Судбина дејтонске БиХ и Република Српска | |||
Утакмица није завршена |
субота, 10. август 2013. | |
(Пресс РС) У протеклим данима, отворен је неочекивани фронт на политичкој сцени Републике Српске – између СДС-а и потпредседника РС Емила Влајкија. Повод за дуел био је иступ директора Политичке академије СДС-а Александра Савановића, у којем је тврдње да је РС суочена са спољним непријатељима означио као "преурањену предизборну кампању власти, у функцији стварања страха код грађана". Емил Влајки је оштро реаговао на такве опсервације и навео контрааргументе, на трагу његових континуираних упозорења да западни центри моћи планирају да и у РС извезу једну од многих "наранџастих револуција". Затим је водећа опозициона групација прешла на персоналне оптужбе, напуштајући првобитни терен полемике, и ту је, за сада, круг затворен. А реално стање у том домену не даје за право релаксираном одмахивању руком при помињању било какве амбиције САД, најутицајнијих земаља ЕУ и сарајевских централиста да још једном промешају карте у Босни и Херцеговини. Из таквог шпила никада неће бити извучен "кец на десетку", усклађен са интересима РС, већ нова територијална организација земље, прилагођена унитаристичкој "тихој патњи" покојног Ричарда Холбрука због пропуштених прилика у Дејтону. Разлика је само у приоритетима, а не у вредносним судовима. Јер, оно што је Златку Лагумџији или Сулејману Тихићу увек на првом месту, у 2013. не налази се у врху топ-листе Барака Обаме и Ангеле Меркел, стицајем разних околности, од сукоба у Сирији до уздрманог евра. Дакле, тронационална и двоентитетска утакмица у БиХ сигурно није завршена и потпуно је депласирано уверење дела опозиције у РС да ствари стоје управо тако, и то само због тога што они нису на власти, а јесу друге политичке опције. С друге стране, није утемељен ни драматичан тон са супротних адреса, заснован на теорији да је улазак удружених трупа под командом Андерса Фог Расмусена и повампиреног Атифа Дудаковића у ентитет између Требиња и Новог Града, уз помоћ овдашње "пете колоне" - питање дана или сата, а не пројекције хронолошки мерене у годинама. Узалудно је трошити енергију на одбрану крајности, према којима су битни само социјално-економски параметри или су важни једино национални интереси. Напросто, те две категорије се не искључују, већ допуњују, у оптималним околностима. Ако неко у СДС-у мисли другачије, било би добро да стриктну посвећеност "стварним животним проблемима" демонстрира у властитом дворишту. Рецимо, у случају градоначелника Добоја Обрена Петровића, чији су се страначки активисти управо нашли у средишту афере са поделом закржљалих петлића уместо обећаних товних пилића становницима тог подручја. Можда је погрешно посматрати ситуацију у РС и БиХ из "птичје перспективе". Али, шта ћемо ако се као алтернатива не нуди чак ни "жабља", већ "пилећа перспектива"? |