Судбина дејтонске БиХ и Република Српска | |||
Србију волимо и поштујемо ко год да је води |
четвртак, 02. јун 2011. | |
Гостујући у емисији Сведок на РТС-у, председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да се, како је време одмицало, поверење у послове Хашког трибунала губило, али да су постојале међународне обавезе које су морале да се испоштују, јер су биле део Дејтонског споразума. "Несумњиво је да смо гледали селективну правду у Хашком трибуналу, правду која је пре свега била намонтирана тако да осуди Србе за злочиначки организовани подухват, а друге просуђује за индивидуалне кривице, које су се завршавале ниским казнама", рекао је Додик. "Чињеница је да је Насер Орић добио пресуду на неке две године затвора, па му је касније поништена, а није му суђено за командну одговорност мада је командовао муслиманским јединицама које су направиле масакр над српским становништвом око Братунца, где је побијено око три и по хиљаде људи, у периоду од две и по године, који је претходио злочину у Сребреници", каже Додик. Председник Републике Српске каже и да је чињеница да су сви политички људи српског народа тога времена изведени пред Хашки трибунал, "а да смо на дан када је Туђман умро, сазнали да је против њега вођена истрага, али да се то није знало, као што је било и са Изетбеговићем, јер је на дан његове сахране саопштено да се одустаје од истраге". Што се тиче Младића, Додик каже да је његова одлука била да се добровољно не преда, али да постоје закони који су донети за испоручивање оптужених, што је као обавеза прихваћено. Већина је пристала да оде добровољно, као Биљана Плавшић, али ничију одговорност не можете свести под колективну одговорност. О томе да има оних који "већ упозоравају како ће суђење Младићу бити и велики притисак на елементе државности РС, Додик је рекао да је све то део селективног приступа Хашког трибунала, за који знамо да треба да докаже стереотипе прошлости за сатанизацију Срба. У Сребреници се несумњиво десио злочин, што нам није требало ни као нацији, ни народу, ни нашој историји, и мора постојати кривица, мора се одговарати, ја се за то залажем". Селективна правда О томе да је раније говорио да злочини не смеју бити никада амнестирани и да у рату бранити интерес Срба није значило угрожавати или уништавати друге, и да ли је променио мишљење, каже да нема селекције ни према другима, да постоји селекција у којој се амнестира политика Алије Изетбеговића, да је муслиманско руководство тог времена било сепаратистичко, да су почињени масовни злочини над Србима почетком рата, да је најчешћа реч коју чујемо да нико није одговарао. На питање главног и одговорног уредника Информативног програма РТС-а Ненада Љ. Стефановића, да ли се то што је, на неки начин честитао Тадићу, рекавши да је то поштовање дејтонских обавеза, искључује са подршком борцима који су у центру Бањалуке тврдили да је Младић херој, Додик је одговорио да је Младић, као човек који је командовао војском имао индивидуалну одговорност, и да је и сам гласао да он буде командант, да је Војска РС као институција сасвим друга ствар, да свако ко је прихватио одговорност мора да зна да може да одговара, да су сви који су командовали јединицама РС били дужни да се ставе на достојанство нацији, и да они који то нису урадили одговарају. О томе да „данас има боље мишљење о историјској улози Слободана Милошевића него раније, и да боље мисли и о некима са Пала, а раније је издвајао једино Биљану Плавшић, Додик одговара да је дистанца од 20 година довољна за оцену тог времена, и да се са становишта народа, Срба у РС, па и у БиХ, било храбрости да се прихвати политичко вођство народа тог времена, када се нису чули захтеви да се буде заједно са Србијом, као део државног корпуса, ми нисмо желели да будемо у Бих, то је морање, ми хоћемо да поштујемо Дејтон, али вођство тога времена мењало се са свакодневним променама ситуација... "Нека се за грешке одговара, али треба једног дана рећи да су Милошевић и људи тог времена направили један феноменалан посао, Дејтон, који је нама у РС дао могућност да градимо своју стабилност и субјективитет, који ми упорно бранимо", каже Додик. "Да ми неко сада да