Преносимо | |||
Нећемо у Европу по сваку цену |
петак, 16. септембар 2011. | |
(Вечерње новости, 16. 9. 2011) Узалуд се Босна надала да ће коначно бити препуштена самој себи. Али, уместо да високи представник напусти позицију, што је прижељкивала Бањалука, придружен му је и европски шериф у лику Питера Соренсена. Тако је стање протектората додатно учвршћено. У Српској су уверени да ће и шеф европске делегације давати голове у име бошњачког тима. Као што су то годинама радили и високи представници. Последњи међу њима, Валентин Инцко, по свему судећи, изгубио је компас у босанским брдима и на ивици је да остане без посла. Одлука ЕУ да оснажи улогу у БиХ, на прво читање протумачена је као покушај Брисела да заузда ”оне који нарушавају босанско јединство”. Председник Републике Милорад Додик, који за то јединство понајмање мари, није се много забринуо због штапа који носи Питер Соренсен. Напротив! - То време је неповратно прошло. Нема тог ауторитета који може да врати средства употребе силе, уцена и претњи. * Ипак, једна од првих порука Соренсена била је да ће мењати Дејтонски споразум јер је он, како је рекао, писан за неко друго време? - Наводно је ту изјаву демантовао. Очигледно је то рекао на неком затвореном састанку, па је процурило. Наравно, то ће бити прво питање које ћу му упутити кад се будемо упознали, јер не читам муслиманске новине у којима је објашњавао своје намере. За мене то није ништа ново, овде су увек долазили они који ништа не разумеју. Зато се често и смењују. * Страхујете ли да је његов задатак да вас дисциплинује или, у супротном, смени? - Апсолутно сам уверен да од тога нема ништа. Уосталом, може да учи на примеру ОХР, који је све урадио уз помоћ насиља, па се показало - без икаквог ефекта. Ни у једном акту међународне заједнице, нити СБ, не стоји одредница да неко може да смењује људе или намеће законе. Показао је то и пример Инцка који је, чак, затражио да СБ ретроактивно покрије све његове већ донете бесправне одлуке. Није му успело. Неће успети ни било коме другом. А многи су тренирали на мојој смени. Заборављајући да вежбам и ја. Радећи све ове године под притисцима, пркосећи им. Не дајући им да ме претворе у човека ниже врсте, криминалца, националисту, фашисту... * У БиХ функционише само власт у РС. Годину дана од избора нема федералне власти. Не одустајете од четири министарска места? - Није нама важна бројка, али су важни људи и политике. Јер, до сада су министри спољних послова радили директно на штету РС, и то више нећемо допустити. Ми смо спремни да направимо министарско веће, али други то неће, првенствено Златко Лагумџија. Јер, он мора бити по сваку цену упослен, макар се за њега направило додатно министарско место. А ми нисмо спремни да упошљавамо Лагумџију. Као што нисмо спремни више да плаћамо монструма од администрације у Сарајеву. Зато, мислим да смо све даље од решења. Хоћемо четири места, или нема договора. Своје нећемо дати, него ћемо одузето враћати. * Одустали сте од референдума, дијалог је пролетос почео. Хоћете ли успети да истерате до краја битку против наметнутог Суда и Тужилаштва БиХ? - Одлука о референдуму и све што је уследило, рачунајући долазак представника ЕУ у Бањалуку и почетак дијалога, преломна је тачка за овај простор у новијем времену. У овом дијалогу нема Америке, нема ОХР. Постоје само стране на које се дијалог односи и ЕУ. Зато жељно ишчекујем тренутак када ће у Упитнику ЕУ, на питање постоји ли Суд и Тужилаштво БиХ, уследити негативан одговор. Једва чекам да видим шта ће се догодити кад затражимо да нам се прочита у ком то документу пише да је БиХ надлежна за правосуђе, као и да нам у бонским овлашћењима покажу где то пише да високи представник може да намеће законе. Па, да видимо хоће ли та Европа признати грешку, бити стручна и објективна, или ће наставити са лицемерјем. Е, у ту лицемерну Европу нећемо да идемо. * Онда