: Razmisli pre nego što odštampaš, think before you print.[2] Plemenita svrha ove poruke očigledna je i vrlo pohvalna: treba zaštiti drveće. Ima li srpskih roditelja koji su bar toliko zainteresovani da od koalicionog ratovanja zaštite svoju decu?