могућност да напишем Дејтонски споразум, мислим да не бих имао могућности да то учиним", наводи Додик и каже да је то био један од важнијих историјских докумената нашег народа. Европа ће морати критички да анализира На питање како доживљава долазак Кетрин Ештон у Бањалуку, да ли као неку врсту признања међународног субјективитета РС, и је ли га изненадио њен долазак, каже да је долазак важан, и да је РС у том погледу била уважена. "Чињеница је да је од расписивања реферндума, до тог нашег сусрета било неколико важних догађаја, била је седница СБ, где је био Инцко, који је тамо лагао, и тражио да СБ верификује све раније донете законе на које он уствари није ни имао право, што је доказало да смо ми били у праву, а ни СБ тада није донео ниједну одлуку, резолуцију", каже Додик и додаје да су једини који су тврдили да тај референдум крши Дејтон, Американци, Британци и канцеларија ОХР, која ионако јесте њихов изданак. Додик каже да се веома јасно ушло у посао са рефрендумом, да то није, како многи кажу, била авантура, и да су у самој припреми тражене јасно две ствари, "да оно што радимо буде прихватљиво Европи и да немамо више ОХР, и мислим да смо успели, јер у разговорима око правосуђа, нема ОХР". Што се тиче изјава многих да је са Кетрин Ештон постигнут добар договор, јер се на крају нико није осећао поражено, и на питање зашто говори о уплаканом Сарајеву, одговара да када је Ештонова дошла у Сарајево, то је био напад на њу, на РС. "Ја немам љубав према њима, никога не мрзим, али то је патолошка неподношљивост према Србима и РС, и то ће дефинитивно разградити БиХ, јер ароганција муслимана из Сарајева је до те мере изражена да ниједна хемија не може спојити ту причу." На питање како ће изгледати преговори о реформи правосуђа које ће водити европски комесар Штефан Филе, и хоће ли бити простора да се уваже и аргументи Владе РС, рекао је да нико нема ту илузију да ће се све завршити на том састанку. "Ми сада можемо да изнесемо аргументацију коју нико пре није желео да чује, и ако видимо да се не поштује уставни поредак у БиХ и европско законодавство, онда то искључује нашу сагласност да идемо према ЕУ. Европа ће морати овога пута да критички анализира све што се дешавало." "Референдум сада није неопходан, али ми се можемо вратити на ту тему", каже Додик и додаје да тражи објективност. "У многим земљама ЕУ нема Врховних судова, па не мора бити ни у БиХ", додао је Милорад Додик. Циљ очување аутономије На питање главног и одговорног уредника Информативног програма РТС-а Ненада Љ. Стефановића да ли му је стратегија била да једним каменом убије неколико птица, то јест да је изборио право да се прича о референдуму, постигао да се високи представник Инцко бори против једне демократске тековине као што је референдум, и показао да постоји разлика између ЕУ и САД око будућности БиХ, Додик је рекао да Британци, Американци и Турци не желе да виде затварање канцеларије високог представника, а да остали то желе, као и ми, да је ситуација у којој је БиХ рецимо чланица СБ, а има протекторат, неспојива са међународним правом. "Ми не желимо да будемо у централној унитарној муслиманској земљи, где би муслимани доносили одлуке уместо нас". Додик каже да би такав сценарио био неуспех и америчке политике. "Склепана је БиХ, остављени Срби и Хрвати као корективни фактор јачања исламских тенденција, а то има сада други угао посматрања. Мени је крајем 1998. један високи функционер Пентагона рекао, нећете изаћи из БиХ, јер ми то не желимо да видимо, једну муслиманску земљу на Балкану, па ми није јасно како сада рецимо могу Косово да виде, које је објективно муслиманска земља, али неке се ствари мењају. Ми само желимо да очувамо аутономију, да имамо што боље односе са Србијом, и да једнога дана са њом и политички и територијално будемо повезани." О односима са великим силама, каже да Американце као најмоћнију силу, овде треба ценити, да нема проблема са америчким вредностима уређења друштва, али да је проблем то што Америка жели да моделира БиХ, без РС. О боравку израелског министра спољних послова у Бањалуци, каже да је то важан догађај, да је Либерман неколико месеци пре тога био у званичној посети Бањалуци