Sećamo se Aleksandra Vučića, genseka SRS, demagoga, drskog bukača, Šešeljevog apologete, ministra koji je dobio, praktično besplatno, u vlasništvo, ogroman namešten stan dok su ovde padale bombe. Sećamo se ovog čoveka koji je bahato odbijao da plaća račune Telekomu Srbije za 15 meseci, vajkajući se malom poslaničkom platom.

Politička javnost u Republici Srpskoj, kako vidimo, ne prihvata diktat, prinudu i politiku svršenog čina, ma od koga i ma u čije ime dolazila. Takvi oblici komuniciranja vraćaju nas u XIX vek i potpuno su neprimereni vremenu u kome živimo.

U Vučićevom slučaju je očito došlo do neke vrsta pozitivne povratne sprege u kojoj mu je moć koju je vešto stekao tokom prošlogodišnjeg postizbornog raspleta pomogla da značajno poveća ličnu popularnost, a onda je ta popularnost postala dodatni element u jednačini moći – što mu dodatno povećava popularnost – i tako u krug. 

Slučajno ili ne, ispostavilo se da je sve ono što je u programu otvaranja Univerzijade bilo podvučeno kao „studentsko“ i „volontersko“ proteklo besprekorno, uz izvanredno mnogo šarma i pozitivne energije.

Lek koji su evropski lideri uspeli da smisle kako bi izlečili evrozonu zapravo će pogoršati pacijentovo stanje, ako ne i sasvim ga dokrajčiti.Stvaranje fiskalne unije će izazvati dodatne probleme. Evropi je potrebna druga vrsta terapije.

Ako DSS i radikali žele da prekinu pregovore sa Evropskom unijom i da to bude platforma o budućnosti zemlje, to bi naravno bilo u suprotnosti sa principima na kojima je formirana dosadašnja vlada. Demokratska stranka sigurno neće sprovoditi takvu politiku ni u Vladi niti u bilo kojoj instituciji.

Neshvatljiva je žilavost “stihijskog nastupa” koji je bez finansijske i organizacione podrške obično osuđen na propast. Pri tome, potrebno je uzeti u obzir da osnovu protestanata čine socijalno zakinuti ljudi.

Predsednički kandidat DS-a najveći značaj pridaje rešavanju problema Kosmeta i poboljšanju standarda građana, dok kandidat SRS-a na prvo mesto stavlja borbu protiv korupcije i kriminala.

Možda je Jeremić zaslužio "dopunsku nastavu" kod Tadića. Ali je i Tadić zaslužio da mu neko održi predavanje. Na temu – kako se nešto demantuje. Tu nam predsednik malo kuburi sa teorijskim poznavanjem materije. A i praktičnim.

Lik Putina, koji je za Ruse važio kao čovek čvrste ruke, prestao je da postoji – kaže politikolog Nina Hruščova. Ona misli da masovni protesti posle izbora označavaju razočaranje dobrog dela biračkog tela u metod upravljanja čvrstom rukom.