Regionalna i globalna močvara, ili šta posle Hrvatske u EU

(Press RS)

Hrvatska je od danas članica Evropske unije, a i BiH i Srbija ne osećaju se najbolje. Naravno, nakon famoznog 1. jula, kod zapadnih suseda BiH neće se desiti nikakve spektakularne promene kada je reč o kvalitetu života običnih smrtnika. Jedina novost biće neutemeljena arogancija vodećih ljudi Hrvatske prema ostatku regiona te infantilna zavist ključnih političara BiH i Srbije usmerena ka Zagrebu, jer su tamo, navodno, jednim udarcem ubili muve bede, korupcije, nekompetentnosti i svih ostalih ovdašnjih društvenih anomalija.

Karikaturalne poslednje sekunde uoči ulaska Hrvatske u EU, BiH je dočekala na još tragikomičniji način. Ako se neko kroz par decenija bude poigravao sa aktuelnim periodom u formi dokumentarnog filma, uz muziku iz serije "Grlom u jagode", moći će da kaže: "Te 2013. godine mrzitelji plaćanja poreza i carina i kupci glasova na izborima, braća Lijanovići, prednjačili su u borbi za 'euroatlantske integracije'. Organizovali su 'masovne prosvjede' na ulicama najvećih gradova u Federaciji zbog nerešavanja trakavice 'Sejdić-Finci'. Njihovom pravedničkom gnevu pridružile su se mudre sede glave iz Kruga 99, konstatujući da su za sve krive nacije, jer su protiv građana. Šlag na tortu stigao je od fantomskih organizatora spontanog okupljanja 'JMBG za sve'."

Šta čine Srbija i Republika Srpska, suočene sa egzistencijom u takvoj regionalnoj i globalnoj močvari? U Beogradu smatraju da je najbolje rešenje zaroniti duboko u živo blato, jer se na dnu nalaze najlepše nagrade za razne nepodopštine - od Briselskog sporazuma i puštanja niz vodu Srba sa severa Kosova, do prodaje resursa u bescenje Turskoj, Azerbejdžanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Banjaluka još nije otišla tako daleko, pošto je s ove strane Drine smišljen genijalniji recept - ukoliko ne želiš da potoneš, nije neophodno da plivaš prema obali, dovoljno je samo da miruješ i ne talasaš.

Sledeći fanatične hrvatske i bošnjačke pandane, srpski politički establišment uporno brani omiljenu igračku "integracionih procesa", jer, eto, i narodne mase žele da im Brisel bude glavni grad. Zaboga, to pokazuju sva istraživanja javnog mnjenja! Pred takvim "argumentom", uzaludno je suvislo ukazivanje na činjenicu da je EU najčešće potpuna negacija autentičnih evropskih vrednosti te da i sam Brisel funkcioniše kao puka filijala Vašingtona.

Ništa od toga ne vredi potezati, jer natpolovična podrška Uniji među stanovnicima "dejtonskog trougla" Hrvatska-BiH-Srbija počiva na ultranaivnom verovanju da se može obnoviti titoizam u novom pakovanju. Bar u onom segmentu: "Radićemo malo, zarađivaćemo mnogo. Odakle nam razlika, nemamo pojma. Ko će i kada će ispaštati zbog toga, ne zanima nas." Sve dok neko, uz muzičku špicu serijala "Grlom u jagode", ne postavi to pitanje 2023. godine.