Регионална и глобална мочвара, или шта после Хрватске у ЕУ

(Пресс РС)

Хрватска је од данас чланица Европске уније, а и БиХ и Србија не осећају се најбоље. Наравно, након фамозног 1. јула, код западних суседа БиХ неће се десити никакве спектакуларне промене када је реч о квалитету живота обичних смртника. Једина новост биће неутемељена ароганција водећих људи Хрватске према остатку региона те инфантилна завист кључних политичара БиХ и Србије усмерена ка Загребу, јер су тамо, наводно, једним ударцем убили муве беде, корупције, некомпетентности и свих осталих овдашњих друштвених аномалија.

Карикатуралне последње секунде уочи уласка Хрватске у ЕУ, БиХ је дочекала на још трагикомичнији начин. Ако се неко кроз пар деценија буде поигравао са актуелним периодом у форми документарног филма, уз музику из серије "Грлом у јагоде", моћи ће да каже: "Те 2013. године мрзитељи плаћања пореза и царина и купци гласова на изборима, браћа Лијановићи, предњачили су у борби за 'еуроатлантске интеграције'. Организовали су 'масовне просвједе' на улицама највећих градова у Федерацији због нерешавања тракавице 'Сејдић-Финци'. Њиховом праведничком гневу придружиле су се мудре седе главе из Круга 99, констатујући да су за све криве нације, јер су против грађана. Шлаг на торту стигао је од фантомских организатора спонтаног окупљања 'ЈМБГ за све'."

Шта чине Србија и Република Српска, суочене са егзистенцијом у таквој регионалној и глобалној мочвари? У Београду сматрају да је најбоље решење заронити дубоко у живо блато, јер се на дну налазе најлепше награде за разне неподопштине - од Бриселског споразума и пуштања низ воду Срба са севера Косова, до продаје ресурса у бесцење Турској, Азербејџану и Уједињеним Арапским Емиратима. Бањалука још није отишла тако далеко, пошто је с ове стране Дрине смишљен генијалнији рецепт - уколико не желиш да потонеш, није неопходно да пливаш према обали, довољно је само да мирујеш и не таласаш.

Следећи фанатичне хрватске и бошњачке пандане, српски политички естаблишмент упорно брани омиљену играчку "интеграционих процеса", јер, ето, и народне масе желе да им Брисел буде главни град. Забога, то показују сва истраживања јавног мњења! Пред таквим "аргументом", узалудно је сувисло указивање на чињеницу да је ЕУ најчешће потпуна негација аутентичних европских вредности те да и сам Брисел функционише као пука филијала Вашингтона.

Ништа од тога не вреди потезати, јер натполовична подршка Унији међу становницима "дејтонског троугла" Хрватска-БиХ-Србија почива на ултранаивном веровању да се може обновити титоизам у новом паковању. Бар у оном сегменту: "Радићемо мало, зарађиваћемо много. Одакле нам разлика, немамо појма. Ко ће и када ће испаштати због тога, не занима нас." Све док неко, уз музичку шпицу серијала "Грлом у јагоде", не постави то питање 2023. године.