Сачувајмо дрвеће, деца нека гину!

„Угледни“ грађани српске престонице ових дана били су почаствовани добијањем позивнице да у четвртак, 9. децембра, својим присуством допринесу успеху једног еминентног скупа. Ради се о предавању које ће те вечери у 17 часова у просторијама и у организацији Београдског центра за безбедносну политику одржати Столе Улриксен, шеф одељења за безбедност и управљање конфликтима, итд. итд. у Норвешком институту за међународне односе. Најављена тема је „Ратовање малих држава у коалицији – искуство малих земаља у мировним мисијама у Авганистану.“

У склопу све жешћег притиска који се врши на Србију да се одрекне политике неутралности и да потпише данашњи еквивалент приступнице Пакту осовине, за претпоставити је да реална анализа опција које се пред Србијом налазе и њихових стварних последица није саставни део мисије г. Улриксена нити је то идеја домаћина који су га позвали.

Пошто Норвешка јесте једна мала земља која је током последњих неколико година стварно прикупила одређено искуство у оквиру коалиционог ратовања у Авганистану, нема сумње да би г. Улриксен српским слушаоцима могао понешто интересантно да саопшти на ту тему. Једна од тих ствари је чињеница да је закључно са 27. јуном 2010 године, откако се Норвешка 2004. године прикључила својим коалиционим партнерима у Авганистану, пет норвешких мајки завијено у црно услед погибије њихових синова, док је неколико норвешких дечака било рањено, од којих двојица критично.[1]

Али могли бисмо се кладити да приказ резултата учешћа Норвешке у коалиционим ратовима који немају никакве везе са њеним безбедносним или националним интересима – неће бити предмет излагања које ће г. Улриксен одржати помодним Београђанима, ангажованим док њихова земља тоне и пропада на решавању питања међународне безбедности у далеким пределима света. У склопу све жешћег притиска који се врши на Србију да се одрекне политике неутралности и да потпише данашњи еквивалент приступнице Пакту осовине, за претпоставити је да реална анализа опција које се пред Србијом налазе и њихових стварних последица није саставни део мисије г. Улриксена нити је то идеја домаћина који су га позвали. Права сврха посете г. Улриксена је да антиципира процес српског „интегрисања“, што је на политичком нивоу и у кулоарима идејно сродних „НВО“ засигурно већ и договорено. Једино отворено питање које преостаје јесте како да се то технички изведе. То се постиже, између осталог, кроз „едукацију“ оних слојева српског друштва за које се сматра да су већ у начелу склони решењу чије се прихватање захтева и од којих се очекује да ће затим коришћењем свог утицаја моћи да смекшају ставове и да неутралишу отпор већине.

Гост из Норвешке долази у Београд да агитује за формирање нове мултинационалне Waffen SS под командном палицом Хитлерових геополитичких наследника.

Зато, будимо поштени и назовимо ствари њиховим правим именом. Гост из Норвешке долази у Београд да агитује за формирање нове мултинационалне Waffen SS под командном палицом Хитлерових геополитичких наследника. Али г. Улриксену се нема шта пребацити, он просто ради свој посао. Они којима ће евентуално имати нешто да се пребаци, то су српски родитељи уколико својим опортунистичким ћутањем сигнализирају пристанак док траје припрема терена за коришћење њихове деце по беломе свету у својству топовског меса.

Норвешка је земља чији је познати државник из периода окупације током Другог светског рата својим презименом обогатио светски политички лексикон. Да се подсетимо, Авганистан није њен први „источни фронт“ где су до сада ратовали норвешки легионари, борећи се раме уз раме са друговима из осталих земаља које су се уклапале у ондашњи Нови поредак. Међутим, са становишта правих интереса грађана Србије, а посебно будућности њихове деце, ни тадашња ни садашња норвешка искуства у домену коалиционог ратовања нису нешто што би, чак и у неком новом паковању, Србији могло бити од користи.

Грађани Србије остаће јој трајно захвални ако би им уместо специјалиста за продавање магле Норвешка послала квалификоване стручњаке да им управо те важне детаље објасни.

Али зато Норвешка без сумње има нешто врло корисно што би Србији могла да покаже. Она има једно врло значајно искуство које би требало да подели са Србијом ако јој жели добро. Норвешка није чланица Европске уније, али упркос том огромном хендикепу она је успела да свој друштвени поредак и економски систем, као и свој начин живота, уздигне до завидних висина а да и даље остане европска земља, и све то о чему Срби сањају – постигла је мимо те безалтернативне организације. Како је Норвешкој то пошло за руком? Грађани Србије остаће јој трајно захвални ако би им уместо специјалиста за продавање магле Норвешка послала квалификоване стручњаке да им управо те важне детаље објасни.

Ох, да. На дну позивнице коју је разаслао домаћин, Београдски центар за безбедносну политику, стоји „кул“ упозорење: Razmisli pre nego što odštampaš, think before you print.[2] Племенита сврха ове поруке очигледна је и врло похвална: треба заштити дрвеће. Има ли српских родитеља који су бар толико заинтересовани да од коалиционог ратовања заштите своју децу?