Austrijski mediji i poseta Aleksandra Vučića Beču – ignorancija i nepoverenje

4-og juna 2014. godine predsednik srpske vlade Aleksandar Vučić boravio je u jednodnevnoj poseti Beču, što je u stvari bila uvertira za nešto kasniju posetu Berlinu.

S obzirom da je Republika Austrija jedan od najvećih investitora u Srbiji, a istovremeno je od strane Evropske Unije dobila zadatak da vodi računa o Balkanu zbog istorijske uloge Beča na balkanskom poluostrvu od ove posete se očigledno očekivalo mnogo (bar po onome što se moglo čuti, videti i pročitati u srpskim medijima).

Premijer Vučić u Beču se sastao sa predsednikom Austrije Hajncom Fišerom, vicekancelarom i ministrom finansija Mihaleom Špindelegerom, te sa ministrom spoljnih poslova Austrije Sebastinom Kurcom. U Srbiji su ovi sastanci propraćeni veoma budno i opširno od strane svih medija (kao i kasniji sastanak premijera Vučića sa nemačkom kancelarkom Merkel).

Osim uobičajnih diplomatskih floskula i izjava o zajedničkom radu, unapređenju saradnje i sl. Aleksandar Vučić je posebno naglasio da je vreme da Srbija bude na istoj strani sa Austrijom i sa Nemačkom, te da su austrijski političari konačno počeli da vide iskrenog prijatelja i partnera u Srbiji.[1] S obzirom da se u Srbiji već decenijama mediji nalaze pod kontrolom režima i da u tom pogledu nije čudno što se poseti premijera Srbije jednoj uticajnoj stranoj zemlji daje apsolutna pažnja, zanimljivo je videti koliku su pažnju ovoj poseti dali austrijski mediji, austrijske institicije i ličnosti sa kojima se premijer Vučić sastao.

U informativnoj emisiji „Zeitim Bild 2“. tj. drugom (i najgledanijem) dnevniku austrijske državne televizije ORF od 04. Juna 2014, sastancima premijera Vučića sa predstavnicima austrijske vlade i predsednikom austrijske republike nije posvećen ni jedan sekund. S druge strane u istom dnevniku nezvaničnoj (i još uvek nesigurnoj) poseti turskog premijera Erdogana Beču posvećeno je skoro 10 minuta. Na sajtu austrijskog ministarstva spoljnih poslova u kategoriji novosti takođe nigde nije navedeno da je došlo do sastanka premijera Vučića sa austrijskim ministrom spoljnih poslova Sebastianom Kurcom.[2] Na sajtu predsednika Republike Austrije Hajnca Fišera nigde se ne pominje sastanak između Vučića i Fišera, ali se pominje sastanak predsednika Fišera sa novim ukrajinskim predsednikom Porošenkom i o tome na sajtu predsednika postoji i pisani izveštaj.[3]

Slična slika je i na sajtu ministarstvo finansija Austrije gde se sastanak ministra Špindelegera sa premijerom Vučićem i ministrom finansija Krstićem ne pominje nigde, dok se recimo poseta ministra Špindelegera kancelariji Svetske banke u Beču pominje i tome postoji pisani izveštaj.[4] Pregledom relevantnih austrijskih novina poput „die Presse“, „der Standard“ i „Kurier“ dolazimo do sledećih činjenica: dnevne novine „die Presse“, inače bliske Narodnoj partiji Austrije čiji su članovi ministri Kurc i Špindeleger, poseti Aleksandra Vučića i njegovim sastancima sa pomenutim ministrima ne posvećuje ni jedan članak.