и да је дошао, потом, и приватно са пријатељима, да су разговарали о разним темама и да је амбасадор поздравио договор са ЕУ, јер се права управо кроз то приближавање могу ојачати. "Морам рећи да је веома јасна била и улога Русије, а ја сам поносан на чињеницу да је она у СБ подржавала ставове за које смо и ми сагласни, када се ради о ситуацији у БиХ", каже Додик. О наводима да му је Ештонова у референдумској причи „спасавала политички образ", и да му запад спрема третман Лукашенка, рекао је да аналитичари зато и постоје, да дају своје оцене, да је Лукашенко на челу једне државе, међународно признате, а да је он на челу једног ентитета... На питање како може да се реши сукоб две теорије, једне да нико никада неће успети да направи функционалнију државу од садашње БиХ, и друге, да он никада неће моћи да направи самосталну српску државу у Босни, Додик одговара да је спреман да се то деси и после њега, и да је уверен да ће до тога доћи, каже да РС има једну Владу и 16 министарстава, а да је све остало концентрисано у Федерацији. Србија има обавезу према питањима БиХ На питање може ли било који од три народа у догледној будућности да дође у прилику да наметне своје виђење расплета у БиХ, каже да је по Дејтону БиХ имала само шест заједничких институција, а данас 83, од којих за само три постоји сагласност, а све остало се намеће као прича Европе. "Постоји љубав коју имају Бошњаци, али свака прекомерна љубав је ирационална, они никада неће управљати ни Бањалуком, ни Требињем", наставља председник Републике Српске. О Месићевим тврдњама да је Загреб јасно поручио Хрватима у БиХ да не сањају самосталну државу, а да Београд то никада није јасно рекао Бањалуци, већ да кокетира са самосталношћу, каже да је Месић прошлост, да нажалост није одговарао за злочине у бившој Југославији, да није релевантан, јер га Хрвати у Мостару не уважавају, током свог мандата у Мостар никада није ни дошао. "Нема промене у мишљењу да главни град није Сарајево, да је Сарајево морање, а да су главни градови Бањалука и Београд. Има много оних који причају како треба моделирати БиХ, а били су два три пута, многи људи нису више у Сарајеву, они попут Кустурице, Бреговића, Гертруде Мунитић, а оно што Месић говори то су његове фрустрације или добро плаћене изјаве", каже Милорад Додик. Каже и да је окренутост према Србији присутна, да се од ње увек очекује помоћ, да је та љубав далеко већа него према БиХ, да је сарадња била добра и са Коштуницом, као што је одлична и сада са Тадићем, Цветковићем, "јер ми поштујемо Србију ко год да је води. Србија коју волимо увек ће нам бити важна, можда је то део патологије, али то је реалност. Србија има обавезу да се бави питањима БиХ, као што ту обавезу има и Хрватска, јер су потписнице Дејтона. Да није нас из РС, Бошњаци би за 16 минута признали Косово, наравно то не могу, јер ми не желимо", тврди председник РС. О томе да страни аналитичари често кажу да за Бориса Тадића постоје три озбиљна испита - Ратко Младић, Косово и Додик, рекао је да не зна на шта се односе те претпоставке, да је легалан председник, да на тај избор није било жалби, да су његови ставови веома јасни, иако можда неким странцима не одговарају. О томе да га неки медији називају српским Путином, док рецимо бивши британски амбасадор у СРЈ Чарлс Крафорд каже да личи на Милошевића, Додик каже да не може да говори о себи на тај начин, јер се није бавио неким светским питањима, да би у том погледу могао бити важан. Крафорд је говорио да је међународна заједница неправедна, што је потврдила на примерима Косова и БиХ, за Косово каже да Срби и Албанци треба да се раздвоје, а у БиХ Срби и Муслимани да остану заједно и да ћуте. Додик каже да иза себе жели да остави РС која ће бити уважавана. На питање шта је његов следећи потез, закључује да је то додатна самосталност РС, да у том погледу има много изазова, који су пре свега формирање власти на нивоу БиХ, питања индиректних пореза, пензионих фондова, права људи који су у федерацији имали станове, који нису враћени. Ми ћемо наша права тражити без оклевања, али у оквиру Дејтона и европских стандарда", закључио је председник Републике Српске Милорад Додик. (РТС) |