ће вам запретити изолацијом, избацивањем са европског курса... - Ваљда је процес придруживања на добровољној бази? Или сам ја погрешно разумео да је Европа зона слободе. Не видим, онда, зашто би вршила било какве притиске и некога кажњавала. Ниједна земља се није придруживала Европи по принципу казни и претњи сменама. Једино ако нису решили да све принципе сруше у Босни. Ако овде неко буде хтео да успоставља владавину ароганције, сами ћемо одбити тај пут. Ма шта очекивао неки службеник међународне заједнице. Достићи ћемо ми цивилизацијске стандарде, макар се и не кретали ка Европи и не били у њој. Али, док нисмо тамо, нисмо чланица, што нам даје за право да оно што од њих нећемо - не узимамо. * Кад тако кажете, једини утисак је да тамо и не желите да будете? - Желим. Али, не по сваку цену и не противно правилима која тамо важе за све. * Шта ћете без новца који нуде? - Па, нуде неки новац. Али, и образ и достојанство, ваљда, имају неку цену. Нисмо ми она карактерна особина која би по сваку цену трчала за тим новцем. Овде та обећања не изгледају тако слатка као неким другима што се чини. * У депешама које је објавио сајт ”Викиликс”, на вас су залепили етикету ”Милошевића без оружја”, тврдог националисте. Што бисте ви рекли, испадосте баш лош момак... - Сви смо ми за њих глупи, лоши момци, а они паметни и добри... А, памет им прибавља само околност што иза њих стоје велике земље. * Америчке дипломате у истим депешама упозоравају и да се у Босни ствара нова Палестина. А Мустафа Церић и његове експозитуре у Србији позивају Бошњаке на јединство, фетве... - Свашта они причају. А одавно се зна да Босну не води изабрана власт, већ Исламска заједница и Церић. Траже се сви могући начини да Бошњаци остану мирни. У тим депешама су јасно показали да им је то циљ и да Бошњацима држе страну. Циљ је да се надогради босанска држава на штету ентитета. У отвореним разговорима у четири ока показују огроман страх од улоге Турске на овом простору, а јавно јој дају сву подршку. Наш циљ је да се одбранимо од Турака. * Србија је изабрала Европу као пут који нема алтернативу. Како изгледа када са председником Тадићем разговарате на ту тему? - То је избор Србије. Ја на пут Србије не могу да утичем, али морам да кажем да Европа никад није верификовала напоре Србије како је она заслужила. За много мање труда, сви други су добијали далеко више. Мислим да Србија и Срби у целини морају да покажу више привржености свом националном идентитету. Да се окрену више себи него Европи. Није Европа тако сјајно место. * Европе, по свему судећи, неће ни бити док Србија не промени политику према Косову? - Јасно је колико је Косово болно питање. Али, Косово отимају велики и моћни. И потпуно је очигледно да Србија то више не може да спречи. Све ће се завршити тако што ће једно јутро на косовским границама осванути албански полицајци, који ће тако ограничити простор који је отет Србији. Србија неће имати куд: или да оружјем брани територију, или да одустане. Прво не бих никад препоручио, јер знамо како би се завршило. * Шта ако после затраже и признање... - Србија никад не треба да призна Косово. Али, људима на Косову мора да саопшти јасну поруку тако што ће издвојити значајан новац за српску заједницу која остане тамо да живи, а онима који хоће да се иселе треба омогућити бесплатно земљиште широм Србије. То је тренутно једино решење. Тако ће том народу дати избор. Једини који је преостао. Не треба више давати прилику Албанцима да причају о неком мултиетничком друштву. Док постоји, Србија треба да даје новац манастирима и да се бори за њихов екстериторијални статус. Али, Србија не може да поврати Косово и да га интегрише. То је илузија. Отели су га моћни и арогантни, и то је крај. Не треба им бар више дозволити да се подсмевају и понижавају Србију. И зашто им веровати кад су тако безочно отели комад српске земље? Ја им не верујем! |