Poslednja vest koju „die Presse“ objavljuje o Srbiji je članak o hakerskim napadima na sajt „Peščanika“ i mogućem plagijatu ministra Stefanovića.[5] „Kurier“ takođe ne donosi nikakav članak o poseti Aleksandra Vučića Beču, a poslednje vesti vezane za Srbiju odnose se na katastrofalne poplave na Balkanu. Liberalno orijentisani „der Standard“, koji inače dosta pažnje posvećuje balkanskog regiji, nije informisao o poseti Aleksandra Vučića sa austrijskim funkcionerima. Ipak u njihovom izdanju od 03. juna 2014. pojavljuje se jedan opširniji intervju sa Aleksandrom Vučićem, u kojem se njegova posete Beču ipak ne pominje, iako premijer Vučić na kraju intervjua kaže da će da se posavetuje sa ministrom Špindelegerom o odluci gde će da obeleži stogodišnjicu početka Provog svetskog rata (Beograd, Višegrad ili Sarajevo).[6] Najčitanije dnevne novine u Austriji, poznati tabloid „die Krone Zeitung“, u svom izdanju od 04-og i 05-og juna takođe nisu izveštavale o poseti premijera Vučića Beču i njegovim sastancima sa vrhom austrijske države.

Iako je poseta premijera Vučića Beču u Srbiji medijski maksimalno propraćena, u Austriji istoj nisu posvetili ni jedan sekund na televiziji i ni jedan red u novinama. Porazna je činjenica da se na oficijalnim internet-stranama austrijskih državnih institucija koje je Vučić posetio ta poseta ne pominje nigde. Ovakvo odsustvo interesovanja austrijskih medija za posetu premijera jedne zemlje koja se nalazi u neposrednoj blizini Austrije, a takođe je i u uskoj interesnoj sferi austrijske republike, govori o važnosti Aleksandra Vučića i Republike Srbije u evropskim okvirima. Iako se srpski mediji u zemlji utrkuju u bombastičnim naslovima koji glorifikuju rad premijera i vlade, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, činjenica je da je Srbiju i njene političare u Evropi niko ne vidi, niti doživljava kao ozbiljan politički faktor. Ekonomski jake evropske države preokupirane svojim sopstvenim problemima nemaju nameru da se ozbiljnije posvete Srbiji i njenom putu ka EU.

Bez obzira što se Aleksandar Vučić i vodeći SNS-političari već godinama trude da se prikažu Zapadu kao provereni partneri, nakon što su više od deceniju bili odbacivani kao ekstremisti, oni još uvek stoje na početnoj poziciji zapadnog nepoverenja. Realnost je pak, da su zapadne države prepustile Srbiju briselskim činovnicima, koji u Beograd navraćaju samo onda kada Srbiji treba da se postave novi ili naglase stari uslovi, neophodni za „evropsku integraciju“.

Srbija mora da se pomiri sa tim da je zapadno društvo (u globalu) ni sada, ni kasnije neće prihvatiti kao ozbiljnog i ravnopravnog partnera i bilo bi neophodno da se spoljna i unutrašnja politika Srbije formiraju na osnovu ove činjenice, a ne na osnovu nerealnih očekivanja i nadanja, koja se putem medija u Srbiji prenose širokim narodnim masama, koje očigledno treba da budu uverene da se na njihovu zemlju na Zapadu danas gleda drugačije nego što je to bilo u vreme Slobodana Miloševića, Zorana Đinđića ili Borisa Tadića.

Činjenica je pak da je Srbija na Zapadu odbačena kao partner još 19-om veku i da su se stereotipi o srpskoj državi i srpskom društvu na Zapadu održali do danas i očigledno se neće menjati ni u ovom veku. I zbog toga je potrebno reći da Beč današnju sns-ovsku Srbiju ne doživljava drugačije, nego baš onako kako ju je doživljavao i 1804, 1908 i 1992. godine: kao zemlju na koju ne može da se osloni ni u jednom smislu i prema kojoj se treba odnositi i postaviti taman tako da ista ne može da se požali na otvoreno neprijateljstvo, ali zasigurno neće moći da se pohvali otvorenim prijateljstvom.

Autor je apsolvent fakulteta političkih nauka na univerzitetu Paris Lodron Salcburg