Република Српска је бастион српства

У Босни се данас не пуца. Двадесет година од настанка Републике Српске, као бунта против насилне босанске државности, то је једини напредак. Босна и даље жели да приграби монопол суверенитета, и даље не признаје да је мировни документ гарантовао постојање српског ентитета, и даље сву снагу троши на то да задржи тутора који ће ударати шамаре сваком ко је попреко погледа. Али двадесет година касније, потпуно је јасно да то све теже пролази.

Јер, док се Босна ломи хоће ли имати власт по којој глас сваког од три народа има исту тежину и где нема прегласавања, или ће притисцима наметнути принцип ”један човек, један глас” и омогућити бошњачком народу да надвлада, Српска се полако заокружује.

Незадовољан што сарајевски политички врх не успева да се одупре, Мустафа Церић, поглавар Исламске заједнице, завапио је код верске сабраће: ”Зауставите Милорада Додика!”

На кампању да му се забрани улазак у исламске земље, Додик узвраћа:

- Ја у исламске земље немам намеру ни да идем, тако да ме неће оштетити. А и у ту последњу, звану Федерација, идем само кад морам. А не морам ни оволико. Ионако је то за мене само губљење времена.

* Верски поглавари су, очигледно, преузели да заврше оно што политичари нису успели. Мислите ли да је уједињење исламских заједница под палицом реиса Церића део стратегије?

- Церић је одавно изашао из оквира деловања верских заједница. Он сада отворено детерминише политику бошњачког народа. Његови ставови су се показали обавезујућим за сарајевске партије, али и за невладин сектор. Савршено је јасно да је ово вапај исламским земљама да се помогне Сарајеву у настојању да Босну централизују и Српску баце на маргину. Најлакше је тако што ћете напасти Додика, јер немате кога другог.

* Таман кад сте успели да збаците са себе европске покушаје да вас изолују стављањем на разне листе непожељних, сад вам прети не баш мала исламска група. Да ли је разлог ваше одбијање признавања Палестине, што вам је, можда, скинуло једне, а наметнуло друге ”окове”?

- Чињеница је да смо доминантно утицали на то да БиХ не призна Палестину. Ово јесте нека врста освете. Али није занемарљив ни разлог што реис Церић има изборе у исламској заједници, па му у кампањи треба плен.

* Турске намере на овим просторима углавном се тумаче као добронамерне. Мислите ли да ће бити касно обуздати их ако се њихови стварни интереси почну остваривати?

- Наравно да нису наивни, а ни добронамерни. Нису, чак, ни прикривени. Они отворено показују намеру да преузму доминацију. А верску заједницу користе као важан фактор уређивања односа у региону. Њихова стварна жеља је да овде граде неоосманизам. Опет продају приче како је овде 500 година владао мир, док су они уништавали наше национално биће. Турска је у то време извршила геноцид над Србима, у правом смислу те речи. То треба отворено рећи. И никада за то није одговарала. Срби морају да се уједине да се тај период расветли пред међународном заједницом.

* Србија прва на то неће пристати, Турска је у Београду виђена као важан партнер...

- Србија има право да гради своје односе са Турском онако како она то жели. Ми то не можемо да спречимо. Али мора да буде јасно свима, па и Србији, да то неће бити отворен прозор за деловање на нашем терену. Јер, Турска у БиХ злоупотребљава своју позицију и искључиво брани интересе муслимана.

* Очекујете ли, ипак, подршку Србије ако буду у питању интереси РС?

- Србија је до сада увек била спречена да преузме своју улогу као гарант Дејтонског споразума. Кад год је то покушала, била је нападнута. А нико не реагује на експанзионизам Турске, која заправо чини напор који ће бити пресудан за распад БиХ. Јер, ми нећемо трпети настојања да се БиХ претвори у неоосманско царство. То нека је свима јасно, уколико мисле да ће, градећи добре односе са Србијом и спречавајући је да брани српске интересе у БиХ, довести нас у мањину. Као што су већ успели са Хрватима у Федерацији. Њих су већ изоловали. Ситуација је озбиљна и не дозвољава површност.

* Ви сте одавно европски процес отписали као нешто што је ”на дугом штапу”, а сада је очигледно да не би било другачије ни да сте том пројекту били више посвећени, јер су услови и за Србију, која за тај пут не налази алтернативу, постали неоствариви?

- Ово је тренутак кад се Срби из целог региона морају политички окупити око заједничког циља. Овако смо исувише расцепкани и слаби, као такви предмет различитих притисака. Срби из РС су у томе најважнији за Србију, јер нас је 1,2 милиона. А нисмо задовољни ни како нас Србија, ни медији из Србије подржавају. Ми смо данас бастион српства, одбране националног идентитета. Зато, мислим да ћемо бити корисни Србији, да јој можемо помоћи.

* Србији следи тежак период, све су отворенији захтеви да одустане од борбе за Косово, да се одрекне Резолуције 1244... Треба ли тражити партнере мимо Европе?

- Не мислим да је господин Тадић наиван. Али делује потпуно наивно од Европе да очекује од њега да одустане од Резолуције 1244. Србија сада треба да утврди друге приоритете, а ЕУ да остави за неку даљу перспективу. Дигнитет српске политике се донекле изгубио у сталном испуњавању захтева Европе.

* Шта би били ти приоритети?

- Па, неко мора да седне и види шта је то са Европском унијом. Ако се сами распадају, валута и привреде им пропадају, зашто нам и даље причају о прикључењима и праве нас лудима. Хајде да сачекамо да се та Европа редефинише, да видимо шта је од ње остало, па да оценимо где ми можемо да се ”уденемо”. Имамо, ваљда, и других ресурса, осим европских.

* Кажу да су ваши ресурси руски, израелски... Да ли је то поштеније партнерство?

- Било би интересантно видети колико лоши ефекти европске привреде утичу на Србију и на њену привреду. Мислим да су ти негативни утицаји далеко већи од свих повластица које смо до сад имали. Ми смо веома јасно видели да се подаништво никад не исплати. Зато смо галамили. Уљудност у оваквом свету не игра никакву улогу. Морали смо да галамимо и тек ћемо галамити. Где год стигнемо рећи ћемо шта су наши интереси и шта је против наших интереса. Радило се о Америци, Европи или Русији. Ни због чијих глобалних интереса нећемо жртовати своје. И све више се показује да то свет поштује.

* Да ли је Русија ваша ”главна карта” у смелости да се одупирете Западу?

- Русија је наш партнер. Она нам је, куповином рафинерије нафте, помогла да опстанемо. Баш као и Србија инвестицијом у ”Телеком”. Ту нема никакве мистерије. Израел је земља која показује интерес за РС. То је оно што се нама нуди, то прихватамо као партнерство. Оне који су негативно усмерени не вреди мењати. Можда ће се тек после смене генерација нешто променити, јер ако је главни дипломата ове Европе ратни хушкач Јелко Кацин, онда ја одбијам такву дипломатију и такву Европу. А да покушавамо да променимо Јелка Кацина и сличне? Па, то је глупо у старту. Лично сам му забранио и да улази у РС.

* Утисак је да је народ у РС схватио да је политички опстанак важнији од борбе за социјални положај и да су то интереси који се не продају за бољи живот...

- Уверен сам да је тако. Мој народ не пристаје на подвале либералног капитализма по принципу: Зашто је важно у којој држави живиш, границе се бришу? Важно је. Важније је ко си и где живиш него да обучеш фирмирано одело. А видим да српски медији, које води страни капитал, формирају став да више ништа није важно сем пара. Ја не мислим да је тако. Овде је борба за националну позицију приоритет. Ми смо тога свесни, од нас зависи све. Знам шта значи кад сретнем човека који нема, а кад га питам како је, он не каже ”лоше живим”, него ”чувајте ми Српску”. То је за мене завет. Ја другачије не смем и нећу. Хоћу да доживим да, једном када не будем председник, ходам Бањалуком и Требињем и срећем људе који кажу: ”Поштовање, господине Додик.” А не да окрену главу.

* ВИ сте последњи европски политичар коме у 21. веку стално над главом виси нека врста прогона - од претњи сменом, до забрана кретања. Каква је то позиција? 

- Мислите, да ли се осећам неугодно? Нимало. Овде су долазили представници Кувајта, Ирана, те контакте ћемо наставити да одржавамо. Сви који желе, добродошли су. А они који послушају Церића неће ми недостајати. Од свих исламских земаља био сам само у Мароку, и немам потребу да идем било где. А Церићу нећу узвратити истом мером: може слободно да уђе у Српску, да промовише веру, али ако покуша да уђе у политичку сферу, нећемо прећи ћутке преко тога. То нека заборави.

* Какав план имате за Српску у следећој години?

- Наставићемо битку за статус. Нећемо жртвовати ниједно наше право за БиХ. Босна ће за нас постојати само док нам не смета, а од ње ћемо узимати само оно што нам треба. Свака другачија нам није потребна. А, по хиљадити пут ћу поновити да, упркос свим инфузијама које добија, то није одржива заједница.

Дубравка Вујановић

(Вечерње